Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.04.2018.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/82-18

3. dan rada

26.04.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:20 do 19:15

POSLANIČKO PITANJE

...
Srpska napredna stranka

Tatjana Macura

Poslanički klub Slobodni poslanici
Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade, kolege narodni poslanici i građani Srbije, pre svega da se izvinim ministru Dačiću što ja sada govorim, a ne narodni poslanik gospodin Palma.

Vratila bih se na svoje pitanje. Čini mi se da je ovih dana goruća tema serijal koji su novinari „Insajdera“ pripremili, a radi se o analizi strateškog partnerstva između nacionalne avio kompanije „Er Srbija“, tj. nekadašnjeg JAT-a, i „Etihada“, kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Saradnja datira još od vremena kada je resor privrede vodio gospodin Mlađan Dinkić, tj. dok još nije JAT rebrendiran u „Er Srbiju“. Podsetiću građane Srbije da je gospodin Dinkić započeo pregovore između JAT-a i „Etihada“. NJega je u pregovorima nasledio tada široj javnosti manje poznat gospodin Siniša Mali, koji je te 2013. godine bio savetnik prvog potpredsednika Vlade, danas predsednika Srbije Aleksandra Vučića upravo u Vladi malopre pomenutog gospodina Ivice Dačića.

Nezvanično ugovor o saradnji je potpisan 31. jula 2013. godine, dok se svečano potpisivanje obeležilo 1. avgusta. Novi „Etihadovi“ rukovodioci su odmah zatim preuzeli rukovođenje našom nacionalnom kompanijom, sve do marta 2014. godine, kada je ugovor o strateškoj saradnji stupio na snagu, iako su, makar na papiru, bili manjinski strateški partneri. Čak i u prednacrtu se videlo da će Srbija biti u nezavisnom položaju. Obavezali smo se da ćemo tada uložiti sto miliona evra, a da će „Etihad“ samo 40 miliona uložiti, i to u vidu zajma.

Do danas javnosti nije predstavljeno šta su tačno ovlašćeni predstavnici ispred građana Srbije potpisali i na šta su nas precizno obavezali, s tim što je danas više nego očigledno da se svesno išlo samo na štetu građana Srbije.

Srbija je za ovih pet godina uložila u bespovratnu zajedničku kompaniju nekoliko puta više na različite načine, od otplate dugova do investiranja, dok je „Etihad“ zajedničkoj firmi dao kredit od oko sto miliona dolara. Za razliku od bespovratnog davanja Srbije, „Etihadu“ kredit sa kamatom mora da se vrati.

Verujem da ste svi odgledali sjajnu analizu „Insajdera“. Imajući u vidu da su najodgovorniji za ovakav kriminalni sporazum odbili da govore ili da daju neophodne informacije i dokumentacije, grubo kršeći Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, pitam vas, poštovana predsednice Vlade, kako će se država odnositi prema ovom ne tako malom problemu?

U međuvremenu je došla na red i koncesija Aerodroma „Nikola Tesla“. Tek o ovom ugovoru se ne zna ništa. Ono što naslućujemo je da je zbog tog ugovora država odlučila da prisvoji lokalni niški aerodrom, koji bez nepotrebnog uplitanja države posluje odlično i ostvaruje profit. Nije li poruka jasna? Čak i u ovakvim okolnostima u Srbiji, koja je samo lepo našminkana, a ekonomski je apsolutno devastirana, je vidljivo da iz nekih biznisa država jednostavno mora da se povuče.

