Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.04.2018.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/82-18

2. dan rada

25.04.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Đorđe Milićević

Sednica je trajala od 10:10 do 20:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Molim poslanicu Aleksandru Jerkov da ostavi Stefanu Miladinović na miru.
...
Socijalistička partija Srbije

Stefana Miladinović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala vam predsednice.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Nismo svi krivi sada.
...
Socijalistička partija Srbije

Stefana Miladinović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Na dnevnom redu je paket zakona iz sistema nacionalne bezbednosti, posebno sistema odbrane…
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poslanice Jerkov, molim vas i Maju Videnović… Vas dve poslanice, pa ovo je haos!
(Radoslav Milojičić: Nazvali ste nas ustašama. Kako mislite da pređemo preko toga?)
Pa, preko čega sam ja sve prešla, pa psujete me, pa tučete me, pa ne znam ni ja šta sve nisam doživela u ovom mandatu, pa hajde molim vas, a i to vam i nije rečeno, to što tvrdite.
(Radoslav Milojičić: Jeste.)
Izvinjavam se poslanice, izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Stefana Miladinović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Da li mogu da nastavim?
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Izvinjavam se poslanice.
...
Socijalistička partija Srbije

Stefana Miladinović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala vam.
Predlozi koji su pred nama prate strategiju nacionalne bezbednosti i strategiju sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije i treba da doprinese jednom efikasnijem i možemo reći savremenijem sistemu odbrane naše zemlje.
Uvažavajući složenost i veličinu sistema odbrane, ja ću na početku da se osvrnem na dva osnovna zakona sistema odbrane, a to su Zakon o odbrani i Zakon o Vojsci, odnosno izmene i dopune ovih zakona koji imaju za cilj uklanjanje nekih pravnih praznina i nepreciznosti u pojedinim rešenjima, a svakako da ceo paket zakona iz odbrane teži tome da se svrsishodnije sarađuje i sa civilnim sektorom, pre svega sa subjektima nacionalne bezbednosti.
Predložena rešenja ova dva zakona jesu rešenja nadležnih i stručnih ljudi sektora odbrane Ministarstva i Vojske i svakako su ti ljudi suočeni sa izazovima tokom sprovođenja ovih zakona, samim tim predložena rešenja ja verujem da jesu rezultat i struke i ocene šta je za Vojsku i za Ministarstvo odbrane najbolje. Za nas narodne poslanike važno je da u predlozima ovih zakona rešenja budu u skladu sa Ustavom i u skladu sa nacionalnom politikom, politikom nacionalne odbrane i da prate trendove razvoja i unapređenja vojnog sektora.
Efikasniji sistem odbrane zahteva veće učešće civilnog sektora i paketom ovog zakona jača se ova veza, odnosno saradnja. Ono što je novina koju podržavamo jeste mogućnost sticanja statusa udruženja, od posebnog značaja za odbranu, koja svojim programom i delovanjem doprinosi jačanju sistema odbrane. O ovome će govoriti malo detaljnije moja koleginica Vesna Ivković, a mi smo podneli amandman na član 76. važećeg zakona upravo koji se tiče udruženja.
Izmene i dopune Zakona o Vojsci prate izmene i dopune Zakona o odbrani i Strategiju odbrane, posebno u kontekstu vojno-civilne saradnje. Služba u Vojsci obuhvatiće ne samo profesionalne vojnike, već i državne službenike i nameštenike, ali i civilna lica koja će imati mogućnost i da budu postavljena na ona mesta koja su do sada pripadala isključivo pripadnicima Vojske. Ove izmene omogućiće i veće učešće civila u poslovima Vojske u Ministarstvu odbrane i vojnoj sudskoj vlasti, gde će osim vojnih sudija porotnika moći da učestvuju i civilne sudije porotnici.
Naša poslanička grupa posebno pohvaljuje rešenja koja se tiču položaja profesionalnih pripadnika Vojske, jer će ovim izmenama njihov status biti povoljniji pomeranjem starosne granice do koje se može obnavljati ugovor o radu, čime pripravnik koji je radio poslove specifične sadržine može ostvariti uslove za odlazak u starosnu penziju u skladu sa Zakonom o PIO.
Ono što je dobro rešenje jeste da je omogućeno lakše karijerno napredovanje, a lica koja su završila vojnu školu, a ne ispunjavaju zdravstvene uslove za rad na mesto profesionalnih vojnika mogu biti primljena u službu bez konkursa u svojstvu civilnih lica. Još jedno rešenje koje smatramo da je dobro, s obzirom da je u cilju sprečavanja odliva obrazovnog kadra jeste da se nakon školovanja i usavršavanja pripadnici Vojske će imati obavezu da provedu određeni period i u službi.
