Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 72 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 93 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Marija Obradović, Aleksandra Tomić, Dubravka Filipovski, Elvira Kovač, Žarko Obradović, Aleksandar Stevanović, Aleksandar Šešelj, Muamer Bačevac, Milena Bićanin i Vladimir Marinković.
Nastavljamo zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačka od 1. do 13. dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Nataša Mihajlović Vacić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Koleginice i kolege narodni poslanici, predstavnici Vlade, ministre sa saradnicima, pred nama je Predlog izmena i dopuna Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. Takođe i godišnji plan upotrebe Vojske za 2018. godinu i Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u konkretnim multinacionalnim operacijama u 2018. godini.

Verujem da postoji široka saglasnost među poslanicima u ovoj Skupštini u vezi sa izmenama i dopunama zakona opisanih u članu 1. koji kaže da je učešće pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u skladu sa nacionalnim, bezbednosnim, odbrambenim i spoljnopolitičkim interesima Republike Srbije.

Dalje se, takođe, kaže u članu 2. da Narodna skupština, na predlog Vlade, donosi odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama, oko čega, verujem, takođe postoji najšira moguća saglasnost narodnih poslanika u ovom domu.

Nadam se, ministre, da Centar za multinacionalne operacije Generalštaba Vojske Srbije ima u vidu Rezoluciju 1325 Saveta bezbednosti UN „Žene, mir i bezbednost, kao i Zaključak Vlade iz maja prošle godine, kada je usvojen i Nacionalni akcioni plan za tu rezoluciju za period od 2017. do 2020. godine. Nadam se da to imate u vidu, kako u pogledu priprema pripadnika multinacionalnih operacija, tako i u pogledu realizacije same operacije.

Što se tiče obima angažovanja pripadnika u multinacionalnim operacijama, godišnjim planom za 2018. godine, predviđeno je učešće do 700 pripadnika Vojske Srbije i 11 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova u praktično 18 multinacionalnih operacija, plus u civilnim misijama EU i humanitarnim operacijama, kako je to planom predviđeno.

Verujem da njihov značaj za interese Republike Srbije uveliko premašuje značaj troškova predviđenih za multinacionalne operacije, koji iznosi oko 2,3 milijarde dinara.

Ovom prilikom, zbog vremena kojim raspolažem, akcentovaću samo jednu od nekoliko multinacionalnih operacija u kojima po prvi put učestvuju pripadnici naše vojske, a to je operacija UNDOF na Bliskom Istoku i apelovala bih na ozbiljnost i kvalitet u pripremi pripadnika vojske za upućivanje na poziciju vojnog posmatrača, odnosno oficira za vezu u toj operaciji UN, imajući u vidu bezbednosnu i ratnu situaciju u Siriji, nestabilnost na Golanskoj visoravni i u južnom Libanu, pošto se i u samom planu ističe izuzetna političko-bezbednosna složenost i napetost, kao i dugogodišnja sukobljenost Sirije i Libana sa Izraelom i opasnost po pripadnike Misije UN od strane radikalnih terorističkih grupa.

Verujem da zajedničke vojne vežbe, koje je Vojska Srbija imala sa mnogobrojnim stranim vojskama, unapređuju njenu interoperabilnost, zapravo osnažuju njenu kompatibilnost i razvijaju sposobnost još efikasnijeg učestvovanja u multinacionalnim operacijama, što opet samo po sebi podupire i nacionalne i odbrambene i bezbednosne i spoljno-političke interese Republike Srbije i baš kao što mislim da je korisno uvećavati broj vojnih vežbi sa raznovrsnim stranim vojskama, naročito onim najopremljenijim, najiskusnijim i najobučenijim, isto tako mislim da specifičnost koja proizlazi iz vojne neutralnosti Srbije, otvara dodatnu mogućnost za aktivnije, obimnije, ako hoćete i promišljenije i još intenzivnije učešće Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama, ukoliko one podrazumevaju, razume se, doprinos ostvarenju interesa i ciljeva Republike Srbije.

