Po amandmanu.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni je jako zanimljiva ovakva diskusija, pogotovo, slažem se, poslanici ne treba da budu eksperti, ali moraju da imaju neka osnovna znanja.
Možda bi trebalo i da malo bolje pamte, pogotovo kada je reč o narodnim poslanicima iz Demokratske stranke Srbije. Hajde, ovi iz DS, znamo, oni su se legitimisali, ali ovi su se uvek pretvarali da su malo patriote, pa malo proevropski, pa malo proruski, pa malo proamerički i nikad nismo znali šta su. Bili su samo u jednoj stvari dosledni – u svojoj nedoslednosti.
E sada, te velike hvale kako su vlade Vojislava Koštunice imale rast 3-4%, to se zasnivalo na sledećem: prodavana je društvena imovina u procesu privatizacije, pre bih rekao poklanjana, njena realna vrednost je bila mnogo veća i taj isti Vojislav Koštunica je dozvolio da je početna cena za vrednost imovine i kapitala 1/5 od knjigovodstvene vrednosti, što znači 70 puta manje od realne.
E sada, hajde i to razumem, pa sledeći korak je bio – taj novac od privatizacije išao je u javnu potrošnju, ali ne da se nešto napravi, nego da se kupuju glasovi na izborima, pa su povećavane penzije, pa su povećavane plate i zarade u javnom sektoru itd, i onda dolazimo do famoznih 3-4% rasta BDP, ali gde – u uslužnom sektoru, u trgovini na prvom mestu. E sad, i tu bih mogao da se složim da smo polovinu fabrika prodali da bi polovina fabrika živela. Međutim, sve je prodato, pa je tih 3-4% rasta BDP u stvari išlo iz uvoza.
Prodavali ste naše fabrike i podsticali privrede zemalja u regionu i sad pitate što su oni napredniji od nas, što imaju veći privredni rast. To je sve istina, to je sve dokazano, postoje brojevi valjda za to. Oko tog famoznog velikog javnog duga nije bilo otpisa i nemojte da lažete građane Srbije. Vojislav Koštunica se odrekao pravnog kontinuiteta SFRJ. Na osnovu toga išla je preraspodela javnog duga na bivše članice SFRJ i nama koliko se zalomilo zalomilo se. Znači, ni dinar nam niste olakšali, ni dinar. Samo ste otežali situaciju.
Imam utisak da ovde više nije vlast za političku ideju, borba za vlast, nego borba da se ponovo dođe na vlast i sve ovo što smo izgradili, stvorili, omogućili da se bolje živi u Srbiji ponovo rasprodajete. Jednom da promenite ćud nećete, dlaku možete, ali ćud nikada.