Sa ambicijom da bude najkraće danas, dva konstruktivna predloga sa moje strane.

Oni koji su pravili računicu za onu raspravu jesenas, da je pronađu i da je proslede svojim predstavnicima u ostavci preko „voc ap“ aplikacije da je pogledaju dobro. Druga stvar, da im pronađu tekst, sadržaj budžeta koji su pripremali svojevremeno, da pogledaju tamo na onoj stranici koja se odnosi baš na Ministarstvo privrede, koliko iznose subvencije u apsolutnim brojevima koje očigledno ne poznajemo, može isto preko „voc ap“ aplikacije, mislim da neke stvari kod nekih funkcionišu samo tako.

Pravo na repliku, narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala.

Ja mislim da građani Srbije treba malo da obrate pažnju na ovu diskusiju, jer kada god krenemo da pričamo o suštini, recimo u ovom slučaju o besplatnim udžbenicima, koji su u interesu svih roditelja i sve dece u Srbiji, od toga pređemo na vređanje, na podmetanje, na izmišljanje, na stvari koje jednostavno nisu istina. Sve ovo služi da bi se diskusija odvela sa prave teme i jedine teme, a to je zbog čega nemamo u budžetu od strane same Vlade predlog za besplatne udžbenike.

Znači, računice su jednostavne, one su izvedene, podnesene, zna se tačno i koliki je trošak, to nije neka teška matematika, potrebno je množenje i deljenje. Ti udžbenici za svu decu u osnovnim i srednjim školama koštaju oko četvrtine jednog procenta budžeta Republike Srbije.

Nikakve uvrede, nikakvo iskretanje, podmetanje, neće pomoći u tome da se pobegne od ove teme, mi to jednostavno nećemo dozvoliti. Ja se neću vraćati na ove optužbe koje ne pripadaju ovom domu, razgovaramo o amandmanu na zakon. Govorimo o amandmanu, nisam ja tema, nije Dosta je bilo tema, tema su besplatni udžbenici.

Roditelji trebaju da znaju da ova Skupština ima mogućnost, ima to ovlašćenje, ima tu snagu da donese jedan takav zakon, da sva deca dobiju besplatne udžbenike u Srbiji i da znaju da ima dovoljno novca u budžetu za to, zato što iznos koji je odvojen za subvencije stranim investitorima preko 10 puta prevazilazi novac koji je potreban za besplatne udžbenike.

Prema tome, novca ima, samo je pitanje političke volje koja očigledno, nažalost ne postoji. Na jesen smo pokušali sa ovim, nije išlo, pokušavamo ponovo. Ovaj zakon je moguće doneti, moguće je imati besplatne udžbenike. Zašto to Vlada ne želi, zaista ne razumemo. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Kako odmiče ova rasprava gospodine predsedavajući, ja se trudim da replike budu sve kraće i kraće i da bude što je moguće konstruktivnija, ali neki izgleda ne daju.

Imam još jedan potpuno nov konstruktivan predlog, da se napravi jedan mali pomak u smislu podrške u vidu besplatnih udžbenika. Pošto neki očigledno ne znaju kojim redovima veličine barataju, ne znaju šta koliko košta, evo, nije ni važno. Sve ono što se ima na raspolaganju kod nekih, nek se iskoristi, nek daju dobar svetli primer, tako što se sami da obezbede i besplatne kompjutere i besplatne tablete i udžbenike itd.

Na primer, od onih 37 miliona, čini mi se, ako ne grešim u vrednosti kampanjskog novca koji su rasporedili svojim poslanicima na njihove firme, da te novce vrate na jednu gomilu i da ih potroše na besplatne udžbenike, lap-topove, tablete, šta god žele, pa da nas onda izveste koliko su dece uspeli da usreće i koliko je to sve zajedno koštalo. Hvala.

(Saša Radulović: Replika.)

Nemate pravo na repliku gospodine Raduloviću.
Po amandmanu, narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uzalud se mi poljoprivrednici trudimo da bivšem ministru za privredu, ja ću reći ministru protiv privrede, objasnimo da se novac prvo zarađuje, a onda može da se troši.

On bi da jednu rupu zatvara drugom. On bi da emituje prava, a ne zna ko će to da plati. On se bori protiv parazitskog sistema, a ni jednu činjenicu koju sam izneo nije oborio. Da li je svoje partijske prijatelje priveo na državnu kasu i onako ih debelo plaćao, dok je bio ministar protiv privrede. Dakle, to je činio i to je radio.

Da li je novac koji je dobio od države, po meni nepravilno, iz prostog razloga što nema političke stranke, što udruženje građana ne mora da bude pod kontrolom Agencije za borbu korupciju i što novac može da troši kako hoće. Da nije taj novac zloupotrebio i da ga nije uplaćivao, što je gospodin Orlić rekao, svojim poslanicima na račune privatnih firmi, za tzv. kliktanje.

Pazite, ministar protiv privrede je plaćao novac, iz državne kase je delio novac, to je novac iz državne kase, ako se ne potroši, vraća se u državnu kasu. Da ga ne bi vratio u državnu kasu, da se kupe besplatni udžbenici i vežbanke, sveske i pribor, on je taj novac prebacivao privatnim firmama, svojih poslanika za tzv. kliktanje. Hvala.

(Saša Radulović: Replika.)

Nemate pravo na repliku kolega Radulović.
(Saša Radulović: Onda po amandmanu.)
Po amandmanu, još 30 sekundi.

Hvala.

Zaista je neverovatno da nemam pravo na repliku posle ovolikih uvreda. Neću se obazirati na ovo. Građani Srbije samo trebaju da znaju, kada razgovaramo o ozbiljnim temama, kada razgovaramo o tome da sva deca u Srbiji dobiju besplatne udžbenike, jedini odgovor koji dobijemo od vladajuće većine su uvrede, podmetanja, stvari koje su potpuno izmišljene, konstrukcije i ovo je manir koji imamo u ovoj Narodnoj skupštini.

Mi nećemo nasedati na to. Govorim o jako važnim stvarima, građani treba da znaju da novca za besplatne udžbenike ima. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.