Dame i gospodo narodni poslanici, prvo, kaže se evra, a ne eura. Neki još nisu naučili da mi živimo u Evropi, po srpskom jeziku, a ne u europi, ali nemam ništa protiv i da na jezicima nacionalnih manjina se izražavate.
Smatram da je amandman koji je koleginica Vlahović podnela jako dobar i da otvara neke zanimljive teme. Recimo, bilo je pitanje teme zašto smo na 84. mestu po razvoju, zašto smo u regionu samo ispred BiH itd. Čude me kolege koji to postavljaju, to mogu kolege od 19-20 godina, ali mi malo stariji znamo da su 90-ih godina bile sankcije. To je neko zaboravio, da smo 1999. godine najstrašnije razarani i uništavani tokom agresije na SRJ, odnosno Srbiju.
LJudske živote niko ne može da nadoknadi i oni su neograničeno vredni. Ali, u materijalnom smislu, najveću štetu našem privrednom razvoju i standardu građana doneo je DOS, koji je predvodio Vojislav Koštunica. Taj isti Vojislav Koštunica vodio je tri države, koje postoje sada u nešto drugačijem obliku. Bio je predsednik SRJ, ukinuo je, neustavno. Bio je predsednik Vlade Republike Srbije, kada je postojala Državna zajednica, koja je prestala da postoji, opet neustavno. Na kraju, bio je predsednik Vlade kada je naša južna pokrajina proglasila samostalnost. To su rezultati koji su doveli do privredne situacije kakva je zatečena 2012. godine.
Čujem kolege poslanike – zašto se protestvuje ispred aerodroma Niš i šta će biti, kakva će biti njegova sudbina? Pa, hajde da ih odvedemo ispred „Elektronske industrije“, da vide tamo gde su bile fabrike, gde su bile hale, da se sada nalaze restorani za slavlja, krštenja, venčanja i sve ostalo. Čiji je to rezultat? Mislim da je onih koji su vladali do 2012. godine.
Sada, oni koji su privatizovali ono što je najvrednije bilo u Srbiji budzašto, prodavali su fabrike zarad gradskog građevinskog zemljišta, postavljaju pitanje - gde su nam kooperanti? Šta je sa IMT? A, šta je sa „Livnicom“ koja je snabdevala IMT? Šta je sa „Kovnicom“? Kome su prodati? Čiji su to tržni centri tamo?
Šta god ste uhvatili, upropastili ste. I sad, kada neko hoće nešto da uradi, e, sad dolazi naknadna pamet, kako to voli da kaže moj kolega Mirčić. Sada vi znate šta biste. A, što niste dok ste mogli? Što to niste sprečavali?
Sad brinete za radnike, a 400 hiljada radnika je ostalo bez posla za četiri godine. Brinete za mlade, a 80 hiljada je izlazilo godišnje dok ste bili na vlasti. Mi smo uspeli da smanjimo na 40 i smanjujemo i dalje. Tu štetu koju ste napravili, generacije će da trpe, generacije.
Možete da napravite most, možete da napravite put, možete da napravite i tunel, ali kada se pokidaju proizvodne celine, a pokidali ste ih, potrebne su decenije da se uspostave. Potrebni su nam naučni instituti i njihova reforma, koji će da snabdevaju privredu kadrovima.
Još nešto me začuđuje. Vi koji ste zastupali najotvoreniji, najslobodniji liberalni kapitalizam, sada postavljate pitanje – koliko će novca da zaradi taj koji ulaže? Mene to ne interesuje. Mene interesuje koliko će da zarade građani Srbije i država Srbija? Postavite to pitanje.
Priča o ER Srbiji. Tri „Boinga“ su bila u letnom stanju, četiri kanibalizovana, poskidani delovi sa njih 2012. godine. Sada se oni brinu za ER Srbiju, pa kritikuju da li je to uspešna kompanija ili nije, a u biznisu, a ovo jeste biznis, morate nešto da uložite.
Interesuje vam neto zarada. Hajde da saberemo koliko ER Srbija doprinosi i Aerodromu „Nikola Tesla“ i privredi Srbije, koliko je tu poreza na dodatu vrednost, koliko je tu poreza na doprinose i zarade, pa da vidimo da li je to manje ili više nego što država ulaže ili u ER Srbiju ili u Aerodrom „Nikola Tesla“. Videćete da su veći prihodi države nego ulaganja.
Sad, još uvek jedna komunistička ideologija. Država treba da rukovodi aerodromom. Znate šta, niko ko je uzeo aerodrom u zakup ili koncesiju na 25 godina, zakup je nešto drugo, koncesija je ulaganje i upravljanje, a zakup je isključivo zakup, niko tu neće da radi, da ulaže novac a da ne ostvari profit. Da bi ostvarivao profit, on mora da ima određene troškove prema državi Srbiji, da uplaćuje u naš budžet. Neće da angažuje ovde svemirce, nego građane Srbije, da li iz Beograda ili nekog drugog regiona, apsolutno je nevažno. Ti ljudi primaju plate i takođe doprinose razvoju Srbije.
Znači, ovde se očigledno vrti oko jedne zamene teza i poluistina. To je isto kao kada biste pravili završni račun, pa prikazujete samo stranu troškova, a ne i stranu prihoda. I sa takvom jednom demagogijom hoćete vlade koje je predvodio Aleksandar Vučić 2012, 2014. i 2016. godine, i sada Ana Brnabić, da prikažete neuspešnim.
Da li su one uspešne ili ne, o tome odlučuju građani na izborima. Ali, stideo bih se, a čini mi se da to neke moje kolege ne poznaju, kada bih se okrenuo i pogledao šta su njihove stranke uradile od Srbije do 2012. godine.
Kad pričaju o Narodnoj banci, kad pričaju od deviznom kursu, pa 45 dinara je skočio za četiri godine. Nema razvoja ako nije stabilan kurs, nema razvoja ako inflacija nije u planiranom okviru, a sve je bilo drugačije, sve ste upropašćivali.
Još nešto, gospodine ministre, od njihove najveće privatizacije, odnosno direktne investicije „Maksija Delez“, dinar nije završio u Srbiji. Jedan deo je otišao za Bugarsku, jedan deo novca na Kipar, jedan deo novca u Sloveniju. Nemojte više da se hvalite, prodali ste imovinu, i to prokazali kao investiciju. To je sramota.
