Sad moramo ipak malo detaljnije, zato što prosto niste u pravu. Ako bismo posmatrali teritoriju Republike Srbije, onda najviša vrednost investicija u oblasti železničkog transporta, pa i drumskog saobraćaja jeste upravo na teritoriji Vojvodine. I mi pričamo o tri milijarde evra investicija trenutno koje se realizuju na teritoriji Vojvodine. To je prva stvar.
Druga stvar, ne znam odakle bilo kome ideja da ćemo mi sad samo da rekonstruišemo železničku stanicu Novi Sad? Pa, valjda je prirodno i logično, sami ste rekli koliko je značajna, da ćemo prvo početi od nje. Valjda je normalno da ćemo onu koja je najveća, vrlo značajna, centar administrativni i pokrajine, da ćemo krenuti to da rekonstruišemo. Dakle, zato ide 2018. godina Novi Sad. Ne počinje i ne završava se život 2018. godine. Imaju sve naredne godine ispred nas gde mi planiramo u naredne tri godine da završimo sa rekonstrukcijom svih železničkih stanica koje imamo na teritoriji Republike Srbije.
Kada govorite o brzoj pruzi Beograd - Budimpešta, sad ne razumem, jeste li vi protiv toga ili ste za to? Ja mislim da je odlično i to prolazi od Beograda do Budimpešte imamo brzu prugu, ali to nije jedina pruga na kojoj se radi i koja se rekonstruiše. Trenutno vam ide, između ostalog, rekonstrukcija pruge Pančevo – Orlovac – Zrenjanin, npr.
Ne postoji nijedan deo Srbije koji mi želimo da izopštimo ili želimo da se u njega nešto malo manje ulaže ili da se samo prolazi kroz neki grad. Pa, kako bi to bilo moguće? Novi Sad je administrativni centar i jednako važan kao bilo koji drugi grad u Srbiji. Da ne govorimo sada o Fruškogorskom koridoru, o ulaganjima u puteva. Mi pričamo o blizu tri milijarde evra investicija na teritoriji Vojvodine.
Ukoliko imate predloge i smatrate da je strateški važan neki drugi deo, dajte predlog, razmatraćemo za narednu godinu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić.

Hvala.

Gledajući dnevni red, on mami, veliki broj tačaka dnevnog reda mami da se o njima priča. Međutim, nije moguće o svemu pričati. Mislim da putevi zaslužuju jednu ozbiljnu analizu, novi Zakon o putevima. Ali, ja ću kratko reći o putevima, pa ću na drugi predlog zakona da pređem.

Taj odnos prema putevima ministarstva i Puteva Srbije, mislim, prvo izašli su u javnost jasno, glasno, šta se radi, odnos prema putevima, ali svih nivoa, od autoputa do lokalnih puteva do puteva u mesnim zajednicama, čak i onog najnižeg ne kategorisanog puta. Pojavljuje se i ministar, s obzirom da sam bio učesnik dosta toga, i direktor Puteva Srbije koji jednostavno brinu o putevima svih nivoa, jer putevi su putevi, bez obzira na njegov značaj, veličinu, potrebu, da li on služi za međunarodni saobraćaj, da li služi onoj najudaljenijoj kući, kući u selu. Znači, treba brinuti o svim putevima, bez obzira što to nije krajnja nadležnost ovog nivoa sa nivoa države, ali jednostavno ima i sredina koje ne mogu da se ponesu sa tim problemima, pa onda tu uskače država da pomogne na tim putevima. Zato moje pohvale prema odnosu prema putevima, izgradnji i u onom delu koliko se izdvaja sredstava za puteve.

Dalje, prešao bih na, zato što sam ja iz te oblasti, pa valjda me to najviše i privlači, Predlog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova. Jednostavno, ja hoću i sada da kažem zbog javnosti da je ovo zakon, po mojoj proceni, iako nisam pravnik u tom delu, ali mislim da je zakon sjajan. Možda jedan od najboljih i najkvalitetnijih zakona, koji nije veliki, nije opterećen, jednostavan, razumljiv, primenljiv.

Kada sam uzeo da ga pročitam detaljnije, da se spremim za ovu javnu raspravu, ja praktično nisam imao prostora za nešto, jer najlakše se spremiti za raspravu ako imate primedbu na nešto. Kada nemate primedbu, onda je teško. Ja prosto nemam primedbi i mislim da je ovo nešto što pomera granice u jednoj oblasti koja nije ni laka, ni zgodna za rad, ali je ona dovedena na lak način, pojednostavljen način i ono što doprinosi razvoju ove države, privrede, javnog sektora, a prvenstveno građana.

Ono što se vrlo često prigovara zašto nije neko upisan u katastru nepokretnosti itd, jednostavno, i do sada zakonski propisi su govorili, odnosno zakonski propis, odnosno Zakon o državnom premeru i katastru je govorio da jednostavno imalac nepokretnosti je obavezan da prijavi sve promene na svojoj nepokretnosti. Jednostavno, nismo to prvo mi radili, pa onda se može prigovarati dalje nadležnom organu ili posebnoj organizaciji, odnosno Republičkom geodetskom zavodu..

Sadašnji Predlog zakona, gde ja kažem da nemam gotovo ni jednu primedbu, on opisuje tok postupka u katastru nepokretnosti i je prvenstveno uveden onaj status službenosti. Znači, najveći deo biće od 1. jula 2018. godine. Notari, odnosno javni beležnici su u obavezi da kroz elektronsku poštu, odnosno elektronski šalter dostavljaju određenu dokumentaciju Republičkom geodetskom zavodu, odnosno organizacionim jedinicama na teritoriji gde one dejstvuju, gde je praktično najveći broj isprava i, što se tiče javnog beležništva, i što se tiče sudova, i što se tiče drugih državnih organa koji donose takva akta, da će praktično svi u nekom narednom periodu biti obavezni da ubrzaju dostavljanje takvih izveštaja. Republički geodetski zavod preko svojih organizacionih jedinica će preduzeti mere da to uzme u postupak i da što pre reši.

