Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 92 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika o radu Narodne skupštine?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svojevremeno je naprednjački režim uspostavljen u Srbiji na osnovu velikih obećanja o borbi protiv kriminala, korupcije, o borbi protiv mafije. Naprednjački režim je na vlasti već šestu godinu, a vreme je da se saldira šta su do sada uradili i da li su bar ona svoja osnovna obećanja ispunili.

Vi se sećate da je dosmanlijska vlast 2000. godine počela otmicama najbogatijih ljudi u Srbiji, od sina Lepe Brene i Bobe Živojinovića, preko Miroslava Miškovića, Milije Babovića i drugih. Evo, već svi znamo, novine su se raspisale, da su i političari učestvovali u podeli novca od tih otmica. Koji su to političari? Cela Srbija zna, samo vlast izgleda ne zna. Moje pitanje Nebojši Stefanoviću, ministru unutrašnjih poslova.

Taj novac su direktno delili Čedomir Jovanović i Zoran Đinđić, pored glavnih pripadnika surčinskog klana. Tad je surčinsko-zemunski klan bio jedinstven. Oni su se pocepali tek kad ih je Đinđić podelio 2002. godine, jedan deo na čelu sa Čumetom hteo da legalizuje, a drugi deo da strpa u zatvor, pa se ovi nisu dali.

Krajnje je vreme da se obelodani dokumentacija ostavinske rasprave Zorana Đinđića i tamo ima mnogo interesantnih stvari.

Setite se Verice Barać. Ona je izgarala na poslu razotkrivajući teške oblike korupcije i kriminala u Srbiji. Jedan od najvećih kriminalaca poslednjih godina, Tomislav Nikolić, joj je dodelio visoko državno odlikovanje. Nijedna od tih privatizacija nije do kraja rasvetljena. Pogledajte u kojim se sve privatizacijama pominju Miroljub Labus, Mlađan Dinkić, Božidar Đelić, Aleksandar Vlahović i drugi.

Ovde sam tri i po sata u Saveznoj Skupštini govorio povodom naše inicijative da se smeni guverner Narodne banke, tadašnji, Mlađan Dinkić, iznosio dokumentaciju, podatke o kriminalnim pojavama u toku formiranja tzv. Nacionalne štedionice na koju su prvo prebacili staru deviznu štednju. Videli smo posle kako je propala ta štedionica, a da nikoga glava zabolela nije.

Krajnje je vreme da se te stvari rasvetle. Krajnje je vreme da se to sve ispita. U protivnom, nastupiće zastarelost. LJudi, već 18 godina je prošlo od ovih otmica. Apsolutna zastarelost u našem pravu je 25 godina. Hoćemo li dozvoliti da nastupi apsolutna zastarelost i da ti ljudi i dalje glume da su nevini, da su časni, da su pošteni, a cela nacija zna koliki su lopovi?

U sadašnjoj vlasti imamo primere krupnih kriminalaca protiv kojih niko ništa ne preduzima. Evo, imamo novu aferu sa ovim ministrom sporta koja se tek nedavno pojavila u javnosti, a znamo odavno za sve afere ministra zdravlja Zlatibora Lončara. Još pre više od tri godine sam govorio o tim aferama na nekoliko konferencija za štampu, osvežio sam nedavno sećanje i niko ništa ne preduzima. Može li takav čovek još dugo da bude ministar? Dokle će biti ministar jedna Zorana Mihajlović koja je državnim parama čak i donji veš kupovala u NJujorku, i to najskuplji na svetu? Čekamo tu rekonstrukciju Vlade, pa ako slučajno ostane u Vladi, pripremili smo jedne ogromne gaće da joj poklonimo ovde u Narodnoj skupštini, da ne bi više državni novac mogla da troši u NJujorku, jer ovo su gaće koje se ne menjaju svaki dan, nose se po mesec dana.

Dame i gospodo, mene muka tera da se malo našalim sa ovim stvarima, ali ovde odavno mesta ni za kakvu šalu nema. Hoćete li preduzimati nešto? Ako vi nećete, ima neko ko jedva čeka da preduzme dizgine u ruke, pa da preduzima te mere u borbi protiv mafije, kriminala i korupcije.

Zahvaljujem, gospodine Šešelj.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.
Izvolite.

Hvala lepo.

Nekoliko pitanja. Prvo pitanje predsednici Vlade i nadležnim ministrima, a tiče se niškog aerodroma, pitanje i svega što je vezano za tu temu.

