Dame i gospodo narodni poslanici, koliko god da je bila zanimljiva ova rasprava između predstavnika aktuelnog režima i predstavnika ovog bivšeg, u čije je vreme gora situacija bila, mislim da je podjednako loša i podjednako teška i za vreme jednih i za vreme drugih. Činjenica je da se u Srbiji Vojska ne ceni dovoljno. Činjenica je i to da mi u Srbiji imamo zaista puno neprijatelja i da praktično na svakoj granici vreba neko ko će nam oteti još neki deo teritorije i u normalnim državama to bi bio dovoljan razlog da se i nivo Vojske i obučenosti, finansiranje i sve drugo podigne na najviši mogući nivo. Pitanje je ko će sutra u ovoj aktuelnoj situaciji sa Vojskom, bez zakona o ratnim vojnim invalidima, bez beneficija, bez zahvalnosti, što je najbitnije, u društvu, ko će sledeći put braniti državu?
Samo idiot može da kaže da je neko iz Srbije izazvao ratove tokom 90-tih. Izazvao ih je zapad i izazvali su ih oni koji su želeli nasilnu secesiju. Šta je garancija da do toga neće doći ponovo, da nećemo imati sličan scenario ne u Preševskoj dolini, jer tako nešto ne postoji, nego u južnim opštinama dole, Preševo, Bujanovac i Medveđa? Šta je garancija da to nećemo imati u Vojvodini ili negde drugo?
Žao mi je što niste malo više ozbiljnosti pokazali i činjenica je da vlast nije želela ozbiljnu raspravu po ovom zakonu i to očigledno iz nekoliko razloga. Prvi razlog ponovo zakon po hitnom postupku.
Evo, tu je ministar, tu su njegovi saradnici, šta je to što je vas iznenadilo? Zbog čega zakon po hitnom postupku? Znači, mogli ste, da ste hteli, u redovnom.
Druga stvar, ponovo se podnose amandmani, ponovo se na taj način dovodi opozicija u situaciju da ukoliko želi da govori, podnosi amandmane na naslov zakona. Umesto da tražimo suštinu, mi se opet bavimo nekim ne toliko bitnim stvarima.
Prema tome, ovo je za početak. Biće još prilike kroz druge amandmane, ali da čujemo šta je to što vas je iznenadilo i koje bi to katastrofalne posledice koje niste mogli da predvidite nastale da je zakon išao u redovnom postupku, a ne po hitnom?