S toga, kako ne vidim ništa sporno u predloženim izmenama i dopunama Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica, podržaću u danu za glasanje ovaj predlog, kao i moje kolege iz poslaničke grupe SDPS i ne samo taj, već i predlog Odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u konkretnim multinacionalnim operacijama, kao i godišnji plan upotrebe za 2018. godinu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege poslanici, odmah na početku da kažem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati set predloženih zakona, kao i bilateralne sporazume.

U okviru današnje rasprave o paketu zakona iz sektora odbrane, osvrnuću se na učešće naših snaga u međunarodnim mirovnim operacijama, na predlog zakona kojim se reguliše učešće naše zemlju u ovim operacijama, na Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i na neke bilateralne sporazume.

Srbija ima dugu tradicija učešća u mirovnim misijama. Naši plavi šlemovi više od pola veka učestvuju u međunarodnim mirovnim misijama UN, a kao evropska zemlja učestvujemo i u misijama EU.

Mirovne misije UN odobrava Savet bezbednosti, koji im daje pun legitimitet i garant je neutralnosti ovih misija. Neutralnost je osnova njihove uspešnosti u uspostavljanju mira i rešavanju konflikata u kriznim područjima širom sveta.

Takođe, angažovanjem naših snaga u multinacionalnim operacijama EU i u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, Republika Srbija se integriše u važnu oblast aktivnosti EU i istovremeno jača svoje bezbednosne kapacitete na putu ka članstvu u EU.

Učešće pripadnika Vojske u multinacionalnim operacijama važan je elemenata spoljne politike Republike Srbije koji svakako doprinosi da se u odnosima sa državama članicama UN i EU Srbija tretira kao ravnopravan partner.

Danas je u svetu, nažalost, mnogo kriznih područja čije konflikte same države ne mogu da reše, tako da multinacionalne operacije predstavljaju centralni oblik međunarodnog reagovanja na mnogobrojne konfliktne situacije u državama ili između država.

Srbija poklanja dužnu pažnju učešću u multinacionalnim operacijama kao obliku međunarodne vojne saradnje. Posebno treba istaći izuzetan kadrovski potencijal pripadnika naših vojnih snaga koji učestvuju u međunarodnim misijama, o čijoj edukaciji i regrutovanju brine Centar za mirovne operacije Generalštaba Vojske Srbije.

Danas su u Srbiji na delu njene teritorije, a to je Kosovo i Metohija, prisutne mirovne misije UN – KFOR i EU – Euleks, koji imaju za cilj da obezbede uslove za miran i normalan život svih građana na Kosovu i Metohiji, ali i stabilnost u celom regionu zapadnog Balkana.

Moramo da verujemo da međunarodna misija na Kosovu i Metohiji može da ostvari zadatke zbog kojih su poslate i da budu statusno neutralne.

Inače, pravni osnov za učešće naših snaga jeste Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama čije izmene i dopune su pred nama. NJihov cilj je da se postupak donošenja neophodnih odluka za učešće u multinacionalnim operacijama učini još efikasnijim.

Tako će, prema ovim izmenama, Narodna skupština od sada donositi odluku o učešću u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije koja nije vremenski ograničena, umesto da kao što je do sada svake godine donosila godišnji plan Vlada bi na osnovu odluke Narodne skupštine o učešću u multinacionalnim operacijama donosila svake godine plan.

Realizacije učešća Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama za narednu godinu. Takođe, ovom odlukom Narodna skupština bi odlučila u koje multinacionalne operacije se mogu uputiti pripadnici Vojske Srbije, a bio bi preciziran i ukupan broj pripadnika Vojske Srbije koji u njima mogu biti angažovani.

Takva odluka bi važila do isteka mandata multinacionalne operacije ili do eventualnog povlačenja pripadnika Vojske Srbije, pre isteka mandata, multinacionalne operacije, o čemu takođe odlučuje Narodna skupština.

