Dame i gospodo narodni poslanici, na član 1. ovog zakona podneo sam amandman koji ima za cilj da podvuče značaj planiranja za razvoj sistema javnog zdravlja. Poznato je da kada govorimo o planiranju nekoliko važnih elemenata. Prvo, kadrovi, zatim prostor, oprema, potrošna sredstva i naravno standard zaposlenih u sistemu javnog zdravlja. Ako analiziramo sve ove elemente za koje očekujemo da će biti predmet realizovanja ovog zakona koji je pred nama, jasno je da smo u prethodnom periodu morali da u mnogo segmenata gasimo požar.
Setimo se samo podatka da je pre dve godine prosek životnog doba zaposlenih u sistemu zdravstvene zaštite bio oko 55 godina.
Naravno, da kada govorimo o tom elementu perspektiva razvoja zdravstva je bila dovedena u pitanje. Setimo se u kakvom su nam stanju bile ustanove, klinički centri, bolnice, domovi zdravlja. Dakle, i taj drugi element je bio veoma zapušten. Ako govorimo o opremi, setimo se takođe šta je sve nedostajalo od toga u našim zdravstvenim ustanovama.
Naravno, i kada govorimo o potrošnim sredstvima setimo se da smo prošli kroz jedan period kada u našim zdravstvenim ustanovama nije bilo, nažalost, ni penicilina.
Dakle, donošenje ovakvog zakona je sa aspekta razvoja sistema zdravstvene zaštite u Srbiji veoma važno, jer ćemo moći da planiramo sve ove elemente koje sam malopre pobrojao.
Ne sme se više dozvoliti da bilo koji element, što utiče na sistem zdravstvene zaštite bude zapostavljen. U krajnjoj liniji i ovaj zakon doživljavam kao želju države, kao napore Vlade i Narodne skupštine da konačno uvedu planski sistem, sistem u kome će se jasno znati šta mi kao društvo želimo i koji će uvesti, makar nekoliko principa kao što su racionalnost, pravičnost, ravnomernost itd, u razvoju svih segmenata našeg društva.
Nadam se da će većina mojih koleginica i kolega u Narodnoj skupštini podržati ovaj zakon i da ćemo konačno, zahvaljujući njemu i njegovoj realizaciji, dobiti državu kao dobrog domaćina koji će na racionalan način raspolagati o resursima kojim raspolaže. Zahvaljujem.