Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – deset, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zoran Živković na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, koji je podneo Narodnoj skupštini 1. novembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković želi reč?
Kolega Živkoviću, izvolite.

Sa zadovoljstvom.

Znači, da učinim još jedno objašnjenje. Ne mislim ja to što vi mislite da ja mislim, da ovaj zakon treba da se primeni na postojećeg predsednika države, njemu spasa nema, on je već izabran bez ovog zakona, tako da bi ova preventiva trebalo da važi za buduće nosioce te najviše ili jedne od najviših funkcija u našoj državi.

Tako da nemojte da se plašite za lidera vaše stranke ili koalicionog lidera, nego da gledamo malo u budućnost. Naravno, da ćemo se složiti da u poslednjih, koliko traju višestranačje u Srbiji, 27/28 godina, bilo je na mestu predsednika države svega i svačega. Bilo je i ljudi koji su potpuno odgovarali toj poziciji, ali bilo je i ljudi za koje je bilo očigledno da imaju velike zdravstvene probleme, bilo da se radi tu o fiziološkim problemima ili o mentalnim problemima. Da bismo to sprečili, ja vam predlažem da usvojimo zakon koji kaže, u Zakonu o izboru predsednika Republike, u članu 11. stav 3. posle tačke 2) dodaje se tačka 2a) koja glasi – lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državni organima.

Zašto se plašite toga? To je isto jedna potpuno normalna stvar. Znači, to vam je otprilike isto kao pregled na nivou pregleda za vozačku dozvolu ili za posedovanje ili nošenje oružja ili za zapošljavanje u državnim organima. Tu ja mislim da samo neko ko ima opravdan razlog da se plaši ovakve izmene zakona, glasa protiv toga. Svako ko misli da je lično sposoban, zdrav, da je kandidat koga on podržava sposoban i zdrav nema nikakvog razloga da se plaši ove izmene zakona.

Šta bismo dobili time? Veliku zaštitu. Prvo, predsednik države je manje-više odgovorna funkcija, zavisi da li je uzurpira ili ne, ali generalno čak i da to ne radi, on je vrhovni komandant, on se obraća, on predstavlja državu, ima tu dosta važnih poslova koje on radi. Zamislite da se desi u budućnosti da izaberemo predsednika države koji će za svoj narod da kaže da su totalni kreteni, za svoje najbliže saradnike, ili da kaže da su neki tupsoni, ili da kaže da šeta noći između dve zatvorene knjižare da bi kupio knjige, ili da kaže da je učio engleski u gvožđarskoj radnji u Londonu koja ne postoji. Zamislite da se desi tako nešto?

Mislim da ste svesni svih opasnosti koje bi se tada desile.

Zahvaljujem se.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zoran Živković na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podneo Narodnoj skupštini 12. januara 2017. godine.
Kolega Živković želi reč, izvolite.

Hvala.

Ovo je poslednji iz ove grupe zakona o zdravlju naše političke scene i sad u ovom slučaju mogu da razumem zašto skupštinska većina glasa protiv. To je potpuno jasno zašto glasa protiv - zato što ima rezervu prema mogućnosti da se u Zakonu o izboru narodnih poslanika traži kao neophodno da kandidati za poslanike moraju da imaju lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima. To već razumem i to je potpuno lična stvar. To je nešto što pomračuje mogućnost jednom delu kolega da vide sebe ponovo u ovom parlamentu kao predstavnike naroda i ja ću imati razumevanje za to što sada većina neće glasati za ovaj predlog zakona, a siguran sam da za njega neće glasati samo oni koji se plaše rezultata tog lekarskog pregleda.

Zahvaljujem, kolega Živkoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Da li kolega Zoran Živković želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.

I oko predloga ovog zakona ću isto imati razumevanje prema najvećem broju kolega koji će glasati protiv usvajanja ovog zakona, jer on predviđa sledeće: da se u Zakonu o visokom obrazovanju u članu 4. posle tačke 1) dodaje tačka 1a koja glasi: „Akademska čestitost“.

Izvinjavam se što koristim ove teške izraze i opasne, akademska čestitost. Posle člana 5. dodaje se naziv člana i član 5a koji glasi – Akademska čestitost. Zatim, član 5a – Akademska čestitost se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova, kao i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava.

Ja znam da je to opasnost za veliki broj kolega sa druge strane. To možemo da vidimo i kad pređemo posle na amandmane, kad imamo onaj čitalački čas, gde sa velikim naporom skoro svi uspeju da pročitaju nešto što im je neko drugi napisao, ali zamislite da se to primeni u visokom obrazovanju? To bi dovelo do katastrofalnih posledica po vladajući režim u Srbiji, tako da ja i ovog puta da uštedim vreme predsedavajućem, neću da nastavim dalje obrazlaganje jer verujem da ovaj predlog neće dobiti podršku kolega, većeg broja kolega, pre svega zbog straha da ih ne pogodi ova izmena zakona.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za privatizaciju duvanske industrije i umešanosti u to tadašnjeg državnog vrha na čelu sa tadašnjim premijerom Zoranom Živkovićem, koji je podneo Narodnoj skupštini 27. marta 2018. godine.
Kolega Rističeviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega poljoprivrednik je za vreme „Sablje“ izvršio privatizaciju DIN-a i DIV-a za sitne pare. DIN je bio procenjen na milijardu i 200 miliona evra. Prodat je za dva i po puta manju sumu.

