Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, još jednom insistiram na posebnom osvrtu na Srbe u regionu, posebno kada se radi o obezbeđivanju sveukupnog razvoja Republike Srbije.
Kada govorimo o Srbima u regionu, ja ću samo neka imena spomenuti: Dučić, Matavulj, Kočić, Šantić, Andrić, Dositej, Meša Selimović, Jakšić, Crnjanski, Georgije Božović, pa sve do NJegoša, Marka Miljanova, uz Teslu i Pupina, zaključićemo da svo naše obrazovanje i svo naše najznačajnije obrazovanje, time ne bih nikako da uvredim centralnu Srbiju, naravno da ima velikih imena, ali dolazi sa rubnog srpstva. Mnogi od ovih nisu rođeni u Srbiji, mnogi nisu imali ni državljanstvo Srbije, ali šta je kultura bez regiona, šta ja naše obrazovanje i šta je naša tradicija bez ovih imena? Prema tome, briga o regionu i velika veza sa regionom, kada je obrazovanje u pitanju, više je nego značajna.
Živim u Banatu u višenacionalnoj sredini, ovde je poslanica gospođa Lakatoš, koju izuzetno poštujem, i imam velika osećanja prema slovačkoj nacionalnoj manjini. Zašto baš prema Slovacima? Zato što taj deo slovenskog naroda nema kontakta sa svojom maticom, nema granicu, ali njihov način da očuvaju svoje obrazovanje, svoju kulturu i svoju tradiciju je zaista za primer i voleo bih da su svi Srbi u regionu onakvi kakvi su Slovaci.
S druge strane, kakva je srpska kultura bez slovačkog naivnog slikarstva, bez slovačke čipke, bez slovačke igre, bez slovačke kobasice i bez slovačkog vina? Mnogi Slovaci dan danas iz Slovačke dolaze i među srpskim Slovacima ili Slovacima u Srbiji nalaze korene svoje tradicije, svog obrazovanja.
(Predsedavajući: Privedite kraju, kolega Krliću.)
Naravno, ta njihova proizvodnja je sve veća i veća. Samo da kažem, oni nisu došli iz Niša da kupe vinograde u Sremu, da ih prodaju pa da žive u Beogradu, nego žive tamo gde žive. Hvala.