Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.04.2018.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/74-18

3. dan rada

16.04.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 18:50

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Gospodine Đorđeviću, ne radi se ovde što ste vi izneli brojku ukupno zaposlenih, ovde se radi o sistemu složenosti posla koji oni obavljaju. U zavisnosti od te složenosti, država oprihodi, država ima koristi.

Ima jedno poređenje, to vam je kao kada sivu boju stavite pored crne i onda će svi reći da je ona bela u odnosu na crnu. Ali, kada tu istu sivu boju stavite pored bele boje, svi će reći da je crna. Tako i vi pokušavate da objašnjavate neke stvari.

Ima neki posao koji je veoma jednostavan, nisko produktivan, donosi mali profit. To su poslovi koji su većinom zastupljeni u Srbiji. Mi insistiramo, radimo, vršimo pritisak na neki način, uslovno rečeno, na vas da konačno shvatite da nije rešenje u tome.

Ima i sa druge strane visoko razvijena tehnologija. Kamo lepe sreće da ste u pravu, da bude Srbija zvanični serviser za helikoptere ruske. Ima Rusija mnogo bolju tehnologiju nego što je to predstava u javnosti. Zar se ne može sa njima napraviti neka kompanija koja će zajedno da proizvodi. Uostalom, pa „Gorenje“ proizvodi u Srbiji zato što ima rusko tržište, jer taj svoj proizvod plasira kao srpski proizvod i to su Rusi već prozreli. Što vam Rusi nisu uzeli „Zastavu“? zašto nisu uzeli „Fijatove“ automobile? Zato što je to italijanski proizvod. Znači, morate imati svoj proizvod. Morate imati svoj proizvod da bi izašli na to tržište, o tome se radi.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Nemate pravo na repliku, ministre Đorđeviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je radio šest godina u IMT, kao neko ko se bavi poljoprivredom, na određeni način sam u obavezi da pokušam nešto da kažem u IMT koji je ovde pominjan.

„Tafe“ i IMT su od istog proizvođača „Fergusona“ dobili licencu. Mi smo usvojili tu tehnologiju, ali ona inicijalno nije naša. IMT nije prodat, prodat je znak, imovina nije. Imovina ostaje poveriocima da se namire zato što je IMT preko stotinu miliona evra u dubiozi.

Fabrika koja će se graditi u Jakovcu i jedino to zemljište u selu Jakovac je nešto što je prodato. Fabrika će biti naša, ne strana. Sve fabrike koje se otvore u Srbiji su naše. Neko ko se zalaže za slobodan protok kapitala trebao bi da zna da se imovinski odnosi menjaju, ali fabrika će ostati naša, proizvod će biti naš.

Proizvodnja od pet do 10 hiljada traktora će vredeti do 120 miliona evra. Motore smo do nedavno i uvozili iz Indije. Pošto je fabrika „Pobraz“ montirana, ne mamo odlivke, mi motor ne možemo ni napraviti. Sve drugo, verujem da će se praviti ovde zato što će se investitoru, onom ko je uložio kapital u srpsku firmu, više isplatiti da to kupuje ovde, gume, akumulatore, razne delove, papučice gasa, papučice kvačila, kočnice itd. obzirom da tu tehnologiju kooperanti u Srbiji koji su radili za IMT, dok smo mi radili u IMT uglavnom smo sklapali i određene delove pravili, sve drugo smo dobijali od srpskih kooperanata.

Verujem da ćemo proizvoditi do 120 miliona evra traktora, da će više od polovine uzeti kooperanti, a da će nekoliko miliona evra godišnje naša radna snaga dobijati. Mi ćemo opet imati svoj traktor sa IMT-ovim logom. Taj traktor je identičan kao, samo sa novim motorima, kao oni koje je proizvodio IMT, nešto modernizovan. Proizvodnjom opreme i traktora, mi u poljoprivredi ostvarujemo neku svoju nezavisnost od uvoza.

