Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, mi smo juče u diskusiji po nekom mom dubokom ubeđenju zauzeli jedan jedinstveni stav a to je da zbog unošenja određenih pojmova, reči koje ne treba da budu sadržane u tekstu zakona o kome raspravljamo, ne samo ovom, nego bilo kom i dolazimo u situaciju da ćemo biti okovani stranim rečima, što je na štetu izvornog srpskog jezika.
Takođe smo konstatovali i mislim da je to potpuno ispravno razmišljanje da upravo takvi pojmovi, ne samo što štete našem izvornom srpskom jeziku, već i dovode do raznih nedoumica, kada se stvara jedna situacija u kojoj se zakon praktično primenjuje. Zbog toga ponavljam jedan apel i vama gospodine ministre, a naročito onima koji predstavljaju u konkretnom slučaju zakonopisce, da se od jedne ovakve loše prakse što pre odreknu, odnosno da je ne primenjuju.
Ja sam svestan da kroz harmonizaciju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, nećemo uspeti da izbegnemo sve te zamke uvođenja stranih reči u naš izvorni srpski jezik, ali je bitno da sačuvamo ono što je autentično – naš.
Pomenuli smo termine kao što su deskripcija i deskriptor. Zbog čega ta reč? Zbog čega reč targetirati, kada možemo da kažemo ciljati? Zbog čega ne kažemo opisivač ni prikazivač umesto deskriptor? Zbog čega koristimo latinski jezik koji je nesporno, jezik koji se izučava, naročito na pravnom fakultetu i medicini, gde je deskripcija zaista u prevodu opisivanja, ali to nije adekvatan termin za ono što mi želimo da imamo u zakonu.
U zakonu treba da imamo jasan pojam, jasno značenje. Semantika je nauka o značenju. Ovde smo na neki način pogazili i semantičke principe. Semantika je deo lingvistike, pa smo i tu određena načela pogazili.
Mislim da u svakom slučaju treba voditi računa o nečemu što podrazumeva da izvorni srpski jezik ostaje izvorni srpski jezik kao temelj bilo kakvog sadržaja u bilo kom tekstu, pa i tekstu zakona.
Ovaj amandman se ne odnosi na tu primedbu, ali se odnosi na nedoslednost u zakonu.
Ja vas molim gospodine ministre da razmotrite nešto što bi bilo jako dobro kada se čita ovaj zakon i kada se vodi računa da li su isti pojmovi u ovom zakonu na isti način koncipirani, odnosno da li se na isti način ti pojmovi pojavljuju, odnosno da ne dovode do određenih dilema i nedoumica.
U konkretnom slučaju u članu 3. stav 1. tačka 6) mi smo tražili da se reči „učenje tokom celog života“, što je pravilno izražavanje i pravilna terminologija zamenjuju rečima „za celoživotno učenje“.
Celoživotno učenje kao pojam se može posmatrati ispravnim pojmom, odnosno ne možemo ga podvesti pod nešto što je nepravilno, ali to celoživotno učenje je u stvari preveden tekst sa engleskog jezika. Dakle, daleko je prihvatljivije reći – učenje tokom celog života, a ne celoživotno učenje. Međutim, kako ste vi u zakon pojam „celoživotno učenje“ postavili tako da se on prožima kroz ceo tekst zakona, onda bi bilo dobro da se postavi jedan dosledan princip pojmovnih rešenja i da se na taj način konačno definiše da li se radi o pojmovima celoživotnog učenja, za šta ja iskreno nisam, ili o pojmu „učenje tokom celog života“, što je pravilno i izvorno srpskim jezikom ispravno rečeno, ali ako je već u ovom zakonu celoživotno učenje nešto što je prisutno u celom tekstu ovog zakona, hajde onda da budemo dosledni, pa neka svaki termin koji se vezuje za celoživotno učenje bude upravo takav termin, a ne da imamo nedoslednosti u tom smislu da li je učenje tokom celog života ili celoživotno učenje.
Naravno, ovo ni u kom slučaju neće radikalno izmeniti zakon. Može ga poboljšati u svakom slučaju. Mnogi će se koji se bave logistikom i semantikom samnom složiti, oni koji se bave gramatikom i srpskim jezikom naročito, ali ono što je, po nama u poslaničkoj grupi SPS, najvažnije, najvažnije je da izbegavamo nejasnoće i nepreciznosti u normama.
Kao pravnik i advokat se susrećem sa ogromnim problemima koji se dešavaju upravo kao posledica nejasnoća i nepreciznosti prilikom normiranja zakona, pa upravo zbog toga pravosuđe bukvalno robuje neujednačenom sudskom praksom, tako da iz istog suda izlaze dve potpuno različite odluke iz istog činjeničnog stanja i na osnovu istog pravnog osnova. Zašto? Pa, upravo zbog nepreciznosti i nejasnosti norme koja se od jednog veća tumači na jedan, od drugog veća na drugi način.
Ovaj zakon neće primenjivati nadam se sudovi, mada je i to teoretski moguće, ali ovaj zakon, kao i svi drugi, mora imati principijelnu upravu, ovo što sam ja rekao, a to je jasnost i preciznost norme, pa vas molim da imate u vidu ovaj amandman koji smo predložili. Znam da je to tehnički sada teško ispraviti, zbog toga što je veći broj amandmana odbijen, jer ih Vlada nije prihvatila, ali, na kraju krajeva, resorni odbor može da predloži i ovako nešto. Zahvaljujem.