Kada govorimo o obrazovanju, danas je na dnevnom redu i Zakon o vojnom obrazovanju. Srbija se kao retko koja zemlja u okruženju, a i u Evropi, može pohvaliti dugom i bogatom tradicijom vojnog školstva. Tradicija koja je duga skoro 170 godina tesno je povezana i sa procesom stvaranja moderne srpske države. Na predlog Ilije Garašanina 1850. godine knez Aleksandar Karađorđević je Ukazom formirao Prvu visokoškolsku obrazovnu vojnu ustanovu, tradiciju ove škole danas baštini i čuva i Vojna akademija u Beogradu.
Temeljne reforme koje su u ovoj oblasti sprovedene poslednjih godina možemo reći otpočete devedesetih godina teže da profilišu jedan nov, moderan i efikasan i funkcionalan sistem vojnog obrazovnja. Nekoliko faza je prošlo, možemo reći da je ovo poslednja faza reforme visokog obrazovanja, jer ona je podrazumevala i formiranje vojnog univerziteta, kojim se objedinila delatnost Vojne akademije i Vojnomedicinske akademije.
Vojni univerzitet do sada kao akreditovana visokoškolska ustanova bio je formiran u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju zbog specifičnosti sistema odbrane, ali i zadataka koji proizilaze iz struke jasna je potreba da njegovo formiranje reguliše se i posebnim zakonom. Unutar univerziteta biće objedinjena kompletna obrazovano i naučno istraživačka delatnost, a realizovaće se akademske studije u okviru tri naučne oblasti i to na svim nivoima akademskih studija.
Reforma i reorganizacija vojno-školskog sistema odnosi se i na srednje obrazovanje. Srednje vojne škole moći će da se formiraju kao gimnazije, kao srednje-stručne škole i mešovite škole, a smatramo dobrim rešenjem i mogućnost formiranja mešovitih odeljenja ukoliko se pokaže, tj. ukaže potreba za određenim profilom obrazovanja. Bez obzira na to što će škole biti vojne ustanove, one će biti sastavni deo mreže obrazovnih ustanova srednjih škola u Srbiji.
Ugled naše vojske i tradicija koju imamo obavezuje nas da još više i ozbiljnije priđemo pitanju vojnog obrazovanja na svim nivoima. Učešće naše vojske u multinacionalnim operacijama pod pokroviteljstvom i UN ali i EU, takođe potvrđuju i kapacitet naših oružanih snaga i obrazovanost svakako i osposobljenost oficira i vojno-medicinskog kadra i tu pre svega mislim na vojno zdravstvo i naučno tehnička dostignuća naših vojnih i vojno-medicinskih stručnjaka koji su priznata svuda u svetu.
Učešće pripadnika Vojske u multinacionalnim operacijama UN i EU važan je element spoljne politike Republike Srbije i u skladu sa Strategijom odbrane Republike Srbije i u skladu sa Strategijom nacionalne bezbednosti.
Važeći zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije uređivao je upotrebu i pripremu Vojske Srbije i drugih snaga odbrane za učešće u multinacionalnim operacijama, prava i obaveze i nadležnih organa, a i pripadnika, odnosno učesnika u ovim operacijama, njihovo finansiranje kao i sva druga važna pitanja za izvršavanje misije zadataka.
Izmene i dopune ovog jesu rezultat potrebe da se prevaziđu uočeni problemi u praktičnoj primeni u cilju efikasnije koordinacije aktivnosti između nadležnih organa i postupaka donošenja neophodnih odluka za učešće u mirovnim misijama i multinacionalnim operacijama. Narodna skupština će ubuduće donositi odluku o učešću u ovim operacijama van granica Republike Srbije koja nije vremenski ograničena dok će Vlada na predlog Ministarstva usvajati godišnji plan.
Takođe, Narodna skupština će odlučivati o tome u kojoj je multinacionalnoj operaciji možemo da uputimo pripadnike Vojske Srbije i utvrđivati njihov broj, a svakako ta odluka bi važila do isteka mandata ili eventualnog povlačenja pripadnika Vojske Srbije pre isteka mandata.
Mi svoju kontrolnu funkciju i to pozdravljamo, ostvarivaćemo razmatranjem izveštaja o izvršavanju godišnjeg plana realizacije Vojske Srbije i drugi snaga odbrane u multinacionalnim operacijama. Naše učešće u ovim operacijama pokazalo je potrebu da se u zonu operacija upućuju lica koja će pružati podršku snagama angažovanih u izvršavanju mandata misije. Ovim zakonom ovo će biti omogućeno, a sertifikat o osposobljenosti za učešće u multinacionalnim operacijama biće preduslov za njihovo upućivanje. Ova lica svakako biće upućivana isključivo u slučaju nastanka potrebe u cilju efikasnog sprovođenja zadataka na terenu.