Verujem da će do novca doći i radnici, da će do novca doći kooperanti, a država će imati BDP koji će biti veći nego što je sada iz proizvodnje, ne iz usluga, iz proizvodnje, za 120 miliona evra. Zato ja snažno pozdravljam projekat koji će IMT realizovati sa Tapeom na našem tržištu, na našoj zemlji, u korist naših radnika, u korist naše države. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Slaviša Bulatović.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Bulatović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Slaviša Bulatović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege narodni poslanici, na Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije podnosim amandman na član 1, u smislu da se doda stav 2, koji glasi: „Planskim sistemom se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na vladavinu prava.“

Predlog zakona o planskom sistemu predstavlja važan pozitivni korak koji je Vlada napravila u domenu kreiranja javnih politika. Ovaj zakon obezbeđuje modernizaciju sistema planiranja i kreiranja javnih politika.

Ono što je veoma bitno, usvajanjem zakona o planskom sistemu unapređuju se konsultacije sa javnošću, što u velikoj meri doprinosi afirmaciji sveukupnog razvoja Srbije. Za razliku od dosadašnje prakse, kada su konsultacije sa javnošću, koje su u velikom broju slučajeva sprovođene sporadično, pri kraju usvajanja određenog dokumenta ili politike, kada je bilo bukvalno malo prostora za suštinske izmene, Zakonom o planskom sistemu biće ispoštovane osnovne vrednosti demokratije, dostajnastva i pravne države. Navedene vrednosti su zajedničke svim državama članicima u društvu koje karakteriše pluralizam, nediskriminacija, tolerancija i jednakost. Zakon o planskom sistemu nam ukazuje na činjenicu da je brzina pristupanja EU važna, ali da je nivo spremnosti još važniji.

Zbog napred navedenog, navedeni amandman nedvosmisleno ukazuje na sveukupni razvoj koji država Srbija postiže proteklih godina. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane kolege, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 sati, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Goran Ćirić

Poslanička grupa Demokratska stranka
Predsedavajući, koristim vreme šefa poslaničkog kluba.

Čuo sam ovaj predlog amandmana i on zaslužuje da se još jednom pročita, svakako - Planskim sistemom se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na vladavinu prava.

Mi smo govorili u načelnoj raspravi o važnosti ovog zakona i posebno važnosti sinhronizacije planskih dokumenata od lokalnog nivoa, preko pokrajinskih i republičkog nivoa. Mogu da se složim sa idejom ovog amandmana, svakako nema poslanika koji ne bi podržao ovakav amandman sa insistiranjem na ovoj temi i poštovanju prava.

Pozivam vas, pošto smo otvorili tu diskusiju koja je bila, čini mi se dovoljno otvorena za javnost, jer je potrebno da se javnost upozna posebno sa nekim javnim politikama i republičke Vlade, ali i lokalnog nivoa. Evo, kolega je pozvao na to da se čuje javnost kod donošenja nekih odluka.

Vratićemo se na onaj primer Aerodroma Niš i poziva, pošto ovde imamo i potpredsednika Vlade i ministra u Vladi, da se otvoreno razgovara sa svim subjektima u gradu Nišu, pre svega građanima Niša, nevladinim organizacijama, naravno, odbornicima u Skupštini Grada, gradonačelnikom, predstavnicima lokalnih vlasti upravo na tu temu koja otvara pravni proces u prenosu imovine grada Niša na Republiku Srbiju i koliko smo mi u tom smislu dosledni u politikama koje smo ovde već usvajali.

Mislim da je važno za sve nas da otvorimo to pitanje, jer smo usvojili Zakon o javnoj svojini i nešto što je javna politika od 1995. godine, govorili smo i o tome kada je usvojen Zakona o sredstvima i svojini Republike Srbije, kada su gradovi, opštine, lokalne samouprave, javna preduzeća ostali praktično bez svoje imovine i postali korisnici nad imovinom čiji je vlasnik država Srbija.

Mi smo kasnije, a mnogi od vas su bili u tom sazivu, 2011. godine, usvojili Zakon o javnoj svojini, koji je imao intenciju da tu imovinu vrati i lokalnim samoupravama i javnim preduzećima i upravo sa željom da učini sve ove institucije mnogo efikasnijima. Dakle, gde je tu naša doslednost kada sada Vlada donosi zaključak u kojoj zahteva od grada Niša da prenese tu imovinu na državu Srbiju. Dakle, to je jedna od tema.

Pored ovoga, otvara se javna, i zbog toga pozivam kolegu koji je podneo ovaj amandman, da čujem šta misli upravo o tome i na koji način može njegov amandman da podstakne ovu raspravu, da bismo i mi odlučivali, eventualno podržali taj njegov amandman, a to je i javna politika države Srbije u vezi sa odnosom prema ključnim infrastrukturnim sistemima u državi.

