Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, osvrnuću se na Predlog zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme. Pokušaću da objasnim koliki je značaj kada na čelu države imate čoveka koji prepozna gde treba ulagati da bi se to višestruko vratilo u republički budžet.

Ove godine odbrambena industrija Srbije i Jugoimport-SDPR su već do sada ugovorili 405 miliona američkih dolara vrednosti novog izvoza, a starih i već dogovorenih poslova imaju u vrednosti od čitavih 687 miliona dolara.

Odbrambena industrija Srbije je važan deo naše privrede, baš kao što je važan deo Vojske Srbije. Zahvaljujući ovakvoj politici i zahvaljujući politici koju je vodio predsednik Vučić još kao predsednik Vlade, kada je prvi prepoznao značaj i važnost odbrambene industrije Srbije, obezbedio državni novac da se uloži u odbrambenu industriju, danas imamo granu privrede koja postaje sve značajnija i sve važnija i koja donosi sve veća sredstva. Ali, ne donosi samo sredstva, donosi i nove tehnologije, a samim tim, i zapošljava one koji su najobrazovaniji i najmlađi, zapravo one koji su nam svakako najpotrebniji.

Vojska Srbije kao jedan od svojih prioriteta ima razvoj odbrambene industrije Srbije, jer zahvaljujući njenom postojanju i njenom radu, otvaraju se potencijali za posedovanje relevantnih odbrambenih sistema, proizvodnja savremenog naoružanja, kao i eksplozivnih naprava, kao sve ono što je potrebno po prioritetu i po najnižim mogućim cenama, čime se obezbeđuje racionalisanje i ekonomisanje raspoloživim budžetskim sredstvima predviđenim za finansiranje te oblasti.

Vlada Republike će nastaviti da pomaže odbrambenu industriju Srbije, prepoznajući njen značaj i njenu važnost i nikako neće napustiti vlasništvo u odbrambenoj industriji Srbije. Zakoni koji su na dnevnom redu omogućiće da investitor u nivou do 49% uloži novac, donese tržište i tehnologiju na naše prostore, ali kontrolu nad odbrambenom industrijom Srbije zadržaće Vlada Republike Srbije iz prostog razloga što je ovo strateška grana i nešto što je beskrajno važno i za novac, ali i važno za Vojsku Srbije.

Krajem 2017. godine potpisan je još jedan ugovor sa Vojskom Srbije, što je bitno za obe strane. Reč je o nultoj seriji 20 – 22 – 28, u vrednosti od 109 miliona dinara. Srbija je izvezla oružje u vrednosti od 1,215 milijardi dolara. Od izvoza naoružanja i vojne opreme Srbija je u poslednjih pet godina inkasirala milijardu 215 hiljada dolara, a sudeći po otvaranju novih kompanija i rastu sektora namenske industrije, vrednost izvoza naoružanja iz godine u godinu će rasti. Samo u intervalu od 2016. do 2018. godine kompanije namenske industrije sklopile su ugovore vredne više od 900 miliona dolara, što je jasan podatak da namenska vojna industrija ponovo postaje stub srpske privrede.

Proteklih godina beležimo znatan rast izvoza namenske industrije, a pored tradicionalnih tržišta, otvaraju se i neka nova, poput Saudijske Arabije. Evidentiran je i rast izvoza, ali i povećanje zaposlenih u ovoj industriji. Od 2014. godine do aprila tekuće godine imamo 2.082 izdatih dozvola u vrednosti od preko četiri milijarde dolara, dok je realizovani broj ugovora prešao iznos od 1,215 milijardi. Najviše se izvozi municija manjeg kalibra, artiljerijska, minobacački program, kao i roba iz civilnog i vojnog programa, poput lovačkih karabina i revolvera, uz podatak da je u toj sferi proizvodnih procesa angažovano 185 registrovanih kompanija za izvoz naoružanja.

Najveći uvoznik srpskog naoružanja su SAD, Kenija, Bangladeš, Irak, Alžir, Saudijska Arabija, Kamerun, Ujedinjeni Arapski Emirati, Jordan, Gana itd. Na vrhu liste izvoznika su Jugoimport-SDPR, „Prvi partizan“ iz Užica i „Milan Blagojević - namenska“ Lučani.