U skladu sa Ustavom i zakonima i strateškim dokumentima koje sam nekoliko puta pomenula, Srbija učestvuje u multinacionalnim operacijama i time doprinosi naravno i miru i stabilnosti u svetu, kao i u rešavanju svih spornih pitanja mirnim putem. Mi ćemo na ovoj sednici u skladu sa važećim zakonom usvojiti odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije i godišnji plan upotrebe Vojske u multinacionalnim operacijama za 2018. godinu.
Kao članica UN koja ima dugu tradiciju učešća u ovim operacijama, a u mnogome smo čuli danas i od vas ministre kada je u pitanju učešće pripadnika i pripadnica Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama, za sada ih je ukupno devet, a imamo 328 pripadnika na terenu.
Ja verujem da će broj žena, iako ste pomenuli 38, iz godine u godinu biti veći. Bilo da se radi o borbenim ili ne borbenim mirovnim operacijama, potrebno je da se istakne izuzetan kadrovski potencijal kojim raspolažemo. Nadam se da ćemo u narednom periodu imati svakako još uspešnije misije.
Na dnevnom redu je jedan izuzetno važan zakon, može se reći od suštinske važnosti za našu privredu, jeste Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme. Analizirajući predlog, možemo da konstatujemo da zakon prati potrebe industrije i da prati potrebe za usvajanjem novih tehnologija u skladu sa naravno međunarodnim standardima, ali i potrebu demilitarizacije i utilizacije naoružanja i vojne opreme u Republici Srbiji koja je više nego neophodna.
Vojna industrija je jedna od najznačajnijih privrednih grana Srbije i ovaj zakon omogućava dalji razvoj našeg naoružanja i proizvodnje vojne opreme. Poznato da je naša država bila veliki i značajan proizvođač naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene, koju smo izvozili širom sveta.
Nova globalna međunarodna regulativa, koja prevashodno se odnosi na strožiju kontrolu proizvodnje i prometa naoružanja, zahteva od država članica UN praćenje, usklađivanje svih propisa i uvođenje savremenih standarda u vojnoj industriji.
Veliki broj država i danas, bez obzira na privatizaciju vojno-industrijskih kompleksa podržava razvoj u proizvodnji oružja kao deo spoljne, vojne i ekonomske politike.
Tradicija naše industrije naoružanja i vojne opreme zahteva jedan stabilan i savremen kontrolni sistem i Republika Srbija u tom smislu je ispunjavala sve svoje obaveze preuzete međunarodnim dokumentima i na svetskom tržištu je poslovala odgovorno, a ja verujem da će se ovim zakonom štititi i naš međunarodni kredibilitet i integritet.
Potrebe za strožijom kontrolom same proizvodnje, ali i prometa, unete su u ovaj zakon, počevši od potrebne tehničke dokumentacije za proizvođače, potrebe usaglašenosti naoružanja i vojne opreme, obaveze za izradom i dostavljanjem dokumenata za sprovođenje mere industrijske osposobljenosti i obaveze proizvođača u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite životne sredine.
U cilju stvaranja povoljnijeg poslovanja u vojnoj industriji, zakonom se po prvi put omogućava kontrolisana dokapitalizacija privrednih društava kroz privatna i strana ulaganja, što može ubrzati modernizaciju vojnog naoružanja, naravno uz napomenu da kada je u pitanju dokapitalizacija, mora da postoji stroga kontrola države.
Smatramo dobrim predlog za formiranje grupacije odbrambene industrije Srbije, zato što se radi o industriji koja je potrebna da država ima kontrolni paket, posebno kada su u pitanju sedam privrednih subjekata, koji su od vitalnog značaja za vojnu industriju.
Naša vojna industrija možda nije u tehnološkom vrhu, ali je svakako i dalje poznata po konkurentnoj i kvalitetnoj opremi i naoružanju. Neki od naših proizvoda iz kategorije konvencionalnog naoružanja, kao što je sistem „Nora“ ili avion „Lasta“, borbeno vozilo „Lazar“ i dalje su međunarodno konkurentni i uverena sam da ćemo u narednim godinama uspeti da razvijemo neke nove tehnologije u industriji naoružanja, a svakako zadržati poziciju najvećeg izvoznika i proizvođača jugoistočne Evrope.
Toliko od mene za sada, a verujem da će moje kolege ostale zakone obrazlagati kasnije. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Vladimir Đukanović.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Đukanović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala predsedavajuća.