ODGOVORI

...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

| Predsednica Narodne skupštine
Hvala.
Prvo, koliko ja znam, mislim da je ugovor sa „Etihadom“ objavljen na sajtu Vlade. Evo, proverite, pa mi javite.
Što se tiče „Er Srbije“, mislim da je Vlada uradila dobar posao, zato što nije pustila da JAT samo propadne, da svi ti ljudi ostanu bez posla, a da dugovi svakako ostanu i da onda kada firma ode u stečaj, kao što je veliki broj firmi otišao u stečaj, onda da se pokrije šta može iz stečajne mase, a ovo ostalo da radnici ostanu bez ičega.
Dakle, mislim da je u svakom trenutku bolje da se napravi, a posebno zato što je ovo specifično, i „Er Srbija“ nije samo nacionalna kompanija. To je kompanija koja Srbiju promoviše širom sveta. To je, takođe, kompanija koja ima jako veliki uticaj na međunarodni Aerodrom „Nikola Tesla“. Bez „Er Srbije“, međunarodni Aerodrom „Nikola Tesla“ ne bi mogao da postane čvoršte. Bez toga mi ne bi mogli da imamo 2017. godinu, gde je međunarodni aerodrom prvi put u svojoj istoriji imao više od pet miliona putnika, nešto malo više od pet miliona i 300 hiljada putnika. To je nemoguće bez „Er Srbije“.
Dakle, „Er Srbija“ ne može da se posmatra samo kao „Er Srbija“, ali da posmatrate i samo kao „Er Srbija“ opet je bolje da ste spasili ono što se spasti moglo od JAT-a i napravili svog nacionalnog avio prevoznika.
Mada razumem, kada je bila priča o „Železari Smederevo“, uvek je bilo kritika gasi „Železaru“, završavaj to, nemoj da daješ pare, 5.000 ljudi, šta da radimo, takva je ekonomija, neoliberalni koncept, šta da se radi. Dakle, ne i „Železara Smederevo“ je spašena isto tako. U tom istom smislu mislim da je „Er Srbija“ bio dobar ugovor za Republiku Srbiju.
Za razliku od prethodnih Vlada i ugovora koji su bili u potpunosti pod doznakom poverljivo, mi nemamo, a ni prethodna Vlada nije imala taj princip, pa kada mi kažete oko ugovora sa „Vansijem“, koncesionog ugovora, on je od preključe objavljen na sajtu u formi u kojoj u ovom trenutku može da se objavi na sajtu Ministarstva finansija, mislim Komisija za javno-privatna partnerstva. Dakle, svi osnovni elementi ugovora su objavljeni.
Nakon, kao što sam rekla i prošli put, prošli mesec kada sam bila u Skupštini, nakon finansijskog završetka, financial close, finansijskog potpisivanja tog ugovora sa „Vansijem“ ugovor će biti objavljen, ali u ovom trenutku, potpuno u skladu sa zakonom, najvažniji elementi tog ugovora su objavljeni na sajtu Ministarstva finansija u odgovarajućoj formi.
Aerodrom „Konstantin Veliki“, niški aerodrom, nema nikakve veze sa koncesionim ugovorom za međunarodni aerodrom „Nikola Tesla“. Aerodrom „Konstantin Veliki“ je drugo pravno lice i nikako nije pomenut, ni obuhvaćen koncesionim ugovorom sa međunarodnim aerodromom „Nikola Tesla“.
Opet dolazimo do jedne ekonomski potpune nelogičnosti da država koja razvije svoj međunarodni aerodrom u Beogradu, do toga da ima najbolje rezultate u svojoj istoriji i razvije ga do toga da može da napravi ugovor vredan nešto više o milijardu i 500 miliona evra sa jednom od najjačih kompanija za upravljanje aerodromima, francuskim „Vansijem“, u potpuno otvorenom transparentnom međunarodnom postupku na koji niko nije uložio žalbu, u kome učestvuju i najveće međunarodne finansijske institucije… Dakle, završimo tako dobar posao, važan posao, ostavimo aerodrom za milijardu i 500 miliona evra na upravljanje jednoj od najboljih međunarodnih kompanija i kažemo da sada kao Vlada Republike Srbije možemo još više da uložimo takođe u međunarodni aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu, zato što možemo, zato što smo ovaj posao završili, a i pre toga je Vlada Republike Srbije ulagala mnogo više novca u „Konstantin Veliki“, nego lokalna samouprava, zato što lokalna samouprava nije imala kapaciteta, pa je 2014. godine gospodin Perišić, tadašnji gradonačelnik Niša, tražio od Ministarstva građevine, kao resornog ministarstva, da Vlada Republike Srbije preuzme upravljanje i finansiranje aerodroma „Konstantin Veliki“ zato što grad Niš to ne može da podnese.
Dakle, mi sada to preuzimamo da dalje investiramo u to, da ga razvijemo kao što smo razvili međunarodni aerodrom „Nikola Tesla“. Postoji i tu neki problem. Dakle, meni je to ekonomski nerazumljivo. Ne znam šta može da se desi, niko neće „Konstantin Veliki“ da uzme i da ga prebaci u Beograd. Dakle, sve od investicija što može da se investira u Niš ostaje u Nišu za benefit građana Niša. Ne vidim i ne znam kako da tumačim više te potpuno ekonomske besmislene kritike na račun ovog posla.
Dakle, potpuno je jasno. Imate koncesiju na međunarodni aerodrom „Nikola Tesla“, imate sredstva da uložite još veća sredstva u Niš i „Konstantin Veliki“. Benifit je i za građane Beograda i za građane Niša i za sve građane Republike Srbije i Srbije u celini. Hvala vam.