Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, osvrnuću se na Predlog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti, odnosno reformu katastra. Ova reforma katastra se odnosi na upis prava svojine.

Reče juče jedan kolega iz opozicije kako mi ne znamo koji su to problemi građana, a to je u stvari kolega koji iz svog automobila sa zatamnjenim staklima ne vidi ni kako je napolju vreme.

Mi iz SNS smo konstantno u kontaktu sa građanima, što preko delegiranih zastupnika u svim institucijama, što direktno. Komunikacija između nas i građana je osnov za veliki broj problema koji su otklonjeni i na kojima će se i ubuduće raditi. Odatle i inicijativa ovog Ministarstva da u proceduru uputi predlog zakona koji građanima štedi i vreme i novac.

Trenutno svako ko kupuje nepokretnost mora da overi ugovor kod javnog beležnika, sačini javnobeležnički zapis. Da bi to uradio, kupac mora prvo da pribavi izvod iz katastra i odnese javnom beležniku. Nakon overe kod javnog beležnika, kupac taj ugovor nosi RGZ-u radi upisa, a nakon toga u Poresku upravu Republike Srbije radi utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava, a potom prijavljuje i porez na imovinu lokalnoj poreskoj administraciji.

Dakle, mora da obiđe minimum pet šaltera – RGZ, javnog beležnika, ponovo RGZ, Poresku upravu Republike Srbije, lokalnu poresku upravu. Reformom se postiže da javni beležnik umesto kupca nepokretnosti vrši uvid u katastar nepokretnosti, potom overava ugovor o kupoprodaji, a onda taj ugovor digitalizuje, overava elektronskim potpisom i šalje katastru elektronskim putem po službenoj dužnosti. Tako se izvršava upis. Potom katastar, kada primi ugovor od javnog beležnika, isti prosleđuje po službenoj dužnosti poreskoj upravi i lokalnoj poreskoj administraciji. Dakle, time od pet šetanja po šalterima, građanima šetanje svodimo na jedan šalter javnog beležnika.

Takođe, predlog je i da pri slanju ugovora javni beležnik pošalje i objedinjenu poresku prijavu katastru na osnovu koje katastar može da radi masovnu procenu vrednosti nepokretnosti. Ovim bi se jedan posao poreske uprave pojednostavio i automatizovao kroz katastar.

Što se tiče železničkih stanica, Ministarstvo infrastrukture će ove godine rekonstruisati objekat železničke stanice u Boru. Objekat železničke stanice će biti uređen i modernizovan po evropskim standardima i to veoma raduje građane Bora. Osim toga, naredne godine će Ministarstvo rekonstruisati i prugu.

Kada govorimo o građanima u Boru, svakako mi je dužnost da naglasim da im je jako važno asfaltiranje jedne deonice puta Selište-Bor, nekih 14 kilometara. Znam da je i to planirano, a nadamo se da će se uspeti sa realizacijom tog asfaltiranja ove godine. Zahvaljujem na pažnji i želim sve najbolje u daljem radu.

Narodni poslanik Branka Stamenković nije tu.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Majkić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka sa saradnicima, pred nama su danas, između ostalog, i zakoni koji regulišu četiri vrste saobraćaja – drumski, železnički, vodni i vazdušni saobraćaj. Značaj ovih zakona koje treba da usvojimo, nadam se, sledeće nedelje se, pre svega, ogleda u tome što je jedan od tri prioriteta Vlade postavljenih u ovoj godini ekonomski razvoj, a da ekonomskog razvoja nema ukoliko nema dobro razvijene transportne infrastrukture koja će povezivati Srbiju i sa susedima, koja će povezivati i različite delove Srbije, sever sa jugom, istok sa zapadom i slično.

Mnogo je urađeno od 2012. godine na izgradnji puteva u Srbiji, da ne nabrajam, pošto su to već moje prethodne kolege u nekoliko navrata radile, ali me raduje revitalizacija železničkih pruga u Srbiji, naročito već započeta izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta, koja će nas približiti razvijenim zemljama, a zna se da u razvijenim zemljama železnički prevoz je i brži i jeftiniji, ali i bezbedniji od vožnje automobilom po putevima.