Ono što je na neki način do sada bila praksa, a sada posebno, je da će službe za katastar nepokretnosti ili katastri gledati da su ispunjeni formalni uslovi za upis nepokretnosti i vodova. Ovde se vodovi ne pominju, ali mislim da je to bitna stvar i neka perspektiva i nešto što će nas terati da to uradimo. Obično su vodovi sakriveni. Oni moraju negde biti ucrtani da bi se u datom momentu, ako nam zatreba, rekli – da, u tom podzemlju se nalazi to, to, to, itd. Zato je bitno i to upisati, što se tiče tehničkog dela, a što se tiče i pravnog dela ili upravnog dela.

Dalje, rekao sam oko povezanosti sa e-šalterima.

Nešto što treba naglasiti, mislim da ovaj zakon govori, a to je ispravljanje grešaka. Greške su moguće, dešavaju se i mogućnost ispravke greške na jedan lak način, ako se utvrdi da je napravljena greška, onda je lako možete ispraviti. To je jedan veliki plus, pogotovu na imovini, nepokretnosti, gde smo svi mi pomalo osetljivi, neko više, neko manje, a mislim da smo svi osetljivi, a na kraju i država je na to osetljiva.

Dalje, obezbeđena je drugostepenost, što je jako bitno, sudska zaštita i ja bih možda rekao da je ovaj zakon, odnosno mnogi zakoni su zakočeni u startu. Ovaj zakon nije zakočen, on daje jednu širinu, jedan prostor za jedno dobro funkcionisanje države, odnosno Republičkog geodetskog zavoda.

Ono što se najviše postiže jeste brzina i jednostavnost, a to postići nije lako, pogotovo sa novim zakonskim propisom koji se ovde nudi Skupštini na usvajanje.

Sprovođenje ovog zakona vršiće Republički geodetski zavod preko svojih organizacionih jedinica, jedinica u gradovima i opštinama, odnosno popularno katastri. Zbir katastara je praktično Republički geodetski zavod sa centralom i rukovođenjem u centrali. Siguran sam da će Republički geodetski zavod preko svojih organizacionih jedinica ovaj zakon dobro sprovesti, da će radnici koji rade u Republičkom geodetskom zavodu ovako dobar zakon sprovesti u delo, gde će to biti jako vidljivo za ovu našu državu i za građane.

Ono što je, po meni, isto bitno i što bih želeo da kažem ovde, možda nije do kraja tema, ali hoću da kažem da u katastarskoj geodeziji svaki podatak, apsolutno svaki podatak je trajan, bio on tehnički, bio on pravni. Reći ću nešto što može biti dobar primer. Ja volim da pričam kroz primere. Recimo, terenski podatak, ukoliko je određeno bilo koje vreme, on je uvek trajan podatak i on se uvek ostavlja. Rešenje o promenama na nepokretnostima i upis prava na nepokretnostima uvek su trajni. Ovde ne postoji nešto što se isključuje pet godine, deset godina itd. Svi podaci su trajni. Zato je ovo bitna oblast sa dobrim zakonskim propisima. Jednostavno, mislim da će se pomeriti ozbiljno u svim delovima u ovoj državi. Zahvaljujem.

Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Dragi poslaniče, hvala na ovim rečima, posebno kada govorimo o katastru. To je zaista još jedna preostala važna oblast koju moramo da rešimo.
Želela bih takođe da informišem, pretpostavljam da to većina vas zna, mi smo u drugom stepenu imali oko 26.000 nerešenih predmeta koji su samim tim dirali još najmanje 40.000 ljudi, zato što su bili nerešeni dugi niz godina, još od nekih devedesetih. Mi sada pričamo o prepolovljenom broju. To je ono što je katastar uspeo da uradi za prethodnih gotovo godinu dana, ali baš zbog toga mi ćemo sada imati situaciju da će se upis u katastar u odnosu na ovaj zakon, vršiti u roku od pet dana. To je jedna stvar, a druga stvar da više neće biti zaista da se ide na nekoliko šaltera, pa kada krenete prvo u katastar, pa iz katastra posle toga dalje u Poresku upravu, pa se vraćate kada upišete itd. toga više neće biti, sada imamo i javnog beležnika koji će praktično to obavljati za nas, odnosno za svoje stranke.
Takođe, pominjali ste na samom početku puteve, jedan podatak koji je javan, jeste da je recimo, prihod od putarine 2017. godine u odnosu na 2013. godinu, pričamo o putarini na auto-putevima, povećan za 42 miliona evra. To se desilo, ne zato što je neko odjednom odlučio da ide kroz Srbiju, nego zbog toga što je Srbija počela da završava mnogo brže i efikasnije svoje projekte u putevima, pre svega, auto-putevima i mi smo na taj rezultat ponosni. Očekujemo i ove godine rekordni broj automobila na Koridoru 10, odnosno na auto-putu. Tako da hvala, verujem da ćemo ovaj zakon usvojiti i da ćemo nakon toga što pre i realizovati. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Nije tu.
Zahvaljujem se prof. dr Zorani Mihajlović i njenom timu na posvećenosti i saradnji i svim narodnim poslanicima.
Nastavljamo sa radom sutra u 10.00 časova.
Hvala svima.
(Sednica je prekinuta 18.55 časova.)