Dakle, Srbija je u proteklih pet godina izvezla naoružanje i vojnu opremu u vrednosti od 1,215 milijardi dolara, a sektor vojne namenske industrije beleži stalni rast broja zaposlenih, kao i novotvorenih kompanija za izvoz naoružanja.

Država u intervalu od 2014. do 2017. godine investirala je u namensku industriju 126 miliona evra, dok je samo tokom 2017. godine uložila 46 miliona i očekuje se da bi, zahvaljujući tome, izvoz u narednih pet do šest godina mogao da premaši milijardu evra. Prema najavama iz Vlade, fabrike odbrambene industrije dobiće u narednom periodu direktnu investicionu injekciju od skoro 43 miliona evra. Vrednost ugovorenih poslova za 2017. godinu premašila je cifru od 900 miliona dolara, što je jasan podatak da namenska vojna industrija ponovo postaje stub srpske privrede.

Zaista, impresivni podaci. Inače, podaci su iz Ministarstva privrede. Ja vam zahvaljujem na pažnji i želim sve najbolje našoj Vojsci Srbije.

Hvala.
Samo da vidimo poslaničkoj grupi SNS koliko je vremena ostalo.
Pedeset i četiri sekunde za Vladu Babića.
Da li želi Vlado Babić? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik LJubiša Stojimirović.

Ja ću svoju diskusiju pokušati da sprovedem u danu kada se bude govorilo o amandmanima.

Inače, zahvalan sam vam zbog ovih zakona iz jednog ličnog razloga. Naterali ste me da se setim vremena kada sam bio pitomac u Mornaričko-tehničko školskom centru u Puli i hvala vam zbog toga.

Nadam se da ćemo imati šanse da razgovaramo još više i mnogo više o uslovima današnjim školovanja pitomaca svih rangova, jer od onog vremena kada sam ja bio pitomac i kada sam se školovao mnogo toga je učinjeno za napredak obrazovnog sistema u vojsci. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Poštovani poslanici, opreza radi ću, saglasno čl. 27. i 87. st. 2. i 3. Poslovnika, produžiti rad Narodne skupštine danas i posle 18,00 časova, što ne znači da će biti rada.
Reč ima narodni poslanik Marija Janjušević. (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović. Izvolite.

Malo je vremena. Par pitanja da postavim i pozdravim gospodu oficire srpske vojske.

Priča o neutralnosti. Nemam uopšte dilemu da svi mi ovde u sali mislimo tako, ali imam sumnju da li je to u životu tako ako su nam čitava vojna struktura i svi značajni vojni dokumenti, gospoda oficiri će znati o kojim dokumentima, o tri vrste dokumenata pričam, iz vremena bivše vlasti, urađeni po NATO standardima. Da li to mora da bude tako, gospodine ministre, da li se to može promeniti?

Drugo pitanje – koliko je naših ljudi po povratku iz bezbednosnih misija, sve misije koje su pod pokroviteljstvom UN podržavamo, po povratku napustilo vojsku?

Treće pitanje. Ne slažem se sa vama, gospodine ministre. Dokapitalizacija do 15%, ali se naprave tri ćerke firme i eto jedan ima 45% i onda šaljemo u svoju ćerku firmu, a to nam je dobar izvor izvoza, i to ne trebamo dirati. Hvala.

Hvala vama.
Ovim je zaključena lista govornika.
Pošto na listama nemamo više govornika, niti vremena, onda reč imaju predstavnici poslaničkih grupa ili ovlašćeni koji nisu iskoristili svoje pravo iz člana 96. Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić.

Hvala.

Poštovani građani, imam veoma malo vremena, pa ću iskoristiti to što je preostalo.

Kada sam govorio o ovim izmenama i dopunama Zakona, govorio sam o suštini problema i završiću vrlo kratko. Imamo ozbiljnu vojsku, ozbiljne oficire i ozbiljne podoficire, ali imamo ministra koji nije dorastao da im bude komandant. Imamo ozbiljne pripadnike BIA, ali imamo čoveka sa krajnje sumnjivom biografijom, pogotovo na čelu Ministarstva odbrane koji nije zaslužio da im bude šef. To je posledica vlasti SNS koja već šest godina unižava ono čega se dotakne. Taman kad pomislimo da ne mogu niže, oni spuste taj stepenik niže.