Jedna od ključnih novina je i to da će učešće Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama biti zasnovano i na spoljno-političkim prioritetima i interesima Republike Srbije za svaku konkretnu multinacionalnu operaciju.

Ovo smatramo dobrim zakonskim rešenjem, jer spoljno-politički prioriteti i ciljevi Srbije treba da budu sagledani prilikom odlučivanja u učešću u određenim multinacionalnim operacijama.

Danas Narodna skupština treba da ratifikuje četiri bilateralna sporazuma iz oblasti odbrane, bezbednosti i vazduhoplovstva. Izdvojio bih Memorandum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske o saradnji u oblati vazduhoplovstva kojim se osnažuje saradnja naših dveju država zasnovana na Sporazumu o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa Republike Srbije i Republike Srpske iz 2006. godine, kao i na tradicionalno prijateljskim odnosima.

Ovaj Memorandum se odnosi na više aspekata saradnje u oblasti vazduhoplovstva, počev od obuke letačkog osoblja, školovanja pilota, održavanja remonta i remonta vazduhoplova. Ovaj sporazum je izraz obostrane želje da se stalno unapređuje saradnja sa Republikom Srpskom.

Poštovane kolege poslanici, poštovani gospodine ministre, ja dolazim sa Kosova i Metohije, znamo da je naša vojska garant mira, bezbednosti slobode i zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije. Međutim, na ovom delu teritorije države Srbije imamo specifičnu situaciju, odnosno prisustvo Misije UN, a ja bih rekao protektorat od strane UN.

Zarad javnosti, a zbog zabrinutosti našeg naroda za bezbednost na Kosovu i Metohiji pitao bih ministra sa saradnicima kakva je saradnja naše vojske sa pripadnicima KFOR-a i Euleksa, jer duboko sam ubeđen, ako je ta saradnja na zavidnom nivou to je jedini garant za bezbednost svih građana na prostoru Kosova i Metohije, jer da podsetim javnost i sve nas, sporazume koje smo potpisali oni preciziraju pod kakvim uslovima i kada mogu naša vojska i oružane snage da deluju na prostoru Kosova i Metohije, jer do sada u mnogim kritičnim situacijama oni su se ponašali kao posmatrači, kao što su to nedavno desili prilikom hapšenja direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marka Đurića.

Nama ostaje da se nadamo da će međunarodne snage obezbediti sigurnost i bezbednost srpskog i ostalog nealbanskog življa na prostoru Kosova i Metohije.

Takođe, smatram da će Ministarstvo odbrane učiniti sve zarad sigurnosti i bezbednosti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i da će se saradnja sa Međunarodnom misijom na Kosovu i Metohiji odvijati u interesu svih građana na ovoj teritoriji.

Na kraju da ponovim da će poslanička grupa SRS podržati predloženi paket zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministri i saradnici u Ministarstvu kao poslanik poslaničke grupe SPS svakako ću i ja zajedno sa kolegama glasati za predložene odluke i zakone iz oblasti odbrane koji su danas na dnevnom redu.

Ja ću nekoliko rečenica iz stavova izneti u vezi Zakona o vojnom obrazovanju. Važeći zakon koji je do sada važio, donet je 1994. godine kao Zakon o vojnim školama i vojnim naučno istraživačkim ustanovama.

On je donet od strane Savezne skupštine Jugoslavije, ali je važio i za vreme državne zajednice Srbija i Crna Gora, a zatim je i važio u Republici Srbiji nakon proglašenja Srbije kao samostalne države.

NJegov rok svakako je istekao, a Srbija kao ozbiljna država i koja ima zaista slavnu tradiciju u odbrani zemlje i u onome što je njena vojska i bogata istorija, zaslužuje svakako da u ovoj oblasti se ustanovi i donese nov zakon, što činimo i zapravo sada.

