Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Milan Knežević. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, poštovani oficiri, koleginice i kolege, evo, mi sada razmatramo Predlog zakona o vojnom obrazovanju, ali ne mogu da bar u pola minuta ne osvrnem se da ne idem u daleku istoriju, da gledamo samo dvovekovnu istoriju i tradiciju vojnog obrazovanja. Vojno obrazovanje i uopšte vojska kao sistem je bila najuređeniji deo društava u svim sistemima, od Kraljevine Srbije, od Kneževine Srbije, Kraljevine SHS, Krljevine Jugoslavije, pa i komunističke Jugoslavije i to treba i vama kao nekim naslednicima, nekih prethodnih oficira i generala iz prethodnih sto godina da bude na čast. Uvek čitajući i gledajući istorijski, znači, vojne institucije su bile najorganizovanije sistem u svim prethodnim istorijskim periodima, ponavljam u prethodna dva veka. Krasile su je organizovanost, kvalitetna vojno obrazovanje, moral, hrabrost, disciplina.

Tu je nastala jedna crna rupa gde je malo, ne svojom krivicom od 2000. godine do 2011. godine došlo do posrtanja Vojske. Lično sam ubeđen da moral oficira koji su radili je održavao iako su ovde kolege iznosile podatke i ministar je izneo podatke šta se sve učinilo na devastaciji Vojske i koliko je to imalo reperekusije na moral, pad morala u Vojsci, ali opet mislim da su to naši oficiri bili školovani. Možda im je bio poljuljan moral ali oni su zahvaljujući moralu izdržali tih deset godina i sada da ne pominjem mnogo kolega je reklo i da je Vojska svesna šta je ova Vlada sa predsednikom Vučićem sve čini da bi sistem odbrane bio ponovo na nivou i još više poboljšan.

Što se tiče samog zakona, vidite mi smo u ovom sazivu imali skupštine, nekoliko reformskih zakona koji se tiču obrazovanja, odnosno prosvetnih zakona koji se odnose na civilno obrazovanje. To je bio set zakona reformskih za unapređenje i poboljšanje organizacije osnovnog, srednjeg obrazovanja i visokog obrazovanja.

Ovaj set vojnih zakona, na prvom mestu ovaj Zakon o vojnom obrazovanju po meni isto pripada setu tih prosvetnih zakona i po meni je isto reformski. Zašto reformski? Jeste u ovom zakonu jasno sve, specifičnosti i način organizacije, vojna doktrina i vojna doktrina odbrane države su uvažene, ali ono što je evidentno, u mnogim članovima je intencija da dođe do usklađivanja zakona, pogotovo o vojnom visokom obrazovanju sa osnovnim matičnim Zakonom o visokom obrazovanju.

Preduslov je stvoren time što je onaj matični Zakon o visokom obrazovanju u članu 35. i 31. prepoznao vojno obrazovanje, a sada ovim zakonom u više članova se obavlja, naravno, uvažavajući sve specifičnosti vojnog obrazovanja službe i odbrane. Tendencija je jasna za usklađivanje zakona i želja što će biti novi kvalitet da vojno obrazovanje postane integralni deo obrazovnog sistema Republike Srbije. U onim delovima gde se uvažavaju specifičnosti vojne službe i obrazovanja i edukacije jasno je rečeno, ali imate ono što je palo u oči, član 5, 22, 36, 37, 71, gde stoje jasne konstatacije da sve što nije uređeno ovim zakonom primenjivaće se odredbe propisa iz oblasti srednjeg obrazovanja i vaspitanja i visokog obrazovanja. Ovo je jasno zakonsko usmeravanje i pokušaj, odnosno stavljanje do znanja da vojno obrazovanje u budućnosti, a mislim da je to strategija i ministarstva iz ovog što ste napisali, da vojno obrazovanje i civilno obrazovanje, kako mi kažemo, postaju jedan integralni sistem obrazovanja Srbije, što će dati još veći kvalitet obrazovanju i civilnom, a isto tako i vojnom i da će biti još savremenije i još mnogo bolja i odbrana strategija i doktrinarni deo vezan za odbranu unapređen. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milosav Milojević.
Reč ima narodni poslanik Milosav Milojević.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, cenjeni ministre u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo poslanici, na osnovu člana 161. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman na Predlog zakona o vojnom obrazovanju.