Ja bih krenuo sa tim da mi ovde postavimo neke stvari na svoje mesto. Prvo, ja mislim da mi treba da definišemo šta mi hoćemo uopšte od naših službi bezbednosti i ako pođemo od one definicije, posebno vezano za BIA, kao i za naravno svaku službu generalno koja se bavi tim poslom, da ona radi i ima neku konspirativnost u sebi, onda svakako ne možemo se osloniti na koncept koji je inače vladao dugi niz godina, a to je da svaki dokument te službe bude na izvolte. To je godinama, na žalost, bilo tako. Zašto? Zato što je neko sistematski uništavao našu bezbednosnu zajednicu, vrlo ciljano je to radio.

Elem, zašto ovo govorim? Ovde je neretko uspostavljena jedna sramna praksa da ako kažete za nekoga – on radi za BIA; odnosno, nekadašnju Službu državne bezbednosti ili bilo koju raniju neku službu, pa čak i iz onog socijalističkog perioda – uh, on je neki žbir, on je neki denucijant, on je ne znam šta li je.

Ovde ako kažete da slučajno saradnik CIA, saradnik možda neke strane zapadne obaveštajne službe, pa ti napreduješ u karijeri ovde. Ovde si mogao da dođeš na najviše moguće mesto u vreme vlasti ovih koji nam se sada ovde žale na ove zakone, samo zato što si recimo možda negde bio saradnik takve službe. Ako si slučajno radio za našu službu – e sram te bilo, branio si zemlju, ti si denucijant, ti si žbir, itd.

LJudi, ovde mora da se promeni ta svest. Čast je raditi za našu službu. Čast je raditi za našu službu i štititi interese naše države. Ne postoji veća čast od toga i ja naravno ovim putem želim da pomognemo pripadnicima BIA koliko god možemo.

Elem, ovde su nam postavljali pitanja o obrazovanju šefa BIA. Mogu da kažem da je njegovo obrazovanje izuzetno veliko, vi ga i ne poznajete dovoljno. On jeste diplomirani ekonomista, pre svega, za razliku od mnogih vaših prethodnika koji pitanje je kakvi su bili sa obrazovanjem, ali vi ste nama svojevremeno, neki vaši funkcioneri, jedan recimo čak direktor izdavačke kuće, bio je fasciniran npr. Slobodanom Penezićem Krcunom. Fasciniran, čak je u emisiji jednoj toliko lepih reči govorio o Krcunu, kao da je to bio jedan divan čovek, kao da nije posle Drugog svetskog rata ko zna šta sve radio. Postavljam pitanje, a kog je Krcun bio obrazovanja?

