Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Maja Mačužić Puzić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Puzić, izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, zaista je teško govoriti posle stručnjaka kakav je profesor Dragišić, o vojnom obrazovanju, ali eto, ja bih danas par reči o amandmanu koji sam podnela u nameri da ukažem na međunarodnu saradnju i vojno obrazovanje.

Iako neki poslanici, imali smo priliku da čujemo prethodnih dana, su osporavali učešće Vojske Srbije u međunarodnim misijama, smatram da su one ozbiljan činilac našeg obrazovnog kadra Vojske Srbije. Pored primarnog cilja učešća u mirovnim misijama širom sveta, sigurna sam da je sekundarni efekat tih mirovnih misija dodatno usavršavanje i obrazovanje kadrova Vojske Srbije.

Razmenom iskustva sa članovima mirovnih misija, kadrovi Vojske Srbije rade na unapređenju obrazovanja, istovremeno se i lično razvijajući, ali i unapređujući međunarodnu saradnju i položaj Srbije.

Predstavnici Vojske Srbije i MUP su vrlo rado viđeni učesnici međunarodnih misija, o čemu govori i konstantno uvećanje pripadnika Vojske Srbije u mirovnim misijama u svetu. Ti isti članovi u mirovnim misijama vrlo su rado viđeni i posmatrači i učesnici, jer su vrlo često i nagrađivani i ocenjivani najvišim ocenama.

Smatram da zadatak Vojske Srbije nije samo jačanje bezbednosnih kapaciteta, odbrana suvereniteta i integriteta zemlje, već i pomoć građanima u vanrednim situacijama i u miru, što je nesumnjivo Vojska Srbije i pokazala u poplavama koje su nas zadesile 2014. godine, a pod vođstvom tada ministra Bratislava Gašića.

Smatram, gospodine ministre, da infrastrukturne kapacitete Vojske Srbije treba i u miru staviti maksimalno u funkciju obrazovanja, kako vojnog, tako i civilnog obrazovanja. Da li je ili nije, pokazaće vreme, ali smatram da je uvek bolje i pametnije vojne objekte staviti u funkciju obrazovanja, nego u druge svrhe, što govori primer vojnih magacina u naselju Kovanluk, koji je 2012. godine preuređen u carinsku ispostavu. To ne bi ništa bilo loše, bilo bi čak pohvalno, da je taj potez bio smislen, da je taj vojni objekat, koji se više ne koristi, bio priveden nekoj smislenijoj nameni, npr. školi, a ne da je u sred naselja, urbano naseljenog, napravljen objekat privredne namere, do kog nije moguće doći i nije moguće projektovati ni puteve, ni izgraditi nove ni za saobraćaj manjih teretnih kamiona do pet tona, a ne do 25 tona, koji imaju potrebu da se kreću tim putem zarad tog objekta. No, tada je trebalo žutom preduzeću da napravi objekat, naravno, po čemu su čuveni, po pravljenju objekata na livadi, bez pristupnih saobraćajnica i bez daljih nekih smislenih, korisnih ideja.

Trebalo je te 2012. godine pustiti, pod palicom, naravno, Miodraga Đidića, u sred naseljenog mesta Kovanluk, montažni objekat u koji je utrošeno četiri miliona evra. Zašto ovo pominjem? Zato što se taj montažni objekat sada raspada nakon samo pet godina upotrebe, a utrošeno je četiri miliona evra. Trebalo je dati posao firmi čiji je podizvođač tada bio sin premijera Mirka Cvetkovića, tada aktuelnog.

Građani to ne zaboravljaju. Građani, posebno Kovanluka, to ne zaboravljaju, jer njihova deca svakog dana treba da prolaze putem kuda prolaze kamioni, a koji nije adekvatan za to, i vrlo često protestuju tim povodom, ali naravno, ne postoji moguće rešenje za taj problem. Svakoga dana njihova deca su ugrožena putujući na putu do škole.

Gospodine ministre, ja vas molim da ubuduće vojne objekte češće stavljate u funkciju obrazovanja, kako vojnog, tako i civilnog, nego u ovako nesuvisle funkcije.

Ja i kolege iz moje poslaničke grupe ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon, a moje kolege pozivam da podrže ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite, kolega Markoviću.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman potencira modernizaciju u kontekstu sveukupnog razvoja. Mislim da apsolutno ima svoje mesto u ovom predlogu zakona, jer modernizacija treba da bude jedan od prioriteta ako želimo da imamo sposobnu i snažnu vojsku koja će predstavljati garant stabilnosti i mira kome težimo.

Pogotovo ako imamo u vidu višegodišnje ne ulaganje u bezbednosni sektor i u Vojsku Srbiju, ako imamo u vidu 12 godina perioda kada je vojska bila ponižavana, kada su, kako smo čuli, tenkovi bili uništavani i pretapani, kada je oružje uništavano, rasprodavano bud-zašto itd. u vreme vlasti DS, ako sve to imamo u vidu, onda je još veći značaj modernizacije kao takve.

Mene raduje što je vojni budžet za ovu godinu veći nego što je bio, recimo, za prošlu godinu. Povećan je za skoro četvrtinu, tačnije za 23,57%. Raduje me i što domaća industrija razvija borbene sisteme kao što su „Alas“, „Morava“, „Miloš“, „Lazar“, „Nora“, „Oganj“, dakle, to je nešto čime možemo da se ponosimo i to je nešto što posle duže vremena stvara nadu da Srbija postaje respektabilna vojna sila u regionu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Sonja Vlahović.
Da li neko želi reč?
Koleginice Vlahović, izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Ovo je moj prvi amandman na Predlog zakona, a vezan je za unapređenje privrednog rasta.