Pitanje pod 1. – po kom osnovu je Vlada Srbije, države Srbije potpisala tajni sporazum sa izvesnom francuskom kompanijom o koncesiji za Aerodrom „Nikola Tesla“? Koji član Ustava, koji član kog zakona ili pravilnika ili čega god može da da ovlašćenje da bilo ko u Srbiji potpisuje tajne ugovore kada je u pitanju javna imovina? Da li je to deo projekta da se zajedno sa kupovinom, odnosno koncesijom za prištinski aerodrom uništi niški aerodrom iz razloga koji su sitno sopstvenički interes neke kompanije i vrha srpske vlasti koju predstavlja Aleksandar Vučić?

Imali smo izjave neki dan da je neophodno da se preuzme niški aerodrom da bi mogao da se dalje finansira, da se pomaže, da se razvija. Zašto se onda ne prenese u vlasništvo Republike Srbije i banjalučki aerodrom, pošto je nadležna ministarka saobraćaja rekla, zajedno sa premijerkom i predsednikom države, da će i taj aerodrom biti pod subvencijama srpske Vlade?

Drugo pitanje je vezano za Paraćin. Da li je tačno da je Nacionalna služba za zapošljavanje odobrila fiktivna radna mesta na javnim radovima u preduzeću „Eurolin“ u Paraćinu za aktivisti SNS koji rade kao internet tim u povereništvu SNS u Paraćinu i koji zapravo uopšte ne idu na posao u firmu „Eurolin“ nego sede u stranačkim prostorijama?

Da li je ministru, a pitanje je postavljeno Neli Kuburović i Zoranu Đorđeviću, poznato da povereništvo SNS i firmu „Eurolin“ vode Radiša Savić i Milan Nedić, koji su i odbornici SNS, da li je ministru poznato da je Milan Ilić, koji je zvanično poverenik SNS i odgovorno lice u firmi „Eurolin“ ili „Eurolajn“ iz Paraćina u dokumentaciji KRIK, koja je javno dostupna, označen kao pravosnažno osuđeno lice u aferi Rudnika Resavica zato što je prema ovoj dokumentaciji podmićivao sada već pravosnažno na višegodišnju kaznu zatvora osuđenog direktora Rudnika?

Da li je zakonito da Nacionalna služba ne kontroliše rad radnika koji su na javnim radovima, da odobrava javne radove za preduzeća koja šalju radnike da rade u stranci i za preduzeća koja vode pravosnažno osuđena lica pred Tužilaštvom za organizovani, pred Sudom za organizovani kriminal i kakav je prema javno dostupnoj dokumentaciji i Milan Ilić?

Znači, firma, oni vole da je zovu „Eurolin“, a verovatno se čita „Eurolajn“, i zloupotreba javnog novca.

Pitanje ministru kulture – da li je gledao predstavu „Lift – Slobodan šou“, Prištinskog narodnog pozorišta? Da li je tačno da je pokrenut postupak kazne reditelja te predstave zato što je pozvao vrh srpske vlasti, predsednika države, premijerku, ministra i sve ostale da dođu na premijeru te predstave u Gračanicu pre par meseci? Ja sam sinoć gledao tu predstavu i preporučujem je svima onima koji žele da se upoznaju sa jednim umetničkim viđenjem jednog mračnog dela srpske prošlosti.

Danas je tačno mesec dana od kako je Vučić obećao da će da obavesti srpsku javnost o saznanjima vezano za ubistvo Olivera Ivanovića, za ona saznanja do kojih su došle naše službe. Danas je i skoro tri meseca, odnosno tri meseca i jedan dan od ubistva. Srpska javnost nije dobila nikakvu informaciju, ni od naših službi, ni bilo koju informaciju koju su naše službe dobile od bilo koga.

Da li je bilo ko uradio bilo šta u slučaju otkrivanja uzroka i izvršioca i nalogodavaca ubistva Olivera Ivanovića ili je država završila svoj posao tako što je stvorila atmosferu da njegova likvidacija bude nešto što je za jedan deo javnosti prihvatljivo? Tu atmosferu smo imali i pre 15 godina u slučaju predsednika Vlade Srbije, u tom trenutku Zorana Đinđića.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, postavljam pitanje premijerki Vlade Republike Srbije, a tiče se vodovoda i pijaće vode u Zrenjaninu.

Premijerka je 30. januara ove godine rekla da je Zrenjanin na korak do zdrave pijaće vode. Godine 2015. je pompezno najavljeno rešavanje tog problema tako što se izvesni privatni investitor doći i investirati pare iz svog džepa, a građani Zrenjanina dobiti pijaću vodu i to već 2016. godine. Sa zakašnjenjem od godinu dana, negde polovinom prošle godine tek fabrika, odnosno postrojenje za prečišćavanje vode za piće je puštena na nekoliko dana u rad, da bi posle toga bila zatvorena i do dana današnjeg građani Zrenjanina nemaju zdravu pijaću vodu. Pri tom, to stanje i to što se dešavalo u tom čitavom procesu zapravo pokazuje svu nesposobnosti današnje vlasti u Republici Srbiji, nesposobnost lokalnih vlasti i nesposobnost pokrajinske vlasti.

Naime, u kojoj normalnoj državi jedno ministarstvo, u ovom slučaju Ministarstvo građevine može dati dozvolu za izgradnju postrojenja za preradu pijaće vode privatnoj firmi koja se zove „Zilo grup“, navodno italijanski investitor, u APR se to ne vidi, mislim da je registrovana firma u Srbiji sa srpskim vlasnicima, da to preduzeće može napraviti fabriku, prečišćavati vodu i po 0,28 centi je prodavati vodovodu koji će je dalje distribuirati građanima?

Zatim, Ministarstvo zdravlja i Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo odbijaju da daju dozvolu za puštanje u rad tog postrojenja zato što je to u suprotnosti sa Zakonom o komunalnim delatnostima. Pitam premijerku – ko će snositi odgovornost zato što ne poštuje zakone koje usvaja ova Skupština, ne poštuje zakone Vlade Republike Srbije. Ako je neko iz Ministarstva građevine prekršio Zakon o komunalnim delatnostima i dao je saglasnost nekakvom privatnom investitoru da napravi tu fabriku, a onda sada Ministarstva zdravlja ne da saglasnost da se to pusti u rad – ko je odgovoran? Neko mora da snosi odgovornost.

U međuvremenu došli su do jednog sjajnog rešenja, a to je – hajde da rešimo problem, kako reče premijerka, postoji jedna mala začkoljica, ali ćemo nju rešiti tako što će grad Zrenjanin kupiti sada to izgrađeno postrojenje, tu fabriku od privatnog investitora. Sada treba da se neposredno pogodbom utvrdi da li je to 6,5 miliona ili je 8 miliona evra ili koliko god i da li će to postrojenje zapravo i kada se bude pustilo u rad omogućiti građanima Zrenjanina da imaju zdravu pijaću vodu. Neke analize i studije kažu da ne i to pokazuje jedno neodgovorno ponašanje i igranje sa državom, igranje sa građanima, igranje sa parama građana, igranje sa zdravljem građana.

Najavljeno je da će taj višedecenijski problem da se reši vrlo jednostavno bez uloženih para, bez ičega i evo danas 2018. godine građani Zrenjanina su primorani da protestvuju zato što moraju svakoga dana iz svog džepa da kupuju vodu za piće za sebe, za svoju decu.

Ovde se postavlja ozbiljno pitanje odgovornosti. Postavlja se pitanje – kako je moguće da jedna država sebi dozvoli jednu takvu stvar? Danas sve dok se ne pusti postrojenje u rad taj privatni investitor koji je to uradio, kako kažu, bez državnih para s tim što je država dana garancije za 6,5 miliona evra, svakoga dana naplaćuje penale 4.500 evra dok se ne pusti postrojenje u rad. Tako da premijerka duguje odgovor građanima Zrenjanina kojima je 30. januara rekla da će problem biti rešen ili će se uvesti privremene mere gradskoj vlasti ako je ona odgovorna ili će se kazniti neko iz Ministarstva građevine ili možda neko iz Ministarstva zdravlja ili možda neko iz pokrajinske vlasti, ali na taj način biste pokazali da neko zaista brine o građanima.

Ovako će ovo biti praktično još jedan u nizu tajnih ugovora koji su praksa ove vlasti ugovora o koncesiji Aerodroma, poput „Beograda na vodi“ itd. I ovo je tajni ugovor, tako da se i ne zna ko je zapravo taj investitor koji predstavlja tu grupu, kako se zove, „Zilija grupa“, navodno iz Italije, da li su to neki naši investitori i ko sada njima iz budžeta treba da 6,5 ili 8 miliona evra, ko će se pogoditi sa njima za te pare i da li će građani Zrenjanina konačno dobiti zdravu pijaću vodu?

Zahvaljujem, kolega Aleksiću.
Reč ima narodni poslanik Slaviša Ristić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poslaničko pitanje upućujem Vladi i Kancelariji za KiM, na molbu pripadnika goranske zajednice iz opštine Dragaš. Naime, 6. aprila ove godine na adresu moju, odnosno ovde u Narodnoj skupštini dobio sam njihovo pismo sa molbom da u njihovo ime postavim poslaničko pitanje koje glasi – kada će Vlada Republike Srbije da razreši Adema Hodžu dužnosti predsednika Privremenog organa opštine Gora iz razloga što je na skupštini Kosova kao poslanik i član poslaničkog kluba Srpske liste glasao za sporazum o razgraničenju tzv. države Kosovo sa Crnom Gorom, čime je pokazao lojalnost kosovskim institucijama delujući suprotno našem opredeljenju i politici države Srbije?

Dakle, na njihovu molbu postavljam ovo pitanje, naravno iz pijeteta i poštovanja prema goranskoj zajednici koja je ostala lojalna državi Srbiji sve vreme i naročito danas kada su pritisci na njih daleko veći čak i prema nama Srbima.

Takođe su me zamolili da vas, gospodine predsedavajući, a naravno i Vladu i Kancelariju upoznam sa pismom koje su oni uputili gospodinu Marku Đuriću, na koje on, naravno, nažalost, nije reagovao, pismo je kratko, neću ga komentarisati i opisivati već ću ga pročitati, dakle, Kancelariji za KiM, direktoru Marku Đuriću.

Pismo glasi – Poštovani, šta je još potrebno da Adem Hodža uradi da bi bio razrešen dužnosti predsednika privremenog organa opštine Gora? Dok vas šiptarski teroristi hapse, vaš predsednik Privremenog veća Adem Hodža pod pratnjom i dobro naplaćenom izdajom, suprotna interesima države i politike, sav ozarenog osmeha u društvu zločinca, teroriste Ramuša Haradinaja, glasa na skupštini za sporazum o razgraničenju tzv. države Kosovo i Crne Gore. Postavljamo vam pitanje gde i u kojoj državi može neko posle takve izdaje biti predsednik Privremenog organa? Čime vas je zadužio, taj amoralni, bahati izdajnik pun zla, loše namere prema nama Gorancima i državi, stavljajući sebe iznad zakona, govoreći i preteći nam da ćemo, ukoliko njega i njegovog brata Redžepa ne podržavamo i ne sledimo, izgubiti posao, ukinuti penzije, socijalna davanja, dečiji dodatak i druga davanja, zaboravljajući da su ta prava koja građanima pripadaju na osnovu zakona? NJegovo ponašanje i delovanje među intelektualcima i građanima Gore je neprihvatljivo i kao takvo izaziva ogroman revolt i osudu, zahetavajući njegovu bezuslovnu smenu i pokretanje krivične odgovornosti za sve ono što je za vreme obavljanja funkcije predsednika uradio.

Navode par primera, kao nezakonito trošenje budžetskih sredstava dobijenih od Kancelarije za KiM, silovanje mlade studentkinje goranke u Kosovskoj Mitrovici, zbog čega je proveo nekoliko meseci u pritvoru, a za sve to vreme, kako navode, primao platu iz budžeta Republike Srbije, prijave Albanaca putem službe za zapošljavanje uz dobru nadoknadu radi dobijanja besplatnog zdravstvenog osiguranja. Zar njemu treba verovati, koji se za vreme boravka predsednika Vučića u Lapljem selu i vas u Kosovskoj Mitrovici sakrivao da ga Albanci ne bi prepoznali i videli, a nas slao na te sastanke? Zar njemu treba verovati, koji se naglo obogatio kupivši veliki raskošan stan u Prizrenu, njemu koji vrši pritisak na srpsko obrazovanje u Gori, a sam svoju decu upisao u Prizrenu da mu nastavu pohađaju na albanskom jeziku?

Od vas, poštovani direktore, tražimo bez odlaganja, pokretanje postupka za razrešenje predsednika Adema Hodžaja od strane nadležnih organa, jer je on velika šteta po nas Gorance i državu Srbiju. Verujemo da ćete podržati naš zahtev. Na kraju, iskreni pozdravi. U potpisu, grupa intelektualaca i građana opštine Gora.

Moja dužnost je da ovo pročitam, mada u razgovoru sa njima interesovao sam se ko zapravo stoji iz ovoga. Oni su mi rekli da od svega ovoga, bahatosti ovog čoveka, najviše ih je zabolelo saznanje kako su saznali nezvanično, čak i od ovog Hodže, da zapravo on u tzv. skupštini kosova, kako tvrde, nije glasao sam, već je glasao na nagovor iz Beograda, pre svega Marka Đurića i pripadnika Srpske liste, što ih je posebno zabolelo, jer oni sebe smatraju, zaista to i jesu, pravi graničari države Srbije tamo gde žive, na Šar-planini, a doživeli su da se neko iza njih sakrije, glasajući za tzv. granicu između tzv. kosova i Crne Gore.

Dakle, evo, u njihovo ime i očekujem da im zaista Vlada i Kancelarija odgovori na ovo pitanje i, u najmanju ruku, da se tim ljudima izvinimo svi ovde zajedno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Prvo pitanje Vladi Republike Srbije, ministru privrede i Agenciji za restituciju – zašto se u postupku restitucije ne može izvršiti supstitucija poljoprivrednog zemljišta sa drugim raspoloživim državnim zemljištem na teritoriji Republike Srbije? Kada će na dnevni red Narodne skupštine doći predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o restituciji?

Drugo pitanje istim državnim organima – zašto je u postupku restitucije izostavljena restitucija ili supstitucija sa drugim državnim zemljištem i imovinom u vlasništvu Republike Srbije za poljoprivredno zemljište i drugu imovinu zemljoradničkih zadruga, oduzetu bez naknade u periodu posle 1. jula 1953. godine do danas?

Ističem da je u Srbiji, za razliku od nekih drugih zemalja u svetu, članstvo u zemljoradničkih zadrugama u Srbiji bilo dozvoljeno samo fizičkim licima i da je imovina stvorena radom i poslovanje zadrugara i zadruga de fakto i de jure privatno vlasništvo članova zadruge ili njihovih naslednika, ukoliko su članovi zadruge umrli. Samo u periodu od 1960. do 2012. godine, između poslednja dva popisa, potpuna popisa poljoprivrede iz zadružnog sektora nestalo je preko 400 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta.

Treće pitanje postavljam Narodnoj skupštini, Vladi Republike Srbije, Ministarstvu finansija, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Prošlo je 20 dana od kada je Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine podržao moju inicijativu, na čemu se zahvaljujem članovima Odbora, da se izmeni Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, na osnovu kojih su sredstva za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede umanjena za 5,3 milijarde dinara, odnosno preko 15 milijardi dinara za podsticaje poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2018. godini. Po istoj hronologiji sredstva za poljoprivredu i ruralni razvoj u periodu od 2013. do 2018. godine smanjena su za oko 70 milijardi.

Sledeće pitanje Vladi Republike Srbije, Ministarstvu privrede, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Poljoprivredni fakultet univerziteta u Beogradu je 1936. godine raspolagao sa 313 hektara zemljišta na oglednom dobru „Crvenka“ u Pančevačkom ritu. Iz Fonda društvene imovine Poljoprivrednom fakultetu je 1946. godine dodeljeno još 560 hektara zemljišta. Uredbom o oglednim stanicama Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji je Vlada Narodne Republike Srbije pod brojem 292, donela 31. 1951. godine, a objavljena je 17. avgusta 1951. godine u „Sl. Glasniku NRS br.28“ ustanovljena je i ogledna stanica „Crvenka“.

Narodni odbor opštine Krnjača dao je Poljoprivrednom fakultetu na trajno korišćenje bez naknade poljoprivredno zemljište u površini 360 hektara i 63 ara i 52 metra za oglednu stočarsku stanicu „Crvenka“.

Shodno navedenom, molim Vladu i resorna nadležna ministarstva da iz površine državnog zemljišta koje koristi PKB korporacija izdvoji 1233 hektara 63 ara i 52 metra kvadratna, pre njegove eventualne privatizacije, i na toj površini uvede u posed Poljoprivredni fakultet univerziteta u Beogradu, koji iduće godine obeležava jubilej 100 godina rada, da bi se konačno formiralo ogledno ratarsko-stočarsko dobro „Crvenka“, kako bi fakultet raspolagao sa zemljištem i objektima za praksu studenata iz oblasti ratarsko-stočarske proizvodnje.

U mojoj studiji „Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji“, objavljenoj 2015 .godine, utvrdio sam da je npr. za proizvodnu 2011. i 2012. godinu od ukupno 5.959 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta datog na korišćenje bez naknade najviše čak 1313 hektara, 22% dato kazneno-popravnim ustanovama, a najmanje za sva tri poljoprivredna fakulteta u Srbiji, svega 28 hektara, 0,5%, što ukazuje kako se država zaštitnički odnosi prema zatvorenicima, a neodgovorno prema studentima, diplomcima, magistrima i doktorima nauka.