Hvala, poštovani predsedavajući.
Želim danas da iskoristim svoje pravo na postavljanje poslaničkog pitanja i to ministru Đorđeviću, ministru za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a vezano je za položaj porodica koje imaju decu sa posebnim potrebama.
Naime, prema nekim podacima do kojih sam došla, otprilike 23 hiljade dece ili porodica, koji se nalaze u ovoj poziciji, i Zakon o socijalnoj zaštiti koji je donet 2011. godine, je na određen način regulisao njihova prava u oblasti njihove zaštite i socijalne sigurnosti.
Poslanička grupa SPS, u vreme donošenja tog zakona, nastojala je da posebno utiče na regulisanje onog člana, koji se odnosi baš na položaj porodica i roditelja koji sami brinu o svojoj deci, na visinu njihove socijalne zaštite ili mera koje se u tom pravcu preduzimaju, a posebno zaštiti samohranih roditelja koji brinu sami o svojoj deci.
Napominjem da u to vreme, inicijativa SPS nije našla adekvatnu primenu u zakonu, već su te mere na znatno nižem nivou tada usvojene i postale su deo zakonske regulative.
Danas, u stvari u poslednje vreme, vidimo da Vlada više brine o merama populacione politike. Uvedene su mnoge nove mere koje do sada nisu postojale i zahvaljujući radu i inicijativi ministarke Slavice Đukić Dejanović, i drugih resornih ministara, s obzirom da se o ovim pitanjima mora raditi interresorno, mi smo došli u situaciju da se više pokazuje briga države o položaju dece, položaju porodica i njihovoj zaštiti.
Mislimo da je upravo to razlog i ukazujemo da je možda i vreme da se o ovim merama i u pogledu socijalne zaštite i socijalne sigurnosti porodica koje same brinu o deci sa posebnim potrebama, može više obratiti pažnja, može se više brinuti i u tom smislu se povećati mera njihove zaštite.
Cilj je, kod upravo društvenog opredeljenja, kada je reč o ovim stvarima, da se obezbedi da deca sa posebnim potrebama više borave u porodici, da imaju tu zaštitu, ljubav i svaku vrstu socijalizacije koja je u tom smislu mnogo bolja, nego da svoj život provedu u socijalnim ustanovama koje su za to posebno obezbeđene. Na taj način je država takođe stavljena u jednu vrlo aktivnu poziciju, gde sredstva i za život i za socijalizaciju sama kroz rad tih ustanova mora da obezbedi.
Moje pitanje je ustvari direktno. Ima li mogućnosti u budžetu da se poveća ova mera socijalne zaštite za decu sa posebnim potrebama? Da li je u planu takva mera za naredni budžetski period i da li je prisutna povećana pažnja u ovom pravcu, kao i da li se možda razmišlja o tome da se u narednom periodu pristupi izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti, naročito u ovom odeljku koji se odnosi na decu sa posebnim potrebama?
Obrazloženje za ovakvu vrstu pitanja i ovakvu vrstu interesovanja, zapravo proizilaze, u stvari iz potrebe da se odgovori na pitanje ko brine o deci kada roditelj radi, ko brine o deci kada je reč o samohranim roditeljima koji se nalaze u ovim uslovima socijalne potrebe, a svesni smo pri tome činjenice da roditelji u takvoj situaciji imaju često problem sa poslodavcima, a vrlo često imaju i situaciju i obavezu da brinu o svojoj deci, ali zbog toga moraju da napuste posao.
Znamo da je socijalna nadoknada po zakonu, koji je donet 2011. godine, izmenjen 2012. godine, u stvari 12 hiljada dinara, ali sigurno da to nije dovoljno za socijalnu sigurnost.
Zato smatramo da naša poslanička grupa treba da se pridruži svim nevladinim organizacijama i inicijativama koje idu u pravcu donošenja zakona koji bi regulisao položaj roditelja kao negovatelja i time ih stavio u jednu posebnu brigu, jedan poseban fokus koji bi se pokazao da ima visok stepen društvene i socijalne zaštite.
Mislim da, kada bi ovo postala obavezna socijalna kategorija, da bi u svakom slučaju opravdali i zahteve i inicijative koje je SPS imala 2011. godine, a i u skladu je sa politikom koja vlada vezano za populacionu politiku i zaštitu porodice iskazuje. Hvala.