Recimo, meni je čak drago što ste vi to objavili iz VBA, ali naravno u saradnji takođe sa nekim vašim funkcionerom ranije, dokumenta KOS o praćenju Rankovića. Vidim da su neki bili fascinirani Rankovićem, uz svo poštovanje tih ljudi koji su partijske škole neke prošli, imali to jako stečeno obrazovanje. Postavljam pitanje, koje su ovako obrazovanje stekli? Evo, Ranković je bio recimo rabadžija, čini mi se, ali ste fascinirani njima, kao što su mnogi od vas fascinirani Josipom Brozom.

Recimo, Tomislavu Nikoliću ste često prigovarali koji ima fakultet, ali ste Brozom bili fascinirani, a objektivno bio je šta li, kovač ili već neko iz Kumrovca, tako bar zvanično nam kažu. Mašinbravar iz Kumrovca, pa mi je to fascinantno kako uvek tu pronalazite to da pričate o obrazovanju nekoga, a mnogi od vas su se divili takvim funkcionerima koji objektivno nisu imali obrazovanje za takve funkcije, no da sada ne govorimo o tome.

Zakon o BIA koji se ovde donosi, zapravo je napredak u demokratiji zato što sada zaista možemo da vidimo čime se bavi direktor BIA. U vaše vreme, sve ste ovo radili mimo zakona i tajni, a danas neko je definisao zakonom šta bi trebalo da radi šef BIA i normalno da će šef BIA da ocenjuje rad pripadnika službe i normalno je da će on da potpisuje rešenje ko će da uđe u BIA. Izvinite, u svakom javnom preduzeću direktor je taj koji vam potpisuje rešenje ko će da bude zaposlen. Direktor je taj, na kraju krajeva, koji ocenjuje ko kako radi. Ko bi inače drugi to trebalo da radi?

Naravno, to vi ovde zaboravljate uvek da kažete, on to sve može da radi, pa i tu sistematizaciju, uz prethodnu saglasnost Vlade, jer je BIA pre svega agencija Vlade, ali to je valjda nešto što je normalno.

Ne mislite valjda da će neko drugi osim direktora to da radi? To je zaista nešto neverovatno. Onda kažete – nema konkursa za pripadnike BIA. Nije tačno. Konkurs nije obavezan, ali može da postoji. Naravno da će postojati za određena mesta, pretpostavljam gospodine Paniću, za recimo mesta pravnika u BIA ili recimo za mesto nekoga ko radi u tehnici BIA, mada i tu bi naravno trebalo jako da se vodi računa. Ne možete valjda za operativca da raspisujete konkurs, ko to radi? Da li ste normalni?

Hajde da nacrtamo kakav nam operativac treba i onda da naravno bilo koja druga strana služba podmetne svog čoveka i kaže – evo imamo mi tog koji ispunjava te uslove. Mi bi bili izbušeni u potpunosti. To niko ne radi, nema te službe na belom svetu koja prima tako pripadnike kao što bi vi to zamislili.

Sa druge strane sama provera bezbednosna koja se radi za pripadnike BIA, to svako ko iole zna, odnosno ko je imao ikakvih dodira sa ljudima iz sistema bezbednosti, posebno ako je bio u odborima za kontrolu službi bezbednosti, zna da je to provera gde vam bukvalno krvna zrnca proveravaju. Nemoguće je da dođe neko ko je pao sa Marsa tek tako i nestručan i da uđe u BIA. To je van svake pameti i upravo ta bezbednosna provera je ključna za ulazak u BIA.

Znate, ja bih zaista zamolio da više ne pričamo koje kakve gluposti o nekakvim transparentnostima i ne znam čemu, mi smo doživljavali, ali ovo zaista javnost mora da zna, mi smo doživljavali da su naše bezbednosne službe i VBA, pa i BIA čak, morali da imaju transparentnu javnu nabavku tehnike svoje. Da li je to normalno? Hajde da obavestimo sada svaku zemlju na ovom svetu šta mi želimo da nabavimo. Ko to radi? Da li ste normalni kada to neko traži?

To je nešto što zaista mora da bude vrhunska tajna. Kakav mi sistem imamo, na kraju krajeva, sva ta vrsta tehnike, šta smo proizveli, to ne mora da bude baš tako na izvolte. I onda kažu – jao, tu se remeti sistem tajnih informacija, nije tačno. Upravo ovim zakonima vi sada definišete konačno šta se u sistemu odbrane, pre svega, može da smatra tajnom informacijom. Pa, najbolje bi bilo da vam strategiju odbrane čitavu i čitav naš sistem da prezentujemo svima u dnevniku, bilo bi to verovatno najbolje. Pa, dajte ljudi, nemojte da se zavitlavamo sa službama i sa sistemom bezbednosti.

