Zahvaljujem.
Podneo sam amandman na član 1. da se poboljša taj član i ceo zakon kojim se regulišu načela i ciljevi, ali u članu 1. i članu 2. mislim da su dve ključne stvari koje su jako bitne za ceo sistem i za ovaj zakon. Vojno obrazovanje koje podrazumeva i školovanje i usavršavanje i vojno stručno osposobljavanje se radi zbog potrebe odbrane zemlje. U članu 2. kaže – vojno obrazovanje je od posebnog značaja za odbranu Republike Srbije. Te dve odrednice opredeljuju suštinu.
Znači, vojno obrazovanje je usmereno jedino na odbranu zemlje, nema predviđenih ofanzivnih elemenata, kao cilj da mi nekog napadnemo. Osnovna doktrina Vojske Srbije je odbrana. Naravno, u odbrani mogu biti i ofanzivna dejstva, da ne bude ono ogoljeno samoodbrana. Obrazovanje, u krajnjem, treba da kao rezultat da dobro obučenu vojsku. Znači, obrazovanje samo za sebe je u redu, ali ono mora da se spusti do najnižeg nivoa u Vojsci Republike Srbije.
Uvek sam se služio primerima i ovog puta ću se poslužiti primerom, jer mislim da se predlog zakona najbolje razume. Za vreme agresije 1999. godine bio sam u jedinici protivvazdušne odbrane. Jedinica protivvazdušne odbrane je imala dosta uspeha ratujući sa NATO agresorom, ali u jednom momentu pojavila se letelica. U to vreme su NATO avioni leteli na visini od preko 5.000 metara i u najvećem delu su bili van domašaja protivvazdušne odbrane. Međutim, i oni su grešili, njihove greške smo koristili, tako da smo imali uspešna dejstva, lansirali smo određene rakete, odnosno strelci su lansirali sa uspehom. E, sad mora se postaviti gde je tu obrazovanje da u par sekundi imate toliko vremena da znate sve u datom momentu da bi lansirane rakete uspele da pogode cilj.
Svo obrazovanje, obuka, znanja, itd, je u par sekundi da bi uspeli, i to u ratnim uslovima, realnim ratnim uslovima. Ako je to dobro odrađeno, a u ovom slučaju jeste, imali smo pogodak, imali smo tu vertikalu od dobrog obrazovanja oficira, podoficira, onih koji su učili i one koje su trebali da dejstvuju u ratnim uslovima.
Znači, nije znanje radi znanja, nego je znanje radi primene. U ovom slučaju, imali smo primer, i to je dobar primer, kako u vojnom obrazovanju treba doći do cilja. Najbolje bi bilo da nikad ne budemo u ratnim uslovima, ali uvek se moramo spremati da budemo spremni da u svakom trenutku reagujemo na pravi način i da odbranimo zemlju. Ponosan sam što sam bio u toj jedinici, što sam i komandovao tom jedinicom i što sam bio u legendarnoj Drinskoj diviziji.
Još nešto da kažem o ovome danas, podržao bih ovu komisiju za utvrđivanje posledica NATO agresije, deo toga sam video jer sam bio i učesnik svega toga i vreme je da se jednom pokaže i našem narodu i pokaže svetu šta su nam oni učinili. Zahvaljujem.