Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik LJubinko Rakonjac.

Da li neko želi reč?

Kolega Rakonjac, izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na Predlog zakona o vojnom obrazovanju. U članu 1. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase: „Pojedina zanimanja i zvanja stečena u vojnoškolskim ustanovama ekvivalentna su zanimanjima i zvanjima stečenim u redovnom sistemu obrazovanja u Republici Srbiji“.

Obrazloženje ovog amandmana je da se ovim amandmanom predlaže davanje mogućnosti za izjednačavanje pojedinih zanimanja i zvanja stečenih u sistemu vojnog obrazovanja sa zanimanjima i zvanjima stečenim na civilnim univerzitetima kako bi u slučaju potrebe omogućio rad vojnih stručnjaka u civilnom sektoru.

Posebno je značajno da se visoko vojno obrazovanje realizuje integrisanjem obrazovne i naučno-istraživačke delatnosti radi stalnog unapređenja kvaliteta nastave i usavršavanje naučno-istraživačkog i stručnog rada od značaja za odbranu i Vojsku Srbije. To je prikazano u nadležnosti Univerziteta odbrane koji integriše obrazovnu i naučno-istraživačku delatnost vojnih visoko školskih ustanova, odnosno jedinica u svom sastavu i njihovo jedinstveno i usklađeno delovanje.

Kao primer jedinstva obrazovnog naučno-istraživačkog rada je Medicinski fakultet VMA gde se studijski programi obavljaju u okviru jedinstvenog procesa rada u kojem se nastavnici i saradnici istovremeno bave obrazovnim, naučno-istraživačkim i zdravstvenim radom. Ovaj model je donekle primenjen i u nastavnom i naučno-istraživačkom radu, praksi u medicini i u civilnim ustanovama.

Na osnovu svega ovoga, pošto je Ministarstvo prosvete, nauke, tehnološkog razvoja u prethodnom periodu pripremilo, a Skupština usvojila niz reformskih zakona iz oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja, očekujem da će sadašnji ministar i Ministarstvo nauke i prosvete pripremiti set reformskih zakona iz oblasti visokog obrazovanja i naučno-istraživačke delatnosti. To očekujem iz razloga, što mislim da on ima snage i energije da se izbori sa jednom decenijskom, da ne kažem, vekovnom opstrukcijom o objedinjavanju nastavnog naučno-istraživačkog i stručnog rada u civilnom sektoru.

Zašto ne bi vrhunski stručnjaci u institucijama bili i predavači na fakultetima i da im naučna baza bude, na primer, u nekom javnom preduzeću ili ustanovi? Ovako njihovo ogromno znanje i potencijali stoje zarobljeni i nisu dostupni studentima ni na osnovnim, ni na postdiplomskim studijama. Ne mogu biti čak ni mentori. Mogu biti, zavisi samo od volje visokoškolske ustanove, a imaju ogromno naučno znanje koje mogu pretočiti u rad sa studentima osnovnih studija, master teza i doktorskih disertacija. U danu za glasanje ću, u svakom slučaju, glasati za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.

Da li neko želi reč?

Koleginice Belačić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je podnela veliki broj amandmana na predlog ovog zakona. Našim amandmanima hteli smo da postignemo kako terminološke, tako i suštinske promene u ovom zakona i žao nam je što oni nisu usvojeni, odnosno prihvaćeni.

Ali, uprkos tome, smatramo da je donošenje ovog zakona potrebno i da zakon u onom tekstu u kojem će biti usvojen nije toliko loš.

Međutim, kada je reč o Vojsci Srbije, postoje mnogo ozbiljniji problemi od problema vojnog obrazovanja. To je, pre svega, problem materijalnog statusa pripadnika Vojske Srbije, zatim problem privremenog penzionisanja određenih kadrova, što je učinjeno za vreme prethodnog režima, a što ovaj režim još uvek nije rešio, problem rasprodaje vojne imovine i vojnih objekata. Dakle, sve su to teme koje su prioritetnije u odnosu na vojno obrazovanje.

Kada je već reč o vojnom obrazovanju, postavlja se pitanje – koliko je opravdano da naša država ulaže u obrazovanje oficira, da bi oni potom delovali na teritoriji afričkih država, na teritoriji Bliskog Istoka i Kipra, a da istovremeno ne mogu da stupe na teritoriju južne srpske pokrajine?

Srbija je država kojoj je ugrožen teritorijalni integritet. Okupirana je naša južna pokrajina Kosovo i Metohija, oko čega se svi slažemo, okupirana je i Republika Srpska Krajina, što je vladajući režim, nažalost, prihvatio i odustao od borbe za tu srpsku teritoriju, a mi nismo i nećemo nikada. Obzirom da tu okupaciju sprovode zemlje članice EU i države koje su članice NATO pakta, našim vojnicima nije mesto u mirovnim misijama predvođenim ovim državama.

Stav SRS je da bi bilo opravdano da se prekine učešće u mirovnim misijama pod pokroviteljstvom SAD i Evropske unije, da se odustane od evropskih integracija koje sa sobom neminovno nose priključenja NATO paktu i da se Srbija okrene saradnji sa onom vojnom silom koja priznaje njen teritorijalni integritet, a to je Ruska Federacija. Dakle, ne EU, ne NATO pakt i ODKB. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč? (Ne, kolega Šarović nije tu.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.

