Hvala.
Pravo na repliku, Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem.

Prvo bih ministarku pitao, pošto je ostala nedorečena u tom delu, šta je sa strukturom privrednog društva koje može po zakonu leks specijalis biti investitor umesto Republike Srbije? Vrlo je važno zarad građana i zarad javnosti.

Što se tiče toga da je gospodin Vuk Jeremić bio protiv nekakvo autoputa, nikada nije, niti će biti, ali je i te kako protiv, a i ja, prioriteta, jer vama, gospođo Mihajlović, i vašoj vlasti je važnije da se gradi autoput prema Tirani, nego da se gradi autoput Moravski koridor od Pojata do Preljine. I to je suštinska razlika između nas i vas, jer danas, na našu žalost, vi raspolažete sa parama građana Srbije i vi odlučujete o prioritetima. Mi te prioritete nikada nećemo staviti, kao što ste ih vi stavili, već ćemo, pre svega, interes građana koji žive u centralnoj Srbiji.

Što se tiče ovih para za finansiranje kampanja itd, prozivki, mi smo naš finansijski izveštaj uredno dostavili. Tu sve piše. I, za razliku od vas, mi nismo trošili pare građana Srbije koje ste izvukli kroz razno-razne koruptivne stvari.

Niko nam nije uplaćivao, kao i vama, osam hiljada uplata po famoznih 40 hiljada dinara sa objašnjenjem vašeg predsednika države da su se to verovatno dvojica sreli u kafani, pa je ovaj rekao ja bih da uplatim 800 evra, a ovaj rekao ne možeš po zakonu, hajde vas dvojica po 40 hiljada. To je objašnjenje predsednika države i način na koji vi vidite kako treba da se poštuju zakonske procedure.

Vi, kao SNS, kršite zakone ove zemlje, kao najveća stranka koja treba da pošalje poruku građanima Srbije i prozivate nas iz opozicije da smo mi nešto prekršili. Ako jesmo, pa gde su te vaše službe? Zašto ne rade? Sedmu godinu ste na vlasti, pa uhapsite onog ko je prekršio zakon. Dajte uradite nešto. Nemojte samo da kukate, sedam godina vladate, imate sve vreme ovih sedam godina da ispravite sve što je naše i svakog ko je kriv da uhapsite i osudite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milena Turk, povreda Poslovnika. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Reklamiram povredu Poslovnika član 107. Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine, jer prethodni govornik ponovo, jer mu je to manir, zamenom teza pokušava da obmane javnost i da prosto građane dovede u zabludu. Očigledno zna kako putevi treba da izgledaju, ali dok je bio na vlasti nije mnogo hajao za to, niti se mnogo trudio, pa smo tako imali situaciju da se samo u predizbornim kampanjama zaduži lepo opština 2012. godine za 60 miliona, 2016. godine za 100 miliona, pa se lepo uradi samo predizborni asfalt, navrat nanos, koji ne traje baš naročito dugo, ali posluži za izbore. Postoji priča da je u jednom selu toliko puta nasipan jedan isti put, da bi trebalo da je visok sedam metara, što naravno nije slučaj.

Kada pričamo o prioritetima, ne verujem da je prioritet bilo …

Vratite se na povredu Poslovnika, nemojte replicirati.

Upravo o tome govorim kako je govorio licemerno krajnje, a možda nije bio na vlasti na republičkom nivou, ali je bio na vlasti na lokalnom nivou gde se takođe donose neke odluke.
Kada je u pitanju Moravski koridor, mi ćemo sada raditi sve ono što prethodna vlast nije imala ni snage, ni političke volje, ni znanja, ni umeća, niti obezbedila novac za taj isti Moravski koridor, jer da jesu uradili bi eksproprijaciju bar jednog metra puta za to vreme, umesto što su kupovali voćnjake i njive na trasi budućeg Koridora.

Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović.