Što se tiče Kikinde, iz koje ja dolazim, kod nas je prva pruga puštena u saobraćaj još davne 1857. godine i bila je trinaesta izgrađena pruga velikog koloseka u Evropi. Bila je deo pruge Beč-Budimpešta-Bazjaš, a Kikinda je imala direktnu železničku vezu i sa Parizom, Londonom i Briselom. Tada su kroz Kikindu prolazili bitni i veliki vozovi, kao što je Ostende, Orijent ekspres i drugi. Danas, kako su devedesetih devastirane velike fabrike koje su u Kikindi postojale i nakon toga lošim privatizacijama, u istom tom postupku su propadale i pruge u Kikindi, tako da danas, nažalost, imamo samo tri linije koje su više simbolične, a to su: prema Subotici, prema Pančevu i Temišvaru.

Veoma me raduje što je ministarka u jučerašnjem izlaganju spomenula da postoji projekat revitalizacije pruge Kikinda-Subotica-Kikinda, što će nama, nadam se, u najskorijem periodu mnogo značiti, ne samo zbog toga što imamo putnike koji će ići na toj relaciji, kao i čime će se povezati Banat i Bačka, nego i zbog toga što dosta naših velikih privrednika upravo koristi taj železnički transport.

Ukoliko uzmemo samo primer „Zopasa“, koji je italijanska firma koja je svoj pogon preselila u Kikindu, oni imaju oko 500 vagona koji na godišnjem nivou prelaze tu prugu. Ta rekonstrukcija pruge će nam pomoći i zbog toga što „Metanol“ koristi tu železničku prugu. Zbog lošeg stanja vagoni ka Subotici idu sa 60% popunjenosti, a iza „Metanola“ je stala celokupna Vlada i tadašnji premijer, današnji predsednik Aleksandar Vučić.

Ministarka Mihajlović i ministarstvo na kojem ona stoji je pomoglo Kikindi da reši višedecenijski problem rekonstrukcije puta Kikinda-Bašaid, koji je decenijama unazad bio zapušten, a u periodu od 2015. do 2017. godine je potpuno završen. Završavan je fazno, a koliko ja imam informacije, i upravo ličnim zalaganjem ministarke Mihajlović ova deonica je završena po planu i u planiranom roku. Zbog toga se njoj kao prijatelju Kikinde, koji nam je u nekoliko navrata pomogao, obraćam i radi sledećih problema.

Naime, 2014. godine otvoren je granični prelaz Nakovo-Lunga, koji je uveliko opravdao svoje postojanje i zbog broja prelaza, tako zbog brže veze Srba iz Rumunije sa maticom u Kikindi i okolini, a i zbog povećanog broja Rumuna koji dolaze u Kikindu, samim tim i promet u prodavnicama u Kikindi koje su bliže granici je povećan.

Međutim, taj prelaz i dan danas, bez obzira što je otvoren 2014. godine, radi od 7-19 časova i predviđen je samo za vozila do 3,5 tone. Aleksandar Vučić je prilikom boravka u Temišvaru novembra 2016. godine dogovorio sa svojim rumunskim kolegom da taj prelaz radi 24 sata. Međutim, zbog promene vlasti u Rumuniji do realizacije tog sporazuma i dan danas nije došlo. Grad Kikinda sa velikim privrednicima, pre svega sa „Metanolom“ i „Zopasom“, je uputio zahtev svim relevantnim organima u Srbiji, ali i Rumuniji zahtev da se rad graničnog prelaza proširi na 24 sata i da se prekategorizuje i za teretni i za autobuski saobraćaj.

Šta bi mi time dobili? Izvoznici iz Kikinde bi imali brži i jeftiniji transport robe na tržište EU. Do Temišvara bi put bio kraći 20 kilometara, do Arada 65 kilometara, do Omakova 40 kilometara, i to samo u jednom pravcu. Ako uzmemo za primer „Zopas“ kod koga oko 530 kamiona prelazi granicu kod Crnje, koja je nešto dalje od Nakova-Lunga, ušteda po jednom kamionu bi bila 40 kilometara samo u vremenu, što znači da je to godišnje 20 hiljada kilometara. Kada se pretvori u novac nije beznačajan iznos.

Takođe, proširenje radnog vremena i prekategorizacija ovog puta bi dovela do toga da protok radne snage bude mnogo bolji, što odgovara i srpskim i rumunskim poslodavcima, jer je zapadna Rumunija uveliko poznata po tome da im fali manjak radne snage. Takođe, to bi omogućilo da i drugi investitori iz zapadne Rumunije dođu u Kikinudu i tako rešimo trajni problem nezaposlenosti i u Kikindi i u Severnobanatskom okrugu.

