Poštovana predsednice, ministre sa saradnicima, kolege, podneo sam amandman da bih ukazao na suštinski značaj koji vojno obrazovanje ima za podizanje ukupnih kapaciteta odbrane, a to se najbolje videlo 1999. godine, tokom zločinačke NATO agresije.
Da vas sve ovde podsetim, 1998. godine je gotovo cela jedna generacija potporučnika raspoređena na Kosovo i Metohiju. Upravo su oni sa svojim starim kolegama bili nosioci uspešne odbrane otadžbine. Na koji način? Tako što su stečenim znanjima u teoriji, koju su primenili u praksi, uspeli da se odupru jednom sofisticiranom agresivnom napadu udarima sa distance, udarima iz vazdušnog prostora. Da nije bilo izuzetno vojničko osposobljenosti tokom vojnog obrazovanja tih starešina imali bismo hiljade i hiljade mrtvih. Imali bismo klasičan vojni poraz na Kosovu i Metohiju.
Ja sam apsolutno pristalica da naša Vojska proučava i ocenjuje da li smo i koje ratove dobili, a koje izgubili, da bismo izvukli pouke o tome kako treba ratovati, kako treba podići moral vojnika. Kad imate iskusnog starešinu, moralno čvrstog, herojskog, junačkog starešinu, on u najtežim situacijama, kao što je bilo, a to sam gledao svojim očima na području Košara, kada preti opasnost da padne linija, da dođe do rasula među vojskom, podiže moral te vojske i sprečava i beg i ostalo i drži se ta linija. Zato je značaj vojnog obrazovanja izuzetno bitan, ali način ratovanja se promenio. Sada imamo izuzetno sofisticirane savremene bezbednosne izazove, tehnološki veoma napredne, bez obzira da li se radi o klasičnoj agresiji, da li se radi o tzv. sajber ratovima, hibridnim ratovima ili se radi o onome što su asimetrični izazovi bezbednosti. Upravo zbog toga mislim da ovako koncipiran sistem vojnog obrazovanja, koji je predloženo ovim zakonom, će biti osposobljen da školuje starešine koje će moći da se nose sa tim najsavremenijim i bezbednosnim izazovima i sa savremenim načinima vođenja rata.
Sada, stotine, pa i hiljade kilometara daleko od bojišta se nalaze štabovi koji upravljaju realnom situacijom u realnom vremenu na tim bojištima. Zato je potrebno visoko stručno obrazovanje, kombinovano sa iskustvom koje imaju oni koji su branili svojim životima i svojom vojničkom sposobnošću zemlju.
Ono što je najvrednije u svim oružanim snagama jesu ljudi sa borbenim iskustvom. NJih nemojte nikada zaboraviti. Koristite njihovo iskustvo u svim oblicima koji su i predviđeni ovim zakonom kada je u pitanju vojno obrazovanje.
Verujem da će ovaj sistem vojnog obrazovanja, ovako postavljen, uspeti da regrutuje najbolje za vojno školstvo, da će uspeti da regrutuje najbolje predavače i da će stvoriti starešinu koji će biti sposoban da na najbolji način primeni stečena znanja tokom školovanja u uslovima kada moramo da se odupremo ili preventivno delujemo protiv savremenih izazova bezbednosti.
Na kraju, poštovana predsednice, apsolutno podržavam formiranje komisije koja treba da utvrdi posledice NATO bombardovanja i stavljam vam se na raspolaganju u punom kapacitetu.
Ja sam jedan od svedoka koji je snimio kao novinar RTS prve dokaze o upotrebi osiromašenog uranijuma, o upotrebi kasetnih bombi. To su neoborivi dokazi. Nažalost, mnogi moji ratni drugovi su umrli upravo od posledica tog osiromašenog uranijuma. Zato ću u potpunosti podržati rad ove komisije. Hvala.