Hvala predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre Đorđeviću, koleginice i kolege narodni poslanici, imajući u vidu značaj i potrebu da se u okvirima našeg društva i njegovog socijalnog konteksta postave jaki temelji u procesu sprovođenja inicijative za inkluzivno obrazovanje građanstva, i u svrhu istrajavanja države u nameri da se i ubuduće ulažu napori da jedna esecijalno bitna stavka dobije pozitivan epilog, nastaviću sa dosadašnjom praksom insistiranja na delovanju u tom pravcu, gde god da se u zakonskim okvirima ukaže prostor za podsticanje i afirmisanje te sekvence.
Naime, predloženi amandman, kao i amandmani koje sam predložila na ovaj Predlog zakona, imaju za cilj komplementiranje i kompaktnost već ustanovljenih stavki kvalitetno i prilično studiozno napisanog Predloga zakona.
Inkluzivno obrazovanje je neophodan korak u razvoju društva baziranog na ljudskim pravima svih građana. Osnovna funkcija obrazovanja je priprema za život u zajednici. Ako neko počne da se obrazuje u uslovima izolacije u oskudnom, jednoličnom, izdvojenom i ograničenom iskustvenom prostoru, onda će osoba biti uskraćena za mogućnost da se ikada ravnopravno uključi u život zajednice, ali i zajednica će biti uskraćena u tom slučaju da pruži podršku onima kojima je to potrebno.
Inkluzivno obrazovanje je deo šire strategije jednog društva koje promoviše da se stvori jedan svet mira, tolerancije, održivog korišćenja resursa, socijalne pravde, u kome su zadovoljena sva i svačija osnovna prava i potrebe. A da bi se to desilo, potrebno je uočiti prepreke i tražiti rešenja za njihovo prevazilaženje, u lokalnoj kulturi, u politikama, u praksi i osigurati neophodnu pomoć i resurse.
Kada govorimo o Predlogu zakona o planskom sistemu Republike Srbije, moram da kažem da se rad lokalne samouprave u gradu Nišu odvija na četiri koloseka, a to je – podrška ulaganjima, strateško planiranje, unapređenje poslovnog okruženja i projekti.
Za kraj, moram da kažem, predsedavajući, gospodine Milićeviću, veoma je bitno, čak najbitnije, u kakvom smo stanju i statusu zatekli grad Niš 2012. godine. Mislim da je neshvatljivo i nepojmivo da se minimizira to činjenično stanje. To vam je to kao i vođenje kućnog budžeta – ukoliko ste prezaduženi i imate crnu rupu u budžetu, imate haos u finansijama, javnim finansijama. Biram reči kojima ću da opišem stanje u javno-komunalnim preduzećima. Pomenuću, recimo, niški Dom zdravlja koji je nasledio 158 miliona duga i zaostalu jednu i po platu zaposlenim radnicima. Znači, trebalo je sve to dovesti u neko stanje, normale, da biste mogli da idete napred i na zdravim osnovama da gradite kuću. Hvala.