Ono što je dalje potrebno je da svi na lokalnom, na republičkom i na pokrajinskom nivou uradimo jeste da obezbedimo novac, znači, oko pola miliona evra, za izvođenje radova na graničnom prelazu, da se taj prelaz osposobi za promet teretnih vozila, ali i da se opet nagovore nadležni organi u Rumuniji da dozvole da prelaz radi 24 časa, odnosno samo da se ispoštuje ono što je do sada dogovoreno.

Još jednom apelujem za pomoć gradu Kikindi, jer smanjenje transportnih troškova velikih privrednika će doprineti povećanju spoljno-trgovinskog prometa robom, a to će svakako biti koristi za ekonomski razvoj i grada i Severnobanatskog okruga i celokupne Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marija Janjušević.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Jasmina Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Cenjeni predstavnici Vlade Republike Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, na današnjoj sednici pred nama se nalazi paket od 13 predloga zakona i sedam potvrđivanja međunarodnih sporazuma, uglavnom iz domena Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Predlog zakona koji je posebno pobudio pažnju javnosti, a na koji ću ja u ovih nekoliko minuta mog obraćanja skrenuti vašu pažnju jeste Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Dakle, i ovim zakonom potvrđuje se i realizuju programski ciljevi koje je zacrtala SNS predvođena predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem. Programski ciljevi sveukupnog napretka i razvoja Republike Srbije i boljeg života svakog njenog građanina.

Ovim Predlogom zakona u posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti omogućavamo pripadnicima naših bezbednosnih snaga da po povoljnim uslovima reše jedan od osnovnih životnih problema, a to je pitanje rešavanja stambenog pitanja. U proteklom periodu rezultati rada snaga bezbednosti su sasvim evidentni i država Srbija je dužna da našim policajcima, vojnicima omogući pristojan život. Te je rešavanje stambenog pitanja svakako u ovoj priči za njih ključno.

Kao što je navedeno u prvoj fazi ovog velikog nacionalnog projekta, planira se državna investicija od oko 64 miliona evra u jeftinu stanogradnju za 1578. stanova, i to 400 u Beogradu, 400 u Novom Sadu, 188 u Nišu, 190 u Vranju, 200 u Kragujevcu i 200 u Kraljevu. Ovo je tek prva faza, a znam iz iskustva da se na ovome nećemo zaustaviti i da ćemo obnoviti stambeni fond Republike Srbije, a pripadnicima naših snaga bezbednosti omogućiti pristojan život.

Ovo je do sada najozbiljniji državni projekat stanogradnje. On pre nas, odnosno oni pre nas su ostali zapamćeni po obećanjima, ali i po aferama, po satelitima, pašnjacima, vinogradima i slično. Oni pre nas su topili tenkove u Smederevu, a mi danas stvaramo uslove da se grade stanovi za pripadnike snaga bezbednosti. Naravno, nastavićemo snažno napred, nastavićemo da izgrađujemo Republiku Srbiju. Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić znaju šta žele i to će i ostvariti, a to je bolja i naprednija Srbija. Zato ću u danu za glasanje za ovaj projekat zakona omogućiti bolji život pripadnika snaga bezbednosti, a time svakako i građana Republike Srbije. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić, po Poslovniku.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Mislim da ste prekršili član 107, a to je dostojanstvo Narodne skupštine i svako ko se iole razume i u Vojsku zna da se tenkovi prave od legiranih čelika, a da se u „Sartidu“ tope ugljenični čelici, pa je prosto nemoguće da se tenkovi tope u „Sartidu“, kao što je prethodna govornica izgovorila. Vi ste bili dužni, zbog građana, zbog obmane, da upozorite prethodnu govornicu.

Smatram da nije došlo do povrede Poslovnika, jer je evidentno da dok je ministar bio gospodin Šutanovac da je iz Vojske Srbije nestalo 500 tenkova. Gde su pretopljeni, to uopšte nije bitno.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Goran Bogdanović.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Blaža Knežević. Izvolite, kolega.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnicima, pred nama su danas ti nova, savremena sistemska zakona koji uređuju oblast železnice – Zakon o železnici, Zakon o bezbednosti u železničkom saobraćaju i Zakon o interoperabilnosti železničkog sistema usklađen sa propisima EU, ali i prilagođen našim uslovima.

Za svaku pohvalu je što predlagač, pri usklađivanju, nije striktno kopirao evropske odredbe, već se kroz svaki član može videti da je i te kako vođeno računa kako da se unapredi železnički saobraćaj, zatim učini efikasnijim, bezbednijim i postigne konkurentno tržište prevoznih usluga u Republici Srbiji.

Za svaku pohvalu su aktivnosti koje Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo je sprovelo u prethodnom periodu u sklopu sveobuhvatne reforme železnice. Stvari u ovom resoru postavljene su upravo onako kako je neophodno da bi krajnji cilj bio postignut a to je efikasan i bezbedniji železnički saobraćaj. Obezbeđena su sredstva i završena rekonstrukcija i izgradnja preko 200 kilometara železničke mreže. U ovoj godini u toku su što radovi, što pripremne aktivnosti započinjanja još oko 230 kilometara pruga a sredstva koja su uložena i koja se ulažu mere se milijardama.

Zato želim da kažem da se nije pošto-poto, bez reda zarad političkih poena i ostalog što opozicija nama predstavlja, vodilo računa, već je sačinjen jasan plan koji ministarstvo sprovodi i koji sledi i ide napred. Rezultati ovoga su vidljivi i niko ne može opovrgnuti zvanične podatke koji pokazuju da robe i putnika na našim železničkim prugama ima sve više i više i da naša železnica zauzima sve jaču poziciju na evropskim železničkim koridorima.

Malo poznata je činjenica u široj javnosti da je Republika Srbija kao jedina ne članica EU, postala ravnopravan deo novoformiranog alpsko-zapadnog balkanskog koridora. Za ovo su veoma stroga pravila i uslovi koje mreža mora da ispuni kako bi postala ravnopravan deo novih evropskih koridora a Republici Srbiji je kao jedinoj od zemalja koja nije članica EU to i uspelo.

Predlogom zakona o železnici izvršena je i dalja harmonizacija sa EU i sa propisima relevantnim za ovu oblast, a za postizanje ključnog cilja otvaranje i harmonizacija tržišta železničkih usluga.

Ono što bih takođe napomenuo i istakao, posebno je s pažnjom propisano krivično delo oštećenje infrastrukture u cilju suzbijanja dela oštećivanja, uništavanja, uklanjanja i oduzimanja delova železničke infrastrukture bez obzira na količinu i vrednost. Šta bi ovo konkretno značilo? To znači da smo u praksi imali veoma često situaciju koja tretirano kao sitna krađa npr. krađa jednog kilograma bakarne žice, putni prelazi, kontaktna mreža, koji ostaju van funkcije, a izvršilac posle minimalne kazne ponavlja to isto delo. To nije sitna krađa to je delo koje može izazvati ogromne posledice po bezbednost putnika i robe.

Kada govorimo o Zakonu o bezbednosti železničkog saobraćaja, osnovni cilj donošenja ovog zakona je unapređenje nivoa bezbednosti železničkog saobraćaja u Republici Srbiji. U oblasti ove bezbednosti posebno je bilo neophodno uvođenje novih odredaba usklađenih sa evropskim zakonodavstvom. Novine su u posebnim delovima gde se odnosi na odgovornost poslodavca, uspostavljanjem sistema nadzora nad mašinovođama, zatim postupci za nadzor sertifikaciju mašinovođa koji upravljaju vozilima u okviru železničkog sistema, uslovima rada mobilnih radnika u prekograničnom saobraćaju, kao i delu jasnog definisanje uslova ko može da izvodi obuku mašinovođa i kriterijuma za priznavanje centara stručnog osposobljavanja uključenih u obuku mašinovođa i kriterijumi za organizaciju ispita itd.

Pored ovoga ovim zakonom data su dodatna ovlašćenja Direkciji za železnice kao nacionalno telo za donošenje propisa od značaja za bezbednost železnice kao i izdavanje i nadzor odgovarajućih sertifikata. Dakle, sve novine uvedene su sa jednim jasnim ciljem, unapređenje bezbednosti u železnički saobraćaj i odnosi se na sve učesnike u njemu. Interoperabilnost koja dobija posebno mesto, pre svega sposobnost železničkog sistema da omogući bezbedno i nesmetano kretanje vozova koji stvaraju zahteve na nivou performansi, odnosno omogućava da vozovi se nesmetano kreću po celoj Evropi, bez zadržavanja na granicama zbog zamene lokomotiva i voznog osoblja.

Mogli bi još dosta o ovome, ali zbog vremena, rekao bih samo na kraju, predlagač je sačinio tri potpuno nova zakona koji će na sistemski način doprineti bezbednijem i efektnijem odvijanju i razvoju železničkog saobraćaja. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dalibor Radičević.
Izvolite.