Poslaniče, nemojte sad da vas čujem Vuk Jeremić da mislite kako naši građani na Kosovu ne treba da imaju pristup autoputu. Znate kako, on je najzaslužniji bio u onoj Tadićevoj vladi za odluku Međunarodnog suda o Kosovu, najzaslužniji. Ipak mislim da treba da vodite računa kako to govorite.
Druga stvar, podsetiću vas na jednu važnu činjenicu, pošto ste rekli nešto vezano za novac i za finansiranje stranaka. Možda su kod nas hiljade dinara, tako je, a kod vas su milioni evra, i to je ono što građani takođe treba da znaju odakle.
Kada govorite o privrednom društvu iz ovog zakona, za građane da znaju, privredno društvo je stavljeno kao mogućnost, osnivač je Republika Srbija, vlasnik Republika Srbija 100%. Dakle, nema nikakve priče o tome da to može da bude neko drugi i, ponavljam još jednom, sve što se bude gradilo gradi se na osnovu otvorenih, javnih poziva, odnosno tendera. Ništa skriveno, možda je to nekada bilo, zato nismo imali ni autoputeve do pre četiri godine završene, ni druge regionalne puteve, zato smo imali negativan BDP za vreme Tadića, zato smo bili 186. na listi. Sad više ništa nije tako. Dakle, stvari se i te kako menjaju, pošto ste pomenuli godine vladavine nas iz SNS. Hvala.

Hvala, potpredsednice.
Miroslav Aleksić se javio. Ovako možemo u nedogled. Hvala vam na razumevanju. Ministarka je odgovorila na sva vaša pitanja pomno sam to slušao.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, gospođo ministarka, saradnici ministarstva, ja ću odmah na početku reći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predložene zakone, kao i međunarodne sporazume koji su danas na dnevnom redu.

Moje izlaganje ja ću zadržati na svega dva, odnosno tri zakona. Prvenstveno ću se u svojoj diskusiji osvrnuti, u najkraćem mogućem vremenu, na Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

U potpunosti poslanička grupa JS podržava predlog ovog zakona i smatramo da posle dužeg vremenskog perioda, odnosno nekoliko godina diskusija hoćemo li, nećemo li doneti ovaj zakon, odnosno Predlog zakona, koji će siguran sam biti usvojen od strane poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da ćemo pružiti mogućnost zaposlenima u Ministarstvu odbrane, u Vojsci, u MUP, u Ministarstvu pravde - Odeljenju za suzbijanje i za izvršavanje krivičnih sankcija, u BIA da na jedan poseban način pod povoljnim finansijskim, odnosno ekonomskim uslovima dođu i reše svoje stambeno pitanje.

Ono što mene u ime poslaničke grupe JS, gospođo ministarka, interesuje, s obzirom da ste vi rekli, u javnosti je izašlo da će u prvom naletu biti izgrađeni stanovi u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, Vranju, da li će u narednom vremenskom periodu, ja vam to i sugerišem i predlažem, biti građeni ovakvi stanovi i u manjim mestima, manjim gradovima na teritoriji Republike Srbije, gde takođe žive i rade, a nemaju obezbeđeno i rešeno stambeno pitanje pripadnici ovih resora koje sam pomenuo? To je vrlo bitno i za građane Smedereva, Požarevca, Jagodine, Paraćina, Kruševca i da ne nabrajam ostale gradove, još manje ili iste po broju stanovnika.

Ono što jeste, po meni, pomalo diskutabilno, odnosno možda nije diskutabilno, ali želim da čujem odgovor, jeste rang lista zainteresovanih za kupovinu ovih stanova. Da li će, na primer, onaj koji živi i radi u Požarevcu, a zainteresovan je za kupovinu odgovarajućeg stana u Beogradu biti tretiran ravnopravno sa onim zainteresovanim iz Beograda? Mislim da moramo na ovaj način da nađemo neke kriterijume na osnovu kojih ćemo opredeliti ko ima pravo, pravo prioriteta da kupuje ovakve stanove i rešava svoje stambeno pitanje.

Drugo pitanje, druga sugestija od strane poslanika JS jeste da oni ljudi koji imaju na neki način rešeno stambeno pitanje, ali ne rešen tako da adekvatno odgovara broju članova porodice. Primera radi, neki pripadnici ovih službi koji imaju pravo na kupovinu stana imaju stan od, recimo, 35 ili 40 kvadrata, a po kriterijumima im pripada stan od 65 ili 70 kvadrata. Da li bi bio u mogućnosti da on taj svoj stan da državi, a da plati razliku između stana koji daje i onog stana koji želi da kupi? Primera radi, to je 30-ak kvadrata, a ovaj stan koji bi bio procenjen i bio bi, da kažem, prodat nekom od zainteresovanih kome taj stan u toj kvadraturi odgovara. Razmislite, ako već niste razmišljali o tom predlogu i da eventualno uđe u proceduru.