U članu 1. Predloga zakona predlažem da se doda stav 3. koji glasi – vojnim obrazovanjem obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje privatnog sektora.

U tom smislu ovim amandmanom unapređenje privatnog sektora uvodimo kao jedan od smernica na kojima treba da teži vojno obrazovanje kao osnovni predmet ovog zakona.

Kao što sam govorio u nekim prethodnim obraćanjima, smatram da je razvoj privatnog sektora ključ razvoja Srbije u narednim decenijama. U tom smislu i vojno obrazovanje predstavlja temelj moderne Vojske. Obrazovan, mlad, sposoban i stručan kadar u svakoj oblasti privrednog i ekonomskog života je suštinski važan.

Modernizacija Vojske potrebna je kako bi uspeli da uhvatimo priključak sa razvijenim vojnim industrijama i obezbedili mir, bezbednost i sigurnost za sve naše građane. Naravno, smatram da vojno obrazovanje mora i treba da sadrži sve one stvari koje su kroz istoriju proslavile našu Vojsku i srpskog vojnika.

Samo sa spojem modernih shvatanja, razvoja Vojske i uz poštovanje naše tradicije i tekovina koje smo stvorili u teškim okolnostima dobićemo rezultat koji želimo. Ubeđen sam da je ovo reformski zakon i da njime dobijamo boljitak u ovom sektoru. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Boban Birmančević.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani oficiri Vojske Republike Srbije, poštovane kolege i koleginice, Zakon o vojnom obrazovanju kao zakon koji kruniše rad Vojske i koji, između ostalog, obezbeđuje kontinuitet koji istorijski dugo traje i koji daje rezultate na koje smo ponosni mi i naši preci i na koje će sigurno biti ponosni i naši naslednici.

Ono što ja hoću da kažem i zaista sam dužan zbog građana Srbije, zbog Vojske Republike Srbije, ali i zbog žrtava NATO bombardovanja i to je u stvari činjenica da su upravo u tom NATO bombardovanju, koje je od strane NATO alijanse nazvana, akcija u kojoj su oni bombardovali Republiku Srbiju, „milosrdni anđeo“, što dovoljno govori o njima i neka im je na čast. Akcija u kojoj su bombardovani civilni ciljevi, gde je bombardovan jedan RTS, Kineska ambasada, gde su civilne žrtve … samo jedna civilna žrtva da je postojala pa bi bilo mnogo, a postojalo je mnogo više. Verovatno nije tačno ni ustanovljeno, ali broj civilnih žrtava je bio toliko veliki da im to služi na čast.

Ono što imamo kao odgovor na to upravo Vojska Republike Srbije, upravo obrazovanje Vojske Republike Srbije i kako je naša Vojska sa tehnikom koju je posedovala, sa oruđima i oružjem koje je posedovala uspela da obori jedan nevidljivi avion NATO alijanse. Naravno, to zna naša Vojska, a kako smo mi to uspeli neka izučavaju vojske NATO alijanse na svojim školama. Neka uče na primeru jedne Vojske Republike Srbije, koja je uspela da u tim uslovima odgovori i agresivno i pošteno i u interesu svojih građana, da zaštiti svoje građane, svoju imovinu i ono što je u tom trenutku bilo moguće.

Nekako smo se odbranili od NATO agresije, ali od 2000. godine na ovamo žuto preduzeće je na žalost u odnosu na NATO agresiju, po Vojsku Republike Srbije, pored oružja i oruđa koje je Vojska Republike Srbije izgubila u NATO bombardovanju u odnosu na Šutanovca i ostale iz tog žutog preduzeća, oni su bili deset puta gori po Vojsku Republike Srbije i upravo da nije bilo 2012. godine i preuzimanja odgovornosti i za državu i za Vojsku od budućnosti Republike Srbije i Vojske ne bi bilo ništa.

