Hvala.
Reč ima ministar rada Mladen Šarčević. Izvolite.

Nemam nameru da repliciram, sve ste u pravu, na kraju krajeva. Ali, govorimo o nekom drugom sistemu.

Mi ćemo vrlo brzo imati jedan jak Dositej, to je informaciona mreža Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Radimo na tome, jer ovaj koji sada imamo nije baš potpun. Kada uredimo još malo visoko obrazovanje i njegov kvalitet i kada budemo pitali poslodavce ima li kompletno izgrađen sistem, jer ovo nije dovršena priča, onda će jasno stajati sa čime se ne čeka posao, sa čime ga možete dobiti odmah. Ali, ako vi želite da budete etnolog, a znate da je tri godine čekanja na birou, pa ko da vas spreči? To je vaš izbor, to je vaša volja. Znači, ne govorimo u potpunosti, ali jedan mali broj ljudi će sebi dati za pravo. Ja sam bio odličan student, imao stipendije sve, pa nisam dobio posao odmah, ali sam radio i u novinarstvu i nameštaj montirao i nije mi bilo teško. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite gospodine Periću.

Možda je dobro gospodine ministre za srpsku prosvetu da niste otišli iz Srbije, možda nije, videćemo. Član 3. ovog zakona govori o ciljevima zakona. Zabadava su svi i ciljevi i misija i vizija koje ovaj zakon predlaže, odnosno član 3. reguliše pred jednim slučajem.

Gospodine ministre, ja ću vam ispričati jedan slučaj, duboko ubeđen da to nije vrlo česta pojava, sa jedne strane. Sa druge strane, potpuno sam siguran da nije ni usamljen.

Naime, radi se o Aleksandri Tabakov, koja je 2008. godine diplomirala i bila odličan student medicine, zatim je dobila stipendiju od Fonda za mlade talente preko Ministarstva za omladinu i sport, da bi svoje školovanje na master studijama nastavila u Madridu, uvidevši da bi mogla dalje usavršava svoju karijeru i po završetku specijalizacije, vrati se u Srbiju, odlučila je i uz amin ili blagoslov tog fonda, ostala je da završi specijalizaciju.

Nakon povratka i završavanja specijalizacije, nastaju njene muke.

Ovde gospodine ministre ne možete da se čupate da je to uradila Vlada pre vas ili neko drugi. Ova priča počinje 2015. godine i završava sa 2017. godinom kada ta mlada devojka, dobar stručnjak, radeći na nekim drugim poslovima kao što rekoste i vi da ste radili više različitih poslova, nije mogla da nađe posao ni u društvenim ustanovama, ni u privatnim, jer nije mogla da se izvrši nostrifikacija, odnosno prevod njene diplome.

Vrlo često, ranije gospodin Vučić, sada u ovo vreme gospođa Ana Brnabić kaže da je Vlada jedan tim. Ovde se najbolje preko ovog slučaja ilustruje da Vlada nije jedan tim, pa su nju upućivali od Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, do Ministarstva zdravlja, zatim Pokrajinskom sekretarijatu za zdravlje i ona nije uspela da reši taj svoj problem, a što je najgore, neki su joj izjavljivali kako bi joj najbolje bilo da se pokupi i vrati i svoj život nastavi u inostranstvu, tamo gde je ona završila te svoje specijalizacije. Lekara ovde ima dosta, hvala Bogu i oni mogu da potvrde, da kažu, klinička farmakologija, da je inače deficitarno zanimanje u Srbiji, a mi imamo jednog takvog stručnjaka koja je morala da potraži posao tamo negde na strani.

Ovo sam vam ispričao kasno, jer na ovom slučaju više ne može da se interveniše, ali da se ne bi dešavalo u budućnosti.

Ovo nije morao da sazna ministar, ja to znam, jer ministar ima drugih važnijih poslova, ali neko kod koga se ona obratila, ovaj problem je morao da stigne do ministra. Morao je da ispriča da to bude rešeno. To je ono što sam vam juče rekao, 1960, 1970. godine iz Srbije su odlazili ljudi sa najnižim stepenom obrazovanja, a sada imamo situaciju da to više nije tako, najkvalitetniji, najobrazovaniji, najpismeniji odlaze iz Srbije i nisu sada to reke ni kolone, ali preduzmite nešto da bi to zaustavili.

Reč ima ministar Šarčević.

Ja sam relativno skoro upoznat sa ovakvim problemima, ne samo dotične koleginice Tabaković, nego i drugih specijalizanata koji dolaze iz inostranstva i mi kao Ministarstvo prosvete nismo mogli sami to da rešimo, jer to ne može ENIK NARIK centar da prizna i nije svuda to potpuna školska isprava po metodologiji kako mi to radimo. Negde je to jednogodišnja. Onda bi bila drugačija, srazmerno ono što mi priznajemo ovde po našem modelu i sve što dođe spolja.

Mi smo se sa Ministarstvom zdravlja umrežili i napravili zajednički tim koji će raditi na ovome da se ovakve situacije prevaziđu. Hvala.

Kolega Periću, možete samo po amandmanu, nemate prava na repliku.

Problem jednog i konkretnog slučaja, to je važna poruka koju Vlada i ministarstvo šalju. Nije zamene zadovoljavajući odgovor kao narodnog poslanika to što vi kažete, nismo uspeli sami da rešimo. Što šta nije moglo da reši određeno ministarstvo, ali se uz dobru volju to rešavalo. Vi morate da poradite na tome.

LJudi koji odu na takav način iz Srbije, postaju i ljuti na svoju Srbiju, to da znate sigurno i pitanje je da li će sutra na adekvatan način da uzvrate pomoć ili ne.

Nadam se da hoće. Sigurno su pomalo ljuti kada odu. Hvala.

Reč ministar Šarčević.

Moram reći da ni jedan slučaj nisam bacio u korpu. Svi slučajevi su me zatekli i prosto nisam imao zakonsko rešenje da ga ja rešim na način kako bi neko bio zadovoljan odmah, tako da smo morali da napravimo savez sa Ministarstvom zdravlja, da poradimo na ovim modelima koji nisu tipični za naš sistem. O tome se radi samo.