Pošto se ovde često spočitava opoziciji da nema svoje politike i da samo kritikuje, evo ja ću izaći sa jednim predlogom, a mislim da je važan zbog prisustva ministara, a to je odnos prema ključnim infrastrukturnim projektima i daću ga upravo na primeru niškog aerodroma, ali i Aerodroma „Nikola Tesla“. Naravno da svaki čovek u Srbiji mora da se raduje rastu i frekvenciji saobraćaja i na jednom i na drugom aerodromu i to je nesporno za mene i za sve ljude koji žele razvoj Srbije.

Pitanje je na koji način možemo da podstaknemo ono što je suštinski važno, a to je usluga prema građanima Srbije. Zbog toga je moj stav da ključne infrastrukturne projekte ne treba davati niti u koncesiju, niti privatizovati. Treba zadržati većinsko vlasništvo Republike Srbije nad ifrastrukturom, ali ta infrastruktura koja može da podstiče operacije nad tim funkcijama.

Dakle, vlasništvo grada Niša nad Aerodromom Niš je, uz usvajanje zakona, u stvari Sporazuma o slobodnom nebu, otvorilo prostor za porast broja putnika iznad 300 hiljada, i daj Bože da to raste i do milion i više od miliona bez ovog ograničenja u ugovoru o koncesiji Aerodroma „Nikola Tesla“, ali to je jedino moguće ukoliko imate infrastrukturu koja drži dovoljno niske cene od tri evra takse za svakog putnika tako što će razvijati tržišnu utakmicu kod „low cost“ kompanija da bi pružali najjeftinije moguće usluge građanima Srbije, ne građanima Niša, nego čitavog regiona, jer sa niškog aerodroma lete i ljudi iz Subotice, Novog Sada, Beograda i iz drugih gradova Srbije.

Dakle, privatizacija nad operacijama da, privatizacija nad infrastrukturom ne. To treba da bude vlasništvo ili lokalnih samouprava ili države Srbije koja će na taj način voditi odgovornu politiku u pružanju najjeftinije i najkvalitetnije usluge građanima Srbije, u ovom slučaju to su jeftini letovi. Kada uđe strana kompanije ili u koncesiju ili u privatizaciju, naravno da će ići isključivo i samo za profitom. Time će podizati takse, usluge i cenu usluga na svojim objektima što će poskupljivati i cene karata, što će naravno biti skuplja usluga ka krajnjim korisnicima, a to su građani Srbije.