Zahvaljujem. Potrošili ste vreme grupe.
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Snežana Petrović.
Reč ima narodni poslanik Snežana Petrović.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, na član 1. Predloga zakona podnela sam amandman kojim se dodaje stav 3. koji glasi – vojnim obrazovanjem obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na poresku odgovornost.

Za namensku industriju jedne zemlje koju sačinjavaju kompanije koje se bave proizvodnjom proizvoda za specijalne namene najčešće iz domena naoružanja veoma je važno da ima obrazovan i stručan kadar koji će moći da odgovori visokotehnološkim zahtevima vojnog, ali i civilnog sektora za proizvodima specijalnih namena.

Jaka i osposobljena namenska industrija predstavlja značajan zamajac razvoja zemlje, a posebno lokalne samouprave u kojoj se nalazi. U vezi sa navedenim osvrnula bih se na namensku industriju „Prvi Partizan“ iz Užica, grada iz kojeg ja dolazim kao primer devedesetogodišnjeg uspešnog rada još od davne 1928. godine, kada je osnovana. Sa više od 1.00 zaposlenih radnika i proizvodnim asortimanom preko 500 vrsta i kalibara municije, prva je kompanija na nivou zemlje sa izvozom u prošloj godini od 500 miliona dolara.

Uz svestranu pomoć Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva za nove investicije i razvoj „Prvi Partizan“ Užice iz godine u godinu beleži bolje rezultate i veći profit, a plan je da se u 2020. godini dostigne zahtevni izvoz na nivou godine od 750 miliona dolara.

Sve ovo veoma pozitivno utiče na razvoj lokalne samouprave preko zapošljavanja novih radnika, većih izdvajanja za poreze kako u lokalne tako i u republički budžet, a kao socijalno odgovorna i društveno odgovorna kompanija sve svoje obaveze izmiruje blagovremeno. Ovakvom poslovnom politikom postiže se visok nivo poreske odgovornosti, a samim tim i pozitivan uticaj na sveukupni razvoj zemlje. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Dušica Stojković.
Reč ima Dušica Stojković.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o vojnom obrazovanju Republike Srbije, koji definiše sam predmet, osnovne ciljeve i principe koje ovaj zakon reguliše.

Kvalitet u jednom društvu počinje i završava se obrazovanjem. Biti vojnik, oficir, podoficir Vojske Republike Srbije je jedan odgovoran, siguran poziv, ali i poziv pun izazova.

Vojni poziv je odlična prilika za mlade ljude u Srbiji koji žele da grade svoju karijeru štiteći svoju zemlju, ali i mir i bezbednost u svetu kroz brojne vojne misije.

Vojno obrazovanje i usavršavanje je specifično, mogućnosti za napredovanje su zaista brojne, pa otuda i ne čudi veliko interesovanje naših mladića, naših devojaka da uvek budu deo naših vojnih škola, da upisuju Vojnu akademiju, da se prijavljuju na kurseve za profesionalne vojnike, ali i da budu zaposleni i u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. To i ne čudi zato što je upravo Vojska Republike Srbije prepoznata kao institucija od najvećeg poverenja građana Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić pokrenuli su veliki projekat stambene izgradnje i već su opredeljene lokacije za izgradnju stanova za pripadnike Vojske, policije, ali i službe bezbednosti. Obezbeđene su lokacije u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu i Vranju.

Ministarstvo odbrane nije čekalo, već je i tokom 2017. godine obezbedilo 612 miliona dinara za subvencionisanje stambenih kredita za potrebe pripadnika Vojske Republike Srbije i podeljeno je negde oko 233 kredita za rešavanje stambenog pitanja.

Pomaci se dešavaju i u vojnom obrazovanju u započetim reformama koje su prošle godine dovele do toga da dva ministarstva, Ministarstvo odbrane i Ministarstvo prosvete potpišu jedan važan sporazum o uvođenju elemenata dualnog obrazovanja. Zahvaljujem.