Sedamdeset i dva posto pripadnika Vojske koji su napustili Vojsku Srbije su to uradili na lični zahtev. Vojska je bila institucija sa najvećim poverenjem građana u nju. Sada je Vojska institucija iz koje se beži. Nadam se da građani Srbije i dalje imaju poverenje u našu Vojsku. Molim građane Srbije da pripadnike, oficire i podoficire i vojnike Vojske Srbije ne gledaju kroz njihovog komandanta Aleksandra Vulina, koji je takođe poznat po mnogobrojnim aferama. To nije dobro ni po celokupan sistem bezbednosti.

Imamo ovde izmene i dopune Zakona o BIA. Imamo izmene i dopune zakona gde se Bratislavu Gašiću stavlja ogromna moć, bez ikakve kontrole. On će biti gospodar bezbednosnih službi u celini. On će određivati ko će se zaposliti u BIA, on će određivati koeficijent plate i platu u celini. On će moći čak da poništi i odluku suda, i to je suština ovog zakona.

Ne bih zaista više da govorim o aferama i jednog i drugog šefa tj. i ministra odbrane i ministra BIA. Čuli smo malopre niz neistina od gospodina Aleksandra Vulina. Molim ga, pošto je tako dobro obavešten, bar da nam kaže – odakle mu 300 hiljada evra za kupovinu stana? Ustanovili smo da mu to nije dala ženina tetka, tako da ga molim, pošto je tako dobro obavešten, da nam da i te podatke i o firmi „Mena 500“ kojom rukovodi njegov pomoćnik gospodin Miloradović.

Potrošili ste vaše vreme. Žao mi je što niste govorili o zakonima.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica, replika.

Poštovana predsednice, poštovani poslanici, imali smo priliku da čujemo niz laži, kao i do sada, koje naš kolega poslanik, hajnekena, ume da iznese, ali izuzetno su bile zanimljive okolnosti pod kojima se kiparsko preduzeće „Vilab pharm ltd“ pojavljuje kao vlasnik 4/10 istog stana sa gospodinom Draganom Šutanovcem i njegovom suprugom, ujedno i suinvestitor zajedničkog poslovno-stambenog prostora koji je izgrađen ako, ne na najekskluzivnijem, onda sigurno na najskupljem pašnjaku u Evropi, plaćen milion i po evra.

Sumnja se da se radi o nečemu što je nezakonito i utoliko veće, ako se zna da je direktor preduzeća „Vilab pharm ltd“ u to vreme bio Radomir Bzik, koji je istovremeno bio vlasnik firme „Peyton medical“ koja je tokom ministarskog mandata Dragana Šutanovca prodavala lekove i sanitetski materijal Ministarstvu odbrane i Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i na taj način zaradila više od 40 miliona dinara tj. 350 hiljade evra.

Prema zvaničnim podacima Uprave za javne nabavke, firmi „Peyton medical“ je čak pet puta dodeljen tender direktnom pogodbom, a vrednost ugovora koja je tada zaključena bila je 11 miliona dinara, dok su samo tri druga sklopljena ugovora bila u vrednosti od čak 25 miliona dinara. Ministarstvo odbrane od firme „Peyton medical“ lekove, farmaceutske rastvore, sanitetski materijal kupilo jedanput 2008. godine, četiri puta 2009. godine, dva puta 2010. godine i poslednji put u septembru 2011. godine.

Zarad istine, „Peyton medical“ je dobio dve nabavke za potrebe Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika 2010. i 2011. godine i tako zaradilo četiri miliona dinara. Da li se u ovom slučaju radi o sukobu interesa ili nečem mnogo opasnijem, morale bi da istraže nadležne institucije.

(Radoslav Milojičić: Vreme.)

Hvala, poslaniče Milojičić, što mi pomažete u vođenju sednice, ali do sledećih izbora nemate tu funkciju.
Reč ima narodni poslanik Igor Bečić, povreda Poslovnika.