Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dalibor Radičević.
Izvolite, kolega.

Hvala.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, kojim se dodaje tačka 10. koja glasi: „Obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na industrijalizaciju“.

Članom 3. se definišu ciljevi Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije. Čekali smo 10 godina da ovaj zakon konačno dođe na dnevni red i čestitam Ministarstvu prosvete na dobrom zakonu koji su predložili. Mada, jasno mi je i zašto zakon nije predlagan od strane bivšeg režima. Pošto industrijalizacija mora da zauzme ključno mesto u razvoju Srbije, oni nisu morali da brinu o ciljevima NOKS-a, zato što industrija nije ni postojala.

Uzmimo za primer Aleksinac. Na teritoriji Aleksinca je radilo oko 30 pravnih subjekata koji su upošljavali od deset pa do hiljadu radnika. Polovina od njih se bavila industrijskom proizvodnjom i predstavljali su moto razvoja i Aleksinca i okoline. Izuzetnim menadžerskim sposobnostima ova preduzeća su prvo dovedena na rub propasti, a onda su uspešno privatizovana po sistemu – katanac na kapiju a radnici na ulicu. Zato i ne treba da nas čudi veliki broj nezaposlenih koji imamo.

Zahvaljujući dobroj politici Vlade koju imamo u poslednjih četiri godine, vidi se svetlo na kraju tunela. Preduzeća „Gramer“, „Vabis“, „Hladnjača“, „Monikom“, „Kolmaks“ su dokaz da se nešto menja. Ono što me posebno raduje, da sem „Gramera“ u Aleksincu uspešno rade i domaća preduzeća, i to ne samo da rade, već i šire svoje proizvodne kapacitete.

Ja znam da ovo nije dovoljno i da je potrebno još mnogo truda uložiti da bi se…

(Predsedavajući: Kolega Radičeviću, privodite kraju.)

I da bi se smanjila nezaposlenost. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mladen Lukić.
Da li neko želi reč?
Kolega Lukiću, izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, ovim amandmanom se dodatno definišu ciljevi NOKS-a sa ciljem ulaganja u znanje. Ulaganje u znanje predstavlja najunosnije ulaganje, jer znanje ima neograničen potencijal rasta. Znanje služi za poboljšanje produktivnosti i efikasnosti u datom sistemu, da bi se stvorila prednost na tržištu. Radi što optimalnijeg sveukupnog razvoja Srbije, neophodno je na najbolji način iskoristiti sva znanja i veštine koji preovladavaju u jednom kraju.

Zatvaranjem društvenih firmi u Bajinoj Bašti je u vrlo kratkom vremenskom periodu preko 4.000 radnika ostalo bez posla. Za veliki procenat tih radnika, kao i za seosko stanovništvo, malina je jedini prihod. Pošto se na aktuelni način proizvodnje maline stvaraju neizvesni uslovi plasmana na tržište, neophodno je unaprediti način proizvodnje kroz zaštitu geografskog porekla maline i standardizaciju proizvodnje kroz udruživanje u zadruge i stvaranje mogućnosti za otvaranje pogona za preradu maline i jagodičastog voća uopšte, kako bi se po što boljoj ceni plasirao finalni proizvod a proizvođači ostvarili što bolji profit.

Takođe je potrebno zaštititi geografsko poreklo meda koji je izuzetnog kvaliteta i organizovati njegovu preradu, a u budućnosti srednjoročno, kada se razvije putna infrastruktura i stavi u punu funkciju aerodrom „Ponikve“ za transport, trebalo bi razmišljati i o otvaranju regionalnog tržnog centra, gde bi poljoprivrednici sa teritorije celog okruga i šire mogli da izlažu i plasiraju svoje proizvode na tržište. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Maletić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Drecun.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Stojiljković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik LJubica Mrdaković Todorović.
Da li neko želi reč?
Izvolite koleginice.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, predloženi amandman za osnovni cilj ima dodatno naglašavanje stavki od prioriteta u sklopu trećeg člana Predloga zakona i oblasti koje se istim uređuju.

Predloženi amandman govori o značaju inkluzivnog obrazovanja. Dakle, inkluzija je zapravo odgovor na sve veću isključenost velikog broja osoba od učešća u ekonomskom, socijalnom, političkom i kulturnom životu društva čiji su sastavni deo. Paralelno sa tim, inkluzija je i dalje snažan pokret koji na razne načine teži da postigne kvalitetno, otvoreno i pravično obrazovanje, po meri svakog čoveka, jer to je pravo svakoga od nas.

