Dugoročnost se postiže time što kada gledate nivo investicije i šta ti ljudi ovde investiraju, koju sumu novca ostavljaju našoj zemlji, oni će tu biti za godinu ili dve, pa će onda razmišljati o povlačenju, onda iza njih ostaju samo objekti koji vrede značajno više od toga. Da ne pričam o poslu. Nije lako pokrenuti posao, obučiti radnike i uposliti ih.
Naravno, uvek treba razmišljati, kada kažete da mi nismo zemlja koja može da se takmiči u pravljenju aviona, ali ako nam ponudi neka avionska kompanija da pravimo neki, najmanji deo za njih, naravno da treba da prihvatimo, jer ćemo od tog trenutka postati deo velikog sistema.
Sećate se one priče za oklagije, vezano za „Ikeu“ - čovek, domaći, mali proizvođač, srpski, naš, pokrenuo privatni biznis, porodični, pravi čovek oklagije i njegove oklagije su počele da se prodaju širom sveta. Da je čekao da mi proizvedemo halu, da mi pravimo i krevet i traktor i avion, načekali bi se. I pitanje je da li zemlja naše veličine i snage može da se konkurentno takmiči sa mnogo većim zemljama koje mogu da proizvedu veći broj jedinica bilo čega i da time postignu nižu cenu.
Dakle, u tom smislu važno je da budemo deo lanca proizvodnje. Slažem se s vama da treba da insistiramo što više na proizvodnji. Proizvodnja je veoma važna. Ali, isto tako, mi moramo, kao mala zemlja, raditi i na razvoju usluga. To nije uvek lako predvideti koliko će nešto da traje, ali je važno da se mi trudimo da to bude postavljeno na zdrave osnove, da država pomogne privatni sektor da to čini, a privatni sektor, ako pronađe svoj interes, to će trajati sve dok taj interes postoji.