Zahvaljujem.
Prvo pitanje Vladi Republike Srbije, ministru privrede i Agenciji za restituciju – zašto se u postupku restitucije ne može izvršiti supstitucija poljoprivrednog zemljišta sa drugim raspoloživim državnim zemljištem na teritoriji Republike Srbije? Kada će na dnevni red Narodne skupštine doći predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o restituciji?
Drugo pitanje istim državnim organima – zašto je u postupku restitucije izostavljena restitucija ili supstitucija sa drugim državnim zemljištem i imovinom u vlasništvu Republike Srbije za poljoprivredno zemljište i drugu imovinu zemljoradničkih zadruga, oduzetu bez naknade u periodu posle 1. jula 1953. godine do danas?
Ističem da je u Srbiji, za razliku od nekih drugih zemalja u svetu, članstvo u zemljoradničkih zadrugama u Srbiji bilo dozvoljeno samo fizičkim licima i da je imovina stvorena radom i poslovanje zadrugara i zadruga de fakto i de jure privatno vlasništvo članova zadruge ili njihovih naslednika, ukoliko su članovi zadruge umrli. Samo u periodu od 1960. do 2012. godine, između poslednja dva popisa, potpuna popisa poljoprivrede iz zadružnog sektora nestalo je preko 400 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta.
Treće pitanje postavljam Narodnoj skupštini, Vladi Republike Srbije, Ministarstvu finansija, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Prošlo je 20 dana od kada je Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine podržao moju inicijativu, na čemu se zahvaljujem članovima Odbora, da se izmeni Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, na osnovu kojih su sredstva za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede umanjena za 5,3 milijarde dinara, odnosno preko 15 milijardi dinara za podsticaje poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2018. godini. Po istoj hronologiji sredstva za poljoprivredu i ruralni razvoj u periodu od 2013. do 2018. godine smanjena su za oko 70 milijardi.
Sledeće pitanje Vladi Republike Srbije, Ministarstvu privrede, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Poljoprivredni fakultet univerziteta u Beogradu je 1936. godine raspolagao sa 313 hektara zemljišta na oglednom dobru „Crvenka“ u Pančevačkom ritu. Iz Fonda društvene imovine Poljoprivrednom fakultetu je 1946. godine dodeljeno još 560 hektara zemljišta. Uredbom o oglednim stanicama Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji je Vlada Narodne Republike Srbije pod brojem 292, donela 31. 1951. godine, a objavljena je 17. avgusta 1951. godine u „Sl. Glasniku NRS br.28“ ustanovljena je i ogledna stanica „Crvenka“.
Narodni odbor opštine Krnjača dao je Poljoprivrednom fakultetu na trajno korišćenje bez naknade poljoprivredno zemljište u površini 360 hektara i 63 ara i 52 metra za oglednu stočarsku stanicu „Crvenka“.
Shodno navedenom, molim Vladu i resorna nadležna ministarstva da iz površine državnog zemljišta koje koristi PKB korporacija izdvoji 1233 hektara 63 ara i 52 metra kvadratna, pre njegove eventualne privatizacije, i na toj površini uvede u posed Poljoprivredni fakultet univerziteta u Beogradu, koji iduće godine obeležava jubilej 100 godina rada, da bi se konačno formiralo ogledno ratarsko-stočarsko dobro „Crvenka“, kako bi fakultet raspolagao sa zemljištem i objektima za praksu studenata iz oblasti ratarsko-stočarske proizvodnje.
U mojoj studiji „Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji“, objavljenoj 2015 .godine, utvrdio sam da je npr. za proizvodnu 2011. i 2012. godinu od ukupno 5.959 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta datog na korišćenje bez naknade najviše čak 1313 hektara, 22% dato kazneno-popravnim ustanovama, a najmanje za sva tri poljoprivredna fakulteta u Srbiji, svega 28 hektara, 0,5%, što ukazuje kako se država zaštitnički odnosi prema zatvorenicima, a neodgovorno prema studentima, diplomcima, magistrima i doktorima nauka.