Ono što ja moram, gospodine ministre, vas da pohvalim, a to što niko ovde nije primetio, vi prvi put, odnosno ova država prvi put uvodi vojnu neutralnost kao deo odbrambenog sistema ove zemlje, odnosno kao nešto što ćemo morati i te kako da branimo i da čuvamo. To do sada nigde nije bilo. Prvi put se sada ovim zakonom uvodi da je to od strateškog interesa i da je to nešto na čemu vojska, pre svega, a i naravno i svi ostali državni organi će morati da rade. Znači, ne postoji nikakva šansa da se ovako nešto prekrši.

Mi smo vojno neutralna zemlja, ne pada nam na pamet da ulazimo ni u NATO pakt, niti u bilo koji drugi vojni savez i to je sada lepo zakonom i definisano. I žao mi je što to niko nije primetio. Ovo je nešto što je od vrhunske važnosti za naš bezbednosni sistem.

Po pitanju same vojske, ovde smo čuli da ministar odbrane ili ne znam ko mora obavezno da služi vojni rok. To je notorna glupost. A, zašto? Pa, mi ubuduće nećemo onda imati uopšte ministra odbrane, s obzirom da je ranije ukinut vojni rok, ti mladi ljudi kada porastu, jednog dana će valjda doći na funkciju ministra odbrane, pa kako će onda da bez vojnog roka da dođu ako se vi zalažete sada da se vrati drugačiji sistem?

Prvo, ministar odbrane je politička funkcija. Ministar odbrane nije vojna funkcija. Na kraju krajeva, imamo ministra odbrane koji su žene u nekim drugim zemljama, možda će se i kod nas tako nešto dogoditi.

(Radoslav Milojičić: A dezerteri? Ima li toga?)

Ne znam to, što se tiče dezertera, možda neko kod vas je to bio.

Ali, ono što je veoma važno, to je, da nemojmo da iznosimo više nebuloze, jer mi ubuduće ćemo onda morati da ukidamo funkciju ministra odbrane ako budemo tražili da neko ko je služio vojni rok mora da, jedina kao takav mu je uslov da bude ministar odbrane. To su gluposti, to je politička funkcija i sam sistem odbrane inače je veoma uređen sistem, gde vi suštinski dođete na nešto što je gotovo, zna se tačno hijerarhija ko šta radi i kako funkcioniše. Nije to sada, ne znam, ministarstvo neko koje je bilo potpuno u rasulu, pa da sad ne znate kako to funkcioniše. Ministar tu suštinski dođe na gotovo. To je jako uređen sistem i dobro je što je naša vojska takva.

Ono što bih ja vas zamolio, ministre, a to je upravo zbog izazova, ovde to niko ne govori, plašim se da će nam izazovi biti sve veći i veći, posebno po pitanju KiM i drugih pritisaka, ali ovo što se na Bliskom istoku dešava i mogući napad na Iran, i čini mi se da to polako ide, mi ćemo imati ponovo očigledno migrantsku krizu. Moraćemo i te kako da se angažujemo i još više da obnovimo i da osavremenimo rad naših službi, posebno VBA i VOA.

Ja moram da priznam da jedna od katastrofalnih grešaka u našem bezbednosnom sistemu, skandalozna greška prethodne vlasti je bila ukidanje SID-a, Službe za informisanje i dokumentaciju. To je bila služba Saveznog ministarstva spoljnih poslova, odnosno SMIP i pravo da vam kažem, to nijedna zemlja na svetu ne bi uradila, to smo samo mi uradili i to je potpuna katastrofa.

Mi danas u mnogim ambasadama, pitanje je da li imamo ljude koji poznaju kako to funkcioniše i kako bi trebalo obaveštavati našu državu o nekim događajima. Nadam se da će se to nekada obnoviti. Voleo bih da nam se obnovi SID, ali za sada kako stvari stoje, mi, nažalost, to nemamo, voljom nekih ljudi koji su očigledno želeli da se što više dodvore i upropaštavali su našu bezbednosnu zajednicu.