Još jedno pitanje, tamo u zakonu stoji jedna odredba da lokalne samouprave koje ponude lokacije za izgradnju ovakvih stanova, a nisu u potpunosti opremljene, odnosno imaju lokacije, a nisu u potpunosti opremljene, oni moraju da snose troškove opremanja tih lokacija. Ima lokalnih samouprava koje imaju lokacije, ali nemaju pare da opreme te lokacije. Tu bi trebala država na neki način da pomogne tim lokalnim samoupravama gde su slobodne lokacije za izgradnju, a to se naročito odnosi na manja mesta, manje gradove, i da im omogući da opreme komunalno takve lokacije i da omogući da se na tim lokacijama grade stanovi. To je naročito interesantno zato što u Srbiji, van Beograda i ovih velikih centara, Niša, Novog Sada i Kragujevca, realna cena, sada tržišna prodaja, stanova je 500-600 evra po kvadratu. Znači, mogli bi ti stanovi u tim manjim mestima za pripadnike ovih resora o kojima sam govorio i o kojima piše u zakonu da dobiju stanove ni za 500 evra, nego možda i za 400 evra. Razumete vrlo dobro o čemu pričam, jer ima gradova, ja tvrdim da se stan sada, tržišna vrednost od strane investitora koji je izgradio taj stan, prodaje po 500 evra, 550, eventualno 450 itd.

Već sam govorio o tome i još jednom da napomenem, postavlja se pitanje – ko ima pravo da kupi veći stan? Da li onaj kome po broju članova porodice pripada stan, primera radi, od 54 kvadrata, to je manji dvosoban ili jednoiposoban, zavisi kako se kategoriše, a hoće da kupi stan od 72 kvadrata ili 92 kako piše ovde?

Da li on ima pravo da kupi takav stan, ili ipak u Beogradu za relativno pristojnu cenu, vi znate vrlo dobro i bolje od mene koliko su cene kvadrata na pojedinim lokacijama u Beogradu? Da li taj koji je zainteresovan, ponavljam pitanje ima pravo da se prijavi da kupi stan od 92 kvadrata, a pripada mu, ima jedno dete primera radi, pripada mu 55 ili 60 kvadrata? Time bih završio svoju diskusiju u vezi sa prvim zakonom. Ovo su čisto moje sugestije, a time i poslaničke grupe JS bile dobronamerne, da se razmisli o tome inače, kao što sam rekao podržaćemo ovaj zakon i mislimo da je ovaj zakon vrlo dobar da se reše stambena pitanja ovih pripadnika, ovih službi koje nisu bile u mogućnosti da na određen način reše stambena pitanja svojih zaposlenih.

Kada je u pitanju Zakon o bezbednosti saobraćaja, pozdravljamo odluku da se brzina na autoputu podigne na 130 kilometara. Pretpostavljam da je, gospođo ministarka, ona kazna ko ima 131 do 140 umesto 120 sada će biti između 130 do 140, vidim to u zakonu, nije dirano, i to pozdravljam, ko hoće da vozi brzo, neka plati, osim ako ne vozi mnogo brzo, pa da ostane bez dozvole i da zaradi zatvor. Na ovaj način mi se izjednačavamo sa zemljama u našem okruženju, koje takođe imaju ograničenje brzine na autoputevima od 130 kilometara, a nemaju ništa kvalitetnije autoputeve nego što u ovom trenutku ima Srbija.

Ali, znam da nije tema ovog zakona, s obzirom da je u javnosti i danas sam čitao da je ministar unutrašnjih poslova dao izjavu da vanrednog tehničkog pregleda neće biti, pa vas molim da u jednoj vrlo brzoj proceduri i tu izmenu zakona date u Skupštinu, da bih jednostavno i to zadovoljilo. Mislim da je i to malo ishitreno, razumem potrebu da se zaštiti bezbednost na putevima, ali imamo potrebu da ogroman broj građana Srbije voze automobile starije proizvodnje, ne zato što žele da voze te automobile, nego što nisu u finansijskoj mogućnosti da kupe novi automobil.

Takođe, bih samo jednu rečenicu rekao o Zakonu o evidenciji stvarnih vlasnika, mislim da je dobro da je država prepoznala problem koji postoji u Republici Srbiji, i da moramo konačno da naše zakonodavstvo upodobimo zakonodavstvima evropskih zemalja kome težimo, i da znamo ko je stvarni vlasnik određenih pravnih lica i da to uđe u centralni registar da bi kontrola bila bolja, da bi prevara bilo mnogo manje, nego do sada, jer jednostavno na ovaj način ulazimo u Centralni registar evropskih zemalja i lako će biti utvrditi ko je vlasnik, da li je preneo vlasnički udeo na nekog drugog itd, itd.

Prema tome, da zaključim svoju diskusiju time da još jednom kažem da ćemo u danu za glasanje poslanici JS podržati sve predložene zakone.