Osnovano se sumnja da je on to uradio pri zdravoj pameti, barem tako tvrdi, za vreme „Sablje“ kad su suspendovana bila ljudska prava. Neke konkurente je prihapsio za svaki slučaj i zatvori ih je jedno dva i po meseca, da prođe tender, da se to proda i nešto što je koštalo milijardu i 200 miliona, za proviziju od 12 miliona dolara je prodato za dva i po puta manju cifru. Tih 12 miliona, kako izvori tvrde, dobro obavešteni, je zadržao moj kolega poljoprivrednik. Pet miliona evra, koje je dobijeno za Duvansku industriju Vranje, DIV, su zadržali ovi čestiti pripadnici bivšeg režima, o kojima je govorio Balša Božović. Radi se o tetkinom milom, a oni vole tetke da spominju, tuđe. Radi se o tetkinom milom koji se zove Đelić. Zvali su ga vojvoda od Meridijan banke, koji se posle toga tim međunarodnim kanalima dobro uhlebio u banku kada je opljačkao sopstvenu državu.

Drugi deo je navodno zadržao Vlahović i zato ja tražim da se ustanovi anketni odbor ne da bi ustanovio da li je to Živković uradio pri zdravom razumu, u njegov zdrav razum, po načinu na koji govori, nekad valja i posumnjati, nego da se utvrdi ko su sve učesnici u toj duvanskoj aferi i zašto je nešto što je koštalo milijardu i 200, plus DIV, prodato za 500 miliona evra, a to je rezultiralo silnim otpuštanjem, a rezultiralo je i time što su poljoprivrednici, a on je moj kolega poljoprivrednik, imali značajnu štetu, jer su te fabrike prestale da kupuju domaći duvan, iako smo mi bili svojevremeno ugradili da prerađivači duvana moraju da kupuju od poljoprivrednika domaće duvane, ali i to su izbrisali. Dakle, radi o aferi koja je teška blizu milijardu evra i zato ja tražim da anketni odbor ne ispituje zdravstveno stanje mog kolege poljoprivrednika, već da se ispita ova afera koja je vredna milijardu evra. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine, koju je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Živković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Danas je tačno na današnji dan, 24. aprila, tačno 103. godine od početka genocida nad Jermenima, izvršenog od strane Osmanskog carstva u periodu od 1915. do 1922. godine i danas je pravi dan da učinite napor, u bilo kom stanju da se nalazite, da jednom narodu, s kojim delimo neke bliskosti, verske, možda neko poreklo, ali sigurno je to da smo, kao i oni, bili žrtve genocida, da učinimo napor i da sa punim pravom kao država u kojoj žive građani različitih nacionalnosti koji su bili žrtve genocida, izglasavanjem ove rezolucije pokažemo solidarnost i ukažemo da je genocid uvek genocid, bez obzira ko i kada i gde ga radi.

Ovakvu rezoluciju ili deklaraciju, zavisi od države do države, su donele Ruska Federacija, Grčka, Belgija, Francuska, Kanada, Kipar, Italija, Švajcarska, Argentina, Urugvaj, Švedska, Liban i desetak država u okviru SAD.

Imajući u vidu da je privrženost Republike Srbije međunarodnim načelima i pravilima o sprečavanju i osudi genocida izražen i Zakonom o osnivanju Muzeja žrtava genocida. To je još jedan razlog da na današnji dan, na sto treću godišnjicu početka genocida nad Jermenima učinimo jedan gest koji je mnogo više od političkog gesta. To je jedan civilizacijski gest i da pokažemo solidarnost prema Jermenima.

To što se trenutno u Jermeniji održavaju demonstracije protiv aktuelnog režima, ne treba da pokvari vašu želju da pokažete solidarnost glasanjem za ovaj predlog rezolucije.

Sa druge strane, ja sam kontaktirao pre skoro godinu dana sa ambasadorom Azerbejdžana, države koja je u neprijateljskim odnosima sa Jermenijom i oni nemaju ništa protiv toga da se usvoji ovakva rezolucija.

Naravno, ova rezolucija ne bi imala nikakve posledice na naše odnose sa Republikom Turskom, jer to što je Turska danas, bez obzira na neka druga tumačenja, ja smatram da to nije Turska iz Osmanskog carstva.

Prema tome, pozivam vas da pokažemo solidarnost na sto treću godišnjicu početka genocida nad Jermenima.