Ja sam, inače, tokom ove rasprave istakao da mešanje u rad naših službi, posebno nekih jačih službi i CIA, MI6 i već koga, to ne govorim ni ja ovde, niti bilo ko od nas, paušalno niko to iznosi, to iznose kadrovi koji pišu danas knjige koje ste vi postavljali. Oni pišu o tome kako ste im vi davali zapravo naloge da ubacuju pojedine ljude i kome da se potčine.

Ono što je najstrašnije, mi smo naše bezbednosne službe isključivo sveli u tom periodu da jure haške optuženike, a ne da štite državu. Ili smo imali sistem odbrane takav da se isključivo bavimo borbom protiv terorizma, a ne zaštitom države, što je, naravno, bio pogrešan koncept. Neko je namerno urušavao naš sistem odbrane.

Ovo sad što se radi je nešto sasvim drugačije. Mi podižemo naš sistem odbrane. I dobro je što obnavljamo Vojsku, i dobro je što dobijamo avione. Neko nam ovde kaže – avioni vam ne lete. Pa, izvinite, vi ste nam ostavili zemlju bez ijednog aviona, bez i jednog jedinog aviona. Danas neko to obnavlja i na tako ružan način govorite o tome. Ne razumem zašto.

Ovoliki broj misija inače koje mi imamo, pa to je nešto što je zaista dobro, zato što neko uvažava našu Vojsku, i Ruska Federacija s jedne strane i s druge strane i NATO pakt i želimo sa svima da vežbamo, ali smo vojno neutralni.

Ja inače i podstičem vas, gospodine ministre, da imamo što više misija. Misije, pre svega, popravljaju imidž Srbije u svetu. Naravno, ne misije NATO pakta, nego isključivo misije pod zastavom UN i pojedine misije EU, recimo, ovo borba protiv pirata u Somaliji itd, gde mogu naši vojnici da se zaista dobro obuče i da zarade, na kraju krajeva.

Neko kaže ovde – male su plate u Vojsci. Pa, jesu, slažem se, morale bi da budu veće, ali nikada nisu bile veće, za razliku od vašeg perioda kada su ljudi masovno napuštali vojsku.

Ono što bih vas ja zamolio,ministre, i to je naš veliki problem u Vojsci, to je užasno veliki problem u Vojsci, a vezano je za IT sektor. Ne možete, npr, u IT ili već gde, da zadržite ljude zato što neka strana firma može više da im plati, mnogo više da im plati, oni ljudi odlaze tamo. To je katastrofa. Mi moramo što više da razvijamo našu tehniku i naše sisteme u Vojsci.

Meni je jako drago, recimo, što danas imamo situaciju da naša namenska industrija pet puta bolje radi nego što je radila u njihovom periodu, pet puta. Ja bih voleo da nam iznesete podatke o proizvodnji i prodaji municije koju imamo danas u odnosu na njihov period. Ja mislim da je to fascinantno koliko zarađujemo danas. Naravno, nije mi drago što ta municija završava na ko zna kojim tržištima, preko raznoraznih kanala, pošto je to tržište i razne firme tu kupuju sve i svašta, ali je situacija upravo takva da mi zapravo zarađujemo. Izlazimo na tržište i prodajemo naše naoružanje i sve nam je bolje i sve nam je savremenije. I to je ulaganje u Vojsku, to je ono pravo pravcato ulaganje u Vojsku.

Naravno, pozivam građane da i dalje našu Vojsku podržavaju i drago mi je što je ona prva institucija po poverenju. Voleo bih, naravno, i da BIA vrlo brzo dođe. I, molim ljude da poštuju naše bezbednosne službe. Ti ljudi rade danonoćno. Moramo da im pomognemo što više. Nemojmo više da degradiramo naše službe i da uvek govorimo ako neko radi za našu službu, to je denucijant i žbir. Ne, ne, to je čovek koji časno radi za svoju zemlju i bori se za svoju zemlju. I, hajdemo da im svi pomognemo. Sa ovim zakonima ja mislim da zaista unapređujemo naš sistem bezbednosti, a naravno, tokom dalje rasprave ću još neke pojedinosti izneti. Hvala.