Dakle, gospodine predsedavajući, mnogo je šira problematika koja proističe iz rada ove komisije, a ja želim da ovde kandidujem dodatne ciljeve rada ove komisije.
Primera radi, da vam odmah to konkretno i navedem. Da li to znači da kada mi završimo rad ove komisije, treba da obnovimo tužbe protiv zemalja NATO pakta? Da li mi treba na osnovu svega što je uništeno u ovoj državi da tražimo ratnu odštetu? Da li mi treba da tužimo sve zemlje koje su učestvovale u progonu Srba i evropskog hrišćanskog nasleđa na Kosovu i Metohiji u više navrata?
Zašto mi sa njima imamo sada zajedničke vojne vežbe? Zašto agenti NATO pakta sede u Ministarstvu odbrane Republike Srbije? I brojna druga pitanja koja zapravo govore o kontradikciji da, sa jedne strane, vi maltene samo što niste ušli u NATO pakt i ostvarili ste sve do stepena članstva, ostalo je samo golo članstvo. Sa druge strane, što mi podržavamo, da se razumemo, podržavamo i dižemo obe ruke da glasamo „za“, konačno, posle 19 godina, jedna vlast kreće u istraživanje posledica NATO bombardovanja.
A kad smo tu, kod konkretnih informacija, ja ću biti veoma precizan, ali ću krenuti od Republike Srpske, jer mislim da smo to dužni svima onima koje u svom izveštaju komandant glavnog štaba Vojske Republike Srbije, general Ratko Mladić, od 26. septembra 1995. godine navodi i kaže: „U vazdušnim napadima NATO pakta na Republiku Srpsku učestvovalo je 3.200 vazduhoplova koji su istresli preko 10 hiljada tona eksplozivnog materijala, od čega je stradalo 152 civila a 273 ih je lakše i teže ranjeno. Samo u Srbinju, u igri pored mosta, smrtno je stradalo dvoje dece, a petoro teže ranjene dece prebačeno je na VMA u Beogradu. Pričinjena je ogromna materijalna šteta koja se meri milijardama dolara. Učinjeno je to da se razori telekomunikacioni informativni sistem, sistem poštanskih veza, razruše centrale i dalekovodi i narod ostavi u mraku, unište vodovod i spreči snabdevanje pitkom vodom, unište skladišta hrane, ekonomije, stočne farme i stanovništvