Zahvaljujem, kolega Markoviću.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Gordana Čomić i Maja Videnović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su povodom pretresa u pojedinostima po 1. tački dnevnog reda - Predlogu zakona o planskom sistemu Republike Srbije, pozvani da sednici prisustvuju dr Nebojša Stefanović, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova, dr Dušan Vujović, ministar finansija, Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i predstavnici ministarstava.
Nastavljamo sa radom.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj Zakon o planskom sistemu, ja bih rekao, još jedan je od zakona kojima vi samo pokušavate da ispunite formu, i to pokušavate da ispunite formu na jedna loš način.

Vi govorite o EU, govorite o tome da ste u obavezi da usklađujete svoje zakone, iako ste, mislim, svi potpuno svesni, ako biste želeli i mogli barem na trenutak da budete iskreni da od tog evropskog puta Srbije u EU nema ništa. Međutim, ima ovde mnogo važnijih stvari. Pošto maločas nisam dobio reč, moram prvo odgovoriti onima kojima je posao da mrze Srbiju, ovima koji se raduju kada neko od srpskih patriota bude osuđen, ovima kojima je jedina briga kako će svakoga dana govoriti ružno o svojoj zemlji, o svom narodu.

Vi, koliko god da se trudite, koliko god da nas mrzite, koliko god da mrzite zemlju i narod, zemlju u kojoj živite i narod sa kojim živite, ne možete poraziti logiku, ne možete poraziti zdrav razum.

U Srbiji nije bilo rata. Samim tim, ne može biti ni ratnih sukoba, ni zaraćenih strana, ni ratnih zločina. Presudu Haškog tribunala možete da okačite mačku o rep.

Ako vam se ne sedi u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa ne morate sedeti, i onako ništa pametno od vas nećemo čuti. Za razliku od vas, SRS i dr Vojislav Šešelj su samostalno izašli na izbore, kandidovali se. Znao je narod za Hag, znao je za lažnu optužnicu, zbog toga smo i dobili poverenje i budite sigurni da će to poverenje, baš zbog te sramne osude Haškog tribunala, biti još veća sledeći put, a sve ono što se pripisuje Vojislavu Šešelju i SRS kao zločin, nas čini ponosnim.

Eto, da čujete još jedanputa – niti tu ima zločina, niti je bilo ko proteran, niti je bilo ko ubijen. Sve lažete i sve smo dokazali čak i pred Haškim tribunalom.

(Aleksandra Jerkov: Sram te bilo!)

Sram tebe bilo.

Po Poslovniku, narodni poslanik Radoslav Milojičić.

Gospodine Arsiću, reklamiram član 108.

Mislim da ovde danas nije tema lik i delo gospodina Vojislava Šešelja. Da je sreće da nikada nije ni ušao u politiku i da je sreća da nikada on i SPS nisu ni bili na vlasti. Ne bismo imali ratove, ne bismo imali bombardovanja, ne bismo imali žrtve… (Isključen mikrofon.)

Kolega Milojičiću…
(Radoslav Milojičić: Predsedavajući, zašto ste mi oduzeli reč?)
Upravo zbog člana 108. koji ste vi reklamirali.
Ne možete tako.
(Radoslav Milojičić: Dozvolite mi da završim.)
Dozvoliću vam da završite, ali ne možete tako.
Ne odlučujete vi ko će da bude narodni poslanik ili ne. O tome odlučuju građani na izborima.
Izvolite.

Ne znam da li ste pratili moje izlaganje?
Vidim da ste svi ovde nervozni, više vi iz SNS, nego ovi iz radikala na pominjanje optužnice.
Ja nisam pomenuo ko će da bude poslanik, pomenuo sam član 108, jer ste ga vi prekršili, jer je prethodni govornik branio lik i delo, sraman govor, i sraman lik i sramno delo vojvode Šešelja. Ja sam samo obrazložio da je sreće da se nikada ni on, ni SPS nisu uhvatili politike. Ne bismo imali ratove, bombardovanje… (Isključen mikrofon.)

Poštovani poslanici, određujem pauzu u trajanju od 15 minuta, u skladu sa Poslovnikom.
Nastavićemo sa radom za 15 minuta.
(Posle pauze.)

Ministre Đorđeviću, molim vas, mi bismo da nastavimo.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Izvolite.
(Neđo Jovanović: Poslovnik.)
Ne pravim ja pauzu da bismo nastavili tamo gde je i napravljen razlog za prekid.
Filip Stojanović? Hvala.
(Neđo Jovanović: Može, nigde ne piše.)
Vi ne vodite sednicu.
Na član 2. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković?
Da li žele reč?
Da li neko drugi želi reč? Hvala.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč?
Na član 2. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Da li želite reč?
Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja sam spreman sad malo i da vam oprostim vaše promašaje i vašu politiku u ministarstvu koje vi vodite, imajući u vidu posle koga ste došli na čelo vojnog ministarstva.

Elem, da se vratimo na amandman koji sam ja u ime Srpske radikalne stranke podneo, a podneo sam na član 2, gde sam predložio da se u članu 2. stav 1. tačka 6) briše.

Da bi se bolje razumeli, ja ću vam ispričati jednu životnu priču, gospodine ministre, dolazi gladan učenik iz škole i kaže – Mama, šta ima danas za ručak, ona kaže – Imam viziju, kaže – Dobro, a šta će biti za večeru, e za večeru će biti – Misija, a on kaže – Mama, mani šalu, počni da radiš nešto.

Gospodine ministre, isuviše je lepih reči možda u ovom zakonu, pomalo nejasnih, ali potpuno besmislenih. Evo, ja imam argumente u dva pravca, a protiv ovog zakona. Prvo, sve ovo što vi navodno želite da postignete ovim zakonom je već regulisano određenim zakonima, kao što je Zakon o Vladi, Zakon o Ministarstvima, Zakon o javnim preduzećima, o državnoj upravi, Zakon o glavnom gradu, Zakon o budžetu, zakon o budžetskom sistemu. To je već sve regulisano.

Dokaz da je to tako, vi ste juče čuli od mnogo naših kolega koji su rekli da su u Šapcu, Leskovcu, Novom Sadu, Pančevu, Kruševcu, Koceljevi, Rakovici, Ubu, Nišu, Kragujevcu radi dobro. Znači, ovaj zakon nije uopšte bio neophodan i nije bio potreban da bi se dobro radilo.

U Zakonu o ministarstvima koji je donet 2014. godine, menjan tri puta 2015. godine i jednom 2017. godine, u delu četiri gde su posebne organizacije, definisan je i Republički sekretarijat za javne politike.

U članu 33. je tačno opisano šta je u nadležnosti tog sekretarijata, te s toga da bi sproveli u delo ono što vi želite, nije vam bio potreban uopšte ovaj Zakon o planiranju.

Koordinacija nije postojala ni ranije, a nema je ni sad. Najbolji primer je, ja sam to kada je bio na dnevnom redu zakon iz oblasti prosvete, dokazao kada je odličan student medicine morala da potraži posao tamo gde je išla na specijalizaciju, jer nije bilo koordinacije između državnih organa u Srbiji. Sada mi je, posle današnjeg dana a i ranije naravno, bilo jasno da nije moglo ni da bude. Tamo je Sekretarijat za rad i zapošljavanje vodili iz neke druge stranke koji su uputili takvog studenta, takvog stručnjaka da se vrati tamo gde je bila na specijalizaciji, jer u Srbiji za nju nema mesta.

Vodite, ministre, računa da i u vašem periodu ne budemo imali takvih slučajeva, da najbolje budemo terali iz Srbije.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela Vjerica Radeta.
Da li želite reč? (Da)
Izvolite.