Obrazovanje i inovacije su prioritet Vlade Republike Srbije, jer su to ključni pokretači rasta i razvoja.

Znamo da je obrazovanje ključ za privredni rast. Čuli smo već da je Svetska banka dala svoje pozitivno mišljenje i predviđanje kada je u pitanju privredni rast i smanjenje javnog duga. Takođe je i MMF dao svoje pozitivno mišljenje i Evropska komisija takođe, kada su u pitanju evropske reforme.

Očekivani rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu 2018. godine je 4,5%. Rast srpske privrede za prva tri meseca značajno je veći od prosečnog rasta u regionu, kao i u zemljama EU.

Poštovana gospodo, menja se model privrednog rasta. Prethodno, pre 10 godina, privredni rast je zasnivan na zaduživanju i potrošnji, a sada se privredni rast zasniva na održivim izvorima, prvenstveno na proizvodnji, inovacijama, obrazovanju, investicijama.

Timskim radom svakog člana naše Vlade ostvarili smo projektovani rast BDP, koji nam omogućava otvaranje novih radnih mesta, povećanje plata i penzija, što znači perspektivu svim mladima u Srbiji. Jaka ekonomija za jaku Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vera Jovanović.
Da li neko želi reč?
Koleginice Jovanović, izvolite.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, podnošenjem amandmana na član 1. Predloga zakona o vojnom obrazovanju koji određuje cilj i načela vojnog obrazovanja želela sam da u tekst zakona ugradim odredbu koja prepoznaje vojno obrazovanje, ali i obrazovanje uopšte, kao bitan faktor ekonomskog razvoja i rasta.

Kao značajna institucija države, jedan od temelja svake pa i naše države, vojska ponovo vraća onaj stari ugled u društvu, vraća poverenje građana i nameće se kao garant ne samo po pitanju bezbednosti, već celokupnog društva i njegovog razvoja.

Nabavkom savremene opreme stavljene u funkciju domaće proizvodnje koja je na tržištu apsolutno konkurentna kvalitetom, a pogotovo cenom, ali i donacijama Ruske Federacije, kao i nedavnog boravka našeg ministra Vulina u Belorusiji i dogovora sa tom našom prijateljskom zemljom, vojska hvata korak sa razvijenim svetom.

Godine devastiranja ove institucije ostavile su traga, pre svega u nedostatku opreme. Ulaganjem u savremene sisteme naoružanja, a i u ljudske kapacitete, a što pokazuje i ovaj zakonski predlog, Vojska Srbije može biti pokretač naše privrede, a ne opterećenje i problem kakav je bila za vreme vladavine Demokratske stranke.

Oživljavanjem namenske industrije, proizvodnjom najnovijih sistema naoružanja koji pronalaze kupce u najrazličitijim zemljama sveta, naša vojna industrija postala je značajna grana industrije i prepoznatljiv pečat našeg znanja.

Tako nešto ne bi bilo moguće bez kvalitetnih kadrova koje Vojska Srbije tradicionalno poseduje. Zato, uspostavljanjem sistema obrazovanja u skladu sa specifičnostima ove oblasti, uspećemo da sistem obrazovanja uskladimo sa celokupnom reformom Vojske i da pored osnovnog cilja, a to je odbrana države, uspostavimo i efikasan i održiv sistem. Samo tako uspostavljena vojska će biti podrška društvenom i ekonomskom razvoju.

Stoga pozivam sve moje kolege da u danu za glasanje podrže moj amandman na član 1. ovog predloga zakona.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Bojanić.
Da li neko želi reč?
Kolega Bojaniću, izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Kao i većina mojih amandmana koje podnosim u poslednje vreme na predloge zakona, i na ovaj vrlo kvalitetan Predlog zakona, na koji stvarno nemam nikakvih zamerki i primedbi, uložio sam par amandmana sa kojima želim da osnažim nastojanje i napore Vlade Republike Srbije u ekonomskom i održivom razvoju Republike Srbije, pa i kroz ovaj zakon, ovaj zakon koji se tiče vojnog obrazovanja.

Tu moram napomenuti da postoji 17 ciljeva održivog razvoja i 169 podciljeva tog istog održivog razvoja, kao i tri stuba održivog razvoja – ekonomija, društvo i životna sredina. Takođe, moram da napomenem da sveobuhvatni radni okvir za javne politike se tiče svih ovih 169 podciljeva.

Da je zakon dobar i da sam na ovaj način hteo samo da ga poboljšam i da osnažim napore Vlade Republike Srbije, upravo sam i rekao, ali da Vojska radi kako treba i da se stara o svojoj imovini, a pre svega o državi i ovoj zajednici. Zamolio bih ministra da za razliku od nekog prethodnog perioda, gde je neko napravio velelepnu zgradu nadomak Kraljeva, u jednom selu koje se zove Lađevci, na divnom vojnom aerodromu „Lađevci, ali nije razmišljao da ta divna zgrada propada već godinama. Ona je verovatno otvorena pred izbore 2012. godine i stvarno ima prelep kontrolni toranj i sve je to u redu, ali nema pistu. Zamolio bih ministra da iznađe rešenja sa resornim ministarstvima i da se najzad ta pista osposobi i da aerodrom počne da funkcioniše. Hvala.