Da li neko želi reč?

Kolega Stojanoviću, izvolite.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, predstavnici narodne odbrane, podneo sam nekoliko amandmana na Predlog zakona o vojnom obrazovanju.

U članu 1. stav 2. Predloga zakona reč: „ovom“ briše se, jer predloženo rešenje je suvišno.

Interesantno je da je Vojna akademija, kao osnovna i najvažnija visokoškolska ustanova u sastavu Univerziteta odbrane. U članu 15. obrađeno je samo u jednoj rečenici, dok je Medicinski fakultet VMA obrađen kroz tri stava. Naš predlog je da se Vojna akademija, kao osnovni stub vojnog obrazovanja definiše na takav način da se to vidi iz same definicije vojne akademije.

Zato smo dali amandman koji glasi: „Vojna akademija je osnovna visokoškolska jedinica od posebnog značaja za sistem odbrane koja izvodi studijske programe u skladu sa dozvolom za rad, programe usavršavanja i programe vojno-stručnog osposobljavanja, u skladu sa osnivačkim aktom i ovim zakonom.“

Ovim amandmanom se preciznije definiše usluga Vojne akademije u sistemu vojnog obrazovanja i u sklopu Univerziteta, pa predlažem da ovaj amandman prihvatite. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.

Da li neko želi reč?

Kolega Savić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vojske Srbije, nije uopšte ni potrebno naglašavati koliki značaj ima armija za svaku zemlju, pa i našu. Zato i ne čudi podatak da su svi veliki svetski državnici, počev od Petra Velikog pa naovamo, isticali da je njihova armija ujedno i njihov najveći saveznik.

Nažalost, država Srbija nije u poziciji da ima tako veliku i moćnu armiju koja može parirati najmoćnijim armijama sveta, ali zbog toga rukovodstvo države Srbije mora uvek da ima pravilne procene o tome odakle državi Srbiji preti najveća opasnost.

Za ovako nešto nije potrebna nikakva mudrost, iskustva su pred nama, sećanja su sveža, naš najveći neprijatelj je NATO pakt i to mislim da zna svaka baba u svakom našem selu. Iz tog razloga, mi mora da tražimo saveznike na drugoj strani, a sada u ovo vreme kada se vrši nova preraspodela svetske moći, pogotovo vojne moći, očigledno je da trebamo tražiti saveznike strana na istoku, odnosno pristupanje organizaciji ODKB, na čelu sa Ruskom Federacijom. I mnogo moćnije države od države Srbije prave određene vrste, možda ne direktnih saveza, ali svakako saveze sa tom organizacijom.

Ovde smo čuli od gospodina Vulina, ministra vojnog, znamo naravno da on nema nekog direktnog vojnog iskustva i to nije sporno, ministar je pre svega politička funkcija, ali smo čuli danas od njega da je on završio visoke bezbedonosne škole, najviše bezbedonosne škole koje su u ovoj državi i to je pohvalno. Zato gospodine Vulin, zamolio bih vas da uvek na sednicama Vlade sugerišete i premijeru i predsedniku ove države, koji je ujedno i vrhovni komandant vojske da Srbija, odnosno Vojska Srbije i da je naša bezbednost na istoku, a ne na zapadu. Znači, ne sa NATO paktom, nego sa Rusijom i zemljama koje čine ODKB. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Josip Broz.

Izvolite kolega Broz.

Podneo sam u članu 1. stav 2. reč, odnosno „briše se“. Amandman koji sam podneo na član 1. Predloga zakona o vojnom obrazovanju je tehničke prirode i treba da doprinosi jasnijoj odredbi.

Iskoristio bih ovu priliku da još jednom skrenem pažnju na ugled naše vojske čiji sam bio pripadnik u vreme kada je služenje vojnog roka bila obaveza prema otadžbini, kao i kasnije zaposlen u Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu.

Vojska se ne jača samo da bi učestvovala u borbenim operacijama, već da bi bila odbrambena snaga koja garantuje bezbednost i teritorijalni integritet naše države. Nekada je to bila JNA, a danas je to Vojska Srbije koju treba da jačamo i poštujemo i obezbedimo dobar položaj da nam se više nikada ne desi da vojnici, oficiri koji su branili zemlju danas još uvek nemaju krov nad glavom.

Žao mi je što neki koriste ovu Skupštinu za propagiranje svojih ratno hušačkih ideja i daljih podela u Srbiji, umesto da se okrenemo budućnosti. Drugi svojim diskusijama skreće pažnju na druge stvari i ničim ne doprinose diskusiji o Vojsci Srbije, kao da žele da se taj zakon ne donese i da neka strana vojska dođe da nas brani.

Ponosan sam što sam komunista po opredeljenju iako imam mnogo prijatelja i sa jedne i sa druge strane i uvek smo pričali o budućnosti, a ne o prošlosti. Ali, građani su dali svoje mišljenje o onima koji ovako pričaju, na zadnjim izborima, nadam se da će to dati i na sledećim izborima.

Mi komunisti i socijalisti ćemo uvek dati podršku vojsci i ovom zakonu i uvek ćemo se boriti za mir, a ne za rat. Hvala.