A dokle smo mi kao društvo stigli u tom smislu, pitanje je na koje tražimo odgovor, i to pre svega od onih čiji je glas, po pravilu, godinama bio najtiši. Tokom poslednjih nekoliko godina se i kod nas mnogo govori o inkluziji. Kada kažemo „inkluzija“, velika većina pomisli na decu sa posebnim potrebama u redovnim školama. Ako se pogleda šire, inkluzija se odnosi na socijalni model u kojem jedno društvo živi i na stepen prihvatanja različitosti u tom društvu i to se ne odnosi samo na decu i odrasle sa posebnim potrebama ili sa određenim stepenom invaliditeta.

Inkluzija je suštinski priča o prihvatanju svega što nije prosečno, što nije uobičajeno standardizovano. Inkluzija se oslanja na princip poštovanja različitosti i na verovanje da različitost obogaćuje svet u kojem živimo, a inkluzivno obrazovanje je pokušaj da se svoj deci obezbedi kvalitetno obrazovanje.

Pošto smo danas mnogo govorili o mom rodnom gradu, gradu Nišu, želela bih, zarad javnosti, da istaknem projekat Naučno-tehnološkog parka u Nišu. Prva faza izgradnje i formiranje studentskog centra za inovativno preduzetništvo u zgradu Elektronskog fakulteta u Nišu je završena, a druga i treća faza biće gotove do 2020. godine. Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Jovica Jevtić.
Da li neko želi reč?
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Majkić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice Majkić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 3. Predloga zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije. Član 3. reguliše ciljeve NOKS-a o kome smo ovih dana naveliko pričali i smatram da u ovom članu treba dodati tačku koja će da se odnosi na sveukupni razvoj Republike Srbije, naravno, s posebnim osvrtom na uređenje sudstva u Republici Srbiji.

Još je prilikom donošenja Dušanovog zakonika 1349. godine u njemu pisalo da sudije treba da sude po zakonu, a ne da sude po strahu od carstva mi. Iako je od donošenja tog zakona prošlo gotovo 660 godina, danas izgleda neke sudije u Srbiji imaju veći strah od tajkuna, nego što su za vreme cara Dušana sudije imale od samog cara.

Imamo sa jedne strane SNS koja se bori za nezavisno i slobodno pravosuđe. Sa druge strane, imamo tajkune koji putem medija vrše pritisak na sudije, a sa treće strane narod koji želi pravdu, narod koji želi da zna ko je upropastio fabrike, ko je kriv za loše privatizacije i zbog čega je mnogo ljudi ostalo na ulici.

Bez obzira da li ovaj amandman bude usvojen u danu za glasanje ili ne, svakako je ovo veoma kvalitetan zakon koji će u danu za glasanje imati moju podršku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Krivokapić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, podneo sam amandman na član 3. ovog zakona kojim se dodaje tačka 10) u cilju razvoja nerazvijenih opština.

Pripremajući amandmane koje sam podneo na ovaj zakon detaljno sam analizirao sve članove i mogu slobodno da kažem da je donošenje Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije verovatno najvažniji preduslov za strane investicije u Srbiji i da zbog toga u taj posao, pored ministarstva, moraju da budu uključeni i drugi subjekti. Poslodavci i investitori žele konkretne stvari, odnosno žele da vide kvalifikacije i šta neko ume i zna da uradi.

Zbog evropskih integracija usklađivanje dokumentacije i sticanja kvalifikacija ne možemo posmatrati samo u okviru Srbiji, nego evropski, odnosno moramo da vodimo računa kako da naše kvalifikacije budu prepoznate u drugim zemljama, ali i da prepoznamo kvalifikacije drugih na srpskom tržištu.

Evidentno je i prosto je neizbežna činjenica da je za rešavanje problema nezaposlenosti u Srbiji neophodna saradnja sektora obrazovanja i tržišta rada, a bitno je naglasiti da je Vlada Republike Srbije u obrazovanje i zapošljavanje u Srbiji, kroz nabavke, tehničku pomoć i infrastrukturu, uložila ogromna sredstva u lokalne samouprave i na taj način obezbedila sveukupni razvoj Republike Srbije, a posebno nerazvijenih područja.

Moram da naglasim da povezivanje sistema obrazovanja i tržišta rada predstavlja izazov ne samo za Srbiju, već za sve zemlje članice EU, a po priznanjima naših evropskih partnera Srbija je postigla veliki napredak u podizanju nivoa svesti u toj oblasti. Veoma je bitno da firme više nego da sada priznaju i neformalno obrazovanje, gde najveći deo veština nije stečen formalno već kroz rad, jer takve veštine često imaju veću vrednost u praksi od formalne diplome.

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega.)

Imajući u vidu da se mali broj ljudi sa diplomama stečenim vraća u nerazvijena područja, na napred navedenu potrebu priznanja neformalnog obrazovanja, što ima sigurnu budućnost...