Pozicija vojnog obrazovanja je specifična i Zakonom o odbrani Republike Srbije. propisano je da Ministarstvo odbrane obavlja poslove koji se odnose na razvoj obrazovanja, vojnog obrazovanja i vojne naučno-istraživačke delatnosti u odbrani zemlje.

Takođe je propisano ovim Zakonom o odbrani postupak usklađivanja vojnog obrazovanja sa opštim obrazovanjem i sistemom obrazovanja u Republici Srbiji i naravno da ima mnogo dodirnih tačaka i usklađenosti između onoga što je sistem obrazovanja u Srbiji i onoga što je specifičnost vojnog obrazovanja, tako da se može smatrati da je vojno obrazovanje ipak i integralni deo opšteg sistema obrazovanja u našoj Republici.

Bilo bi pogrešno i nemoguće da se isključivo u vojnom obrazovanju primenjuju ovi zakoni iz sistema obrazovanja, kao što je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ili Zakon o visokom obrazovanju, jer vojno obrazovanje sadrži niz posebnosti koje podrazumeva i donošenje novih zakona i propisa.

Naša tradicija u oblasti vojnog školstva je impresivna i bogata. Recimo, vredno je pomena i to je važno i za javnost da narod zna, odnosno da ljudi znaju da prva stražarska škola, a to je preteča Garde, je osnovana ukazom Kneza Miloša Obrenovića 1830. godine, znači pre 188 godina u Požarevcu.

Zatim, datum utemeljenja našeg vojnog školstva ipak se uzima 1830. godina, kada je Knez Aleksandar Karađorđević naložio formiranje artiljerijske škole koja je vremenom prerasla u Vojnu akademiju.

Naša slavna istorija u oslobađanju i odbrani zemlje predstavlja svakako osnovu i temelj vojne nauke, vojne strategije i taktike koje se izučavaju i dan danas na visokoškolskim ustanovama u našoj zemlji, ali i na prestižnim vojnim akademijama i ustanovama u svetu, kao što je francuski „Sen Sir“, ruska „Fronze“, američki „Vest point“, itd.

Prisetimo se da je Živojin Mišić načinom raspoređivanja trupa taktikom i preciznim odlukama zapisano u istoriji, održao lekcije ne samo austrougarskoj vojsci, već i generacijama budućih oficira.

Pobeda na Kolubari je osvojena manevrom unazad. Reč je o defanzivnoj taktici i posle povlačenja do Kolubare i drugih okolnih planina, usledio je kontra udar.

Drugo, proboj Solunskog fronta u stranim udžbenicima se takođe izučava i navodi se kao primer borbe u kojoj je motiv bio presudan faktor za pobedu. Zadojeni željom da se što pre vrate u otadžbinu, naši vojnici su u solunskom proboju poveli juriš savezničke vojske.

Komandant savezničkih snaga general D Epere prepoznao je motiv Srba i dao je ključnu ulogu u jurišu na Kajmakčalan. To je veoma važno da se kaže i da se učini jedna promocija junaštva i tradicije i poveže sa onim što je danas postojeće stanje u našoj vojsci i ono što treba da bude vojno obrazovanje zarad neke buduće slavne budućnosti naše vojske i odbrane naše zemlje.

Brojni su primeri mudrog ratovanja i u drugim bitkama u Prvom svetskom ratu, takođe i u Drugom svetskom ratu, a svakako ima i dobrih primera u onome što je naša vojska uradila i 1990. godine u borbi protiv NATO alijanse.

Podaci koji nam govore da su mnoge države školovale svoje vojne kadrove u našim vojnim ustanovama potvrđuju činjenicu visoke vrednosti našeg vojnog obrazovanja.

Time ću i da završim, sa napomenom da ćemo mi svakako glasati i za ovaj zakon i za druge tačke dnevnog reda koje su u ovoj sednici. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Vesna Ivković.

Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, govoriću danas o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, a moje kolege iz poslaničke grupe govorile su o ostalim zakonima iz ovog paketa.