Zbog toga o ovome treba da razgovaramo otvoreno i pozivam kolegu koji je podneo ovaj amandman da nam da dodatno objašnjenje upravo po ovim pitanjima da bismo kao poslanička grupa odlučivali o tome da li ćemo podržati vaš amandman ili ne. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar, dr Nebojša Stefanović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Ovo jeste zanimljiv amandman i vrlo je važno da se krene od početka. Vrlo je važno da vidimo u kakvom je to stanju bio grad Niš, recimo 2012. godine, koliko je dugova imao i kakva je bila percepcija i perspektiva građana Niša i kakve su usluge mogli da očekuju od svog rada i od svoje Republike tada.
Vrlo važno, pošto vi predlažete jedan drugačiji model, a tada ste obavljali vlast, odnosno stranka kojoj pripadate je bila sve i svja u Srbiji, što bi narod rekao, da vidimo šta ste vi građanima Niša ostavili da bismo mogli da cenimo svrsishodnost, odnosno načine politike kakve vi predlažete.
Vi predlažete da grad Niš duguje 5,3 milijarde dinara za struju, za socijalna davanja, za izvođače svih radova, dakle, stranka kojoj pripadate je tako ostavila grad Niš i 21,5 miliona evra dugova za kredite bankama. Pod tim uslovima perspektiva razvoja niškog aerodroma je bila prilično mračna.
Mi danas imamo situaciju da moramo mnogo parametara da uzmemo u obzir, dakle, ne samo lou kost kompanije. Mora se uzeti i broj tranzitnih putnika, moraju se uzeti usluge koje će aerodrom prihodovati, koje će prihodovati Direktorat za civilno vazduhoplovstvo, sve ono što faktički u vazdušnom saobraćaju ima i sam aerodrom kroz svoju taksu. Mi u 2017. godini imamo oko 420.000 putnika predloženo, planirano od strane aerodroma. Oni su ispunili negde oko 331.582 putnika, što je negde oko 79% plana. Dakle, u odnosu na svoj plan nisu bili dovoljno uspešni, nisu uspeli, iako su ljudi preduzeli sve što je bilo moguće.
Međutim, ako hoćete da Niš bude značajnije pozicioniran, ako hoćemo da više novca, a ja to želim, kao neko ko iskreno voli taj grad, onda moramo da imamo i snažnije investicije. Zašto je koncesija dobra? Koncesija je dobra da dobijete milijardu i po evra, a ostane u vašem vlasništvu. Ako mislite da država danas ima tek tako milijardu i po da može da uloži, nema. Nama treba tih milijardu i po evra. Sa tih milijardu i po evra uspevamo da Aerodrom „Nikola Tesla“ podignemo značajnije. Mi hoćemo da država upravljajući Nišem podigne kvalitet aerodroma, kvalitet usluge, stepen investicija i da Niš bude jedan od snažnijih aerodroma u tom delu naše zemlje, da bude u regionu značajan za različite namene i za različite poslove i usluge koje mogu biti tamo obavljane.
Dakle, meni se čini da je toliko podignuto prašine oko nečega što je samo dobra želja Vlade da učini nešto i za građane, ali da biste mogli da učinite nešto za građane, vi prvo morate da imate stabilnu ekonomiju, morate da imate ekonomiju u koju možete da investirate. Morate da imate ekonomiju u kojoj nešto možete da platite, u kojoj niste dužni. Nažalost, kako je grad Niš ostavljen 2012. godine, aerodrom ne da ne bi mogao da se razvija, mogao je samo da računa na to da će biti zatvoren. Danas se mi borimo i imamo potpuno drugačiju perspektivu. Mi se danas takmičimo ko će više, grad ili Republika, a ista je kasa, to je isti novac građana Srbije, ko će više da uloži. Šteta što to nismo imali pre pet ili šest, sedam ili osam godina. Danas bi taj aerodrom možda imao i milion putnika godišnje.
Samo hoću da vam kažem – ovde imamo jedan dobar predlog Republičke vlade koji je dobar za građane. Da li će sve političke strukture biti time zadovoljne, da li će se pokušavati, sa raznih političkih strana, da se uhvate neki jeftini politički poeni? Vi ste u pravu. Pravo pitanje je – šta građani imaju od toga? Građani Niša i Srbije imaju nešto od toga ako se njihovim aerodromom upravlja na najbolji mogući način. Da je to sve bilo idealno i ranije, nije važno da li je to vaša stranka ili SNS ili bilo ko drugi, onda bi grad Niš bio dovoljno dobar osnivač, odnosno imali bismo neuporedivo bolje rezultate. Sa dugovima koje je nasledio i sa okruženjem, jer se avio svet menja, vi ste videli šta je sve bilo sa Er Srbijom, koliko je Er Srbija morala da uloži vremena, koliko je moralo da se razvija, da bismo došli do podizanja, i to je bila poslednja šansa da imamo domaćeg, nacionalnog avioprevoznika. JAT je bio gotov, 1986. godine poslednji avion je kupljen, vi to dobro znate.
Dakle, to je bila poslednja šansa da imamo domaćeg avioprevoznika. Sa kupovinom nove flote, investicijama i povećanjem broja putnika mi smo podigli vrednost Aerodroma Beograd, mi smo time uspeli, dobrom sinergijom rada sa Er Srbijom i dobrim poslovodstvom na Aerodromu „Nikola Tesla“, da podignemo nivo aerodroma, za koji pitanje je koliko bi novca mogli da dobijemo u koncesiji pre pet, šest, sedam, osam godina, danas imamo milijardu i po. To je bio ozbiljan način kako se radi i zato je predložen ovaj model za Niš.
(Goran Ćirić: Replika.)
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Gospodine Ćiriću, nemate pravo na repliku. Samo vam je odgovorio ministar na pitanja.
(Goran Ćirić: Onda vreme šefa poslaničke grupe.)
Zatražite reč. Izvolite.