Sistem odbrane Republike Srbije je deo ukupnog sistema nacionalne bezbednosti koji ostvaruje nacionalne bezbednosne interese, a to su, pre svega, zaštita suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti Republike Srbije, zaštita bezbednosti države i njenih građana, očuvanje mira i bezbednosti u regionu i svetu. Pri tome bih podvukla naše strateško opredeljenje i to je vojna neutralnost, koja obuhvata i saradnje i partnerstvo sa državama i međunarodnim organizacijama u oblasti bezbednosti i odbrane u svetu.

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona, kako navodi predlagač, je potreba da se otklone problemi i nedostaci uočeni u primeni propisa kojima se uređuje sistem odbrane, ali i potreba usaglašavanja sa promenama u pravnom sistemu Republike Srbije.

Ovim zakonom se dopunjuje i precizira delokrug poslova Ministarstva odbrane, zatim se omogućava osnivanje budžetskog fonda za potrebe obezbeđenja sredstava za finansiranje funkcionisanja i unapređenje službe traganja i spasavanja, vojnih vazduhoplova i razvoja sposobnosti Vojske Srbije.

Ovim predlogom ustanovljava se obaveza da se precizira koji su to tajni podaci Vojske Srbije koji se moraju označiti i čuvati, jer su od značaja za nacionalnu bezbednost.

Ono što bih posebno istakla jeste da se zakonom omogućava sticanje statusa udruženja od posebnog značaja za odbranu, a to su udruženja koja svoje delovanje težišno zasnivaju na oblastima od značaja za odbranu i svojim programima, delovanjem, masovnošću i organizovanošću doprinose jačanju sistema odbrane.

Iskoristiću priliku da skrenem pažnju na Savez rezervnih vojnih starešina Srbije. Do sada su ova udruženja radila u jako otežanim uslovima. Jedno kraće podsećanje na istorijat ovog udruženja. Naime, Savez organizacija rezervnih vojnih starešina je organizacija koja je osnovana 1919. godine, na godišnjicu proboja Solunskog fronta. Kako taj datum ne bi pao u zaborav, tu slavnu pobedu izvojevala je srpska vojska koju su tada u 80% činili rezervni oficiri, rezervni podoficiri i rezervisti. Prvi predsednik bio je vojvoda Stepa Stepanović, koji ju je i osnovao, prepoznajući potrebu za postojanjem šire populacije koja razume obavezu i raspolaže znanjima i veštinama potrebnim za odbranu zemlje.

Stogodišnja tradicija ove organizacije obavezuje nas da podržimo njen opstanak, regulišemo status i njeno finansiranje. Potencijal ove organizacije predstavlja pozitivne društvene vrednosti, pre svega patriotizam, kao i znanje i iskustvo njenih članova u poslovima odbrane zemlje.

Savez rezervnih vojnih starešina, pored ostalih ciljeva, neguje i slobodarsku tradiciju srpskog naroda i sećanje na značajne događaje iz istorije, njegove borbe za slobodu i nezavisnost.

U tom smislu sam zajedno sa koleginicom Stefanom Miladinović podnela i amandman na član 21. Predloga zakona i nadam se da će se precizirati status ove organizacije. Hvala.

Hvala. Potrošili ste vreme.
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić.

Hvala.

Poštovani gospodine ministre, predstavnici BIA, poštovani oficiri Vojske Srbije, ja bih najpre, doduše, sa par dana zakašnjenja, vi ste 23. aprila proslavili Dan Vojske i ja kao poslanik tek sada imam priliku da vam čestitam, jer moram da kažem da mi poslanici, bar opozicije, ne znam da li vladajuće stranke, ne dobijamo pozive za tako važne datume, a rado bismo se odazvali da dođemo i da prisustvujemo i tim svečanim akademijama povodom tako važnih datuma kao što je Dan državnosti ili Dan Vojske Srbije. No, svejedno, nadam se da će se to ubuduće ispraviti.

Vi ste danas i svih ovih par dana sa nama prisutni kako bismo raspravljali i na kraju glasali ili podržali ili ne set vojnih zakona i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o BIA.

Kratko ću da se osvrnem najpre na ovaj Zakon o BIA. Što se tiče tog zakona, tj. njegovih izmena i dopunama koje su sadržane samo u nekih pet, šest članova, u obrazloženju se kaže, a i ministar je to rekao, da je cilj ovih izmena da se upodobi ovaj zakon sa novodonetim Zakonom o policiji i Zakonom o platama u javnom sektoru. Nije nikakav problem da se te izmene rešavaju samo u domenu zasnivanja radnog odnosa, raspoređivanja na radnim mestima, podsticanje i unapređenje znanja oficira. Ali, ono što je kod nas ali i na šta i mi, kao i drugi opozicioni poslanici želimo da ukažemo jeste izmena kroz novododate članove, gde se, hteli to mi ili ne da priznamo, ogromna moć daje direktoru BIA.

Znam, branili ste se time da je manir svake vlasti bio da ovako važne sisteme, kao što su sistem moći, sistem vlasti i sistem vojske drži pod kontrolom vladajuće političke stranke ili vladajuće političke garniture. Činjenica je da je tako i bilo. Ali, ja lično mislim, kao narodni poslanik DSS sada, da je možda vreme da tu praksu promenimo, da ne dozvolimo da se ovako važni sistemi, kao što su Vojska, kao što je BIA, stavimo pod kontrolu jednog čoveka, tj. direktora BIA, da stavimo pod kontrolu jedne stranke, ma kojoj on pripada, a najčešće je to vladajuća stranka, a samim tim, ceo taj sistem stavljamo i pod kontrolu, odnosno rizikujemo da takve sisteme, a samim tim i državu, jer su to najjači sistemi, stavimo pod kontrolu jednog čoveka – direktora ili ministra ili jedne stranke.

Kada ove primedbe ističem, ne govorim o tome ko je sada direktor BIA, da li je to najbolji do sada direktor. Jednostavno se bojim da ako donesemo ovakve zakone, možda će posle ovog direktora, zakon će ostati, vlasti se menjaju, doći neki drugi direktor, koji će zloupotrebiti ovoliku moć u Agenciji i eto, na kraju uvek bude šteta i za državu i za ove institucije, jer mi, gospodo oficiri, živimo u Srbiji i svesni smo toga da kod nas sve više slabe institucije, a sve više jača moć pojedinaca.

Naravno, mnogi pre mene su komentarisali član 7. gde direktor donosi Akt o sistematizaciji i raspoređivanju radnih mesta. Taj akt definiše i način rukovođenja i odgovornost rukovodilaca i unutrašnju kontrolu i podelu radnih mesta i opis poslova i zaštitni režim i broj izvršilaca i uslove za svako radno mesto, znači, apsolutno sve.

Naravno, još jedna primedba – institut konkursa. Kad se u zakonu stavi – ne treba da se raspiše konkurs za radno mesto, s pravom se izaziva zebnja i sumnja koja će se to radna mesta popunjavati bez konkursa. Naravno da mi znamo da je BIA osetljiv sistem i naravno da ne mislimo da za svako operativno radno mesto treba da se raspiše konkurs. Ali, verovatno postoje i neka radna mesta za koje treba.

Tako da vas molim i zato su naši amandmani DSS išli u tom pravcu da tu koncentraciju moći malo relaksiramo.

Zbog vremena, ja ću se kratko osvrnuti samo na zakon o izmenama Zakona o Vojsci Srbije. I tu sam imala primedbu, kod člana 18, da i tu dođe do koncentracije moći.

Ovde je još uvek ostavljeno ministru, na neki način, može sam da rešava, razrešava, da postavlja formacijska mesta pukovnika i potpukovnika i majora, a načelnik Generalštaba samo do komandanta. Mislim da bi tu trebalo malo podeliti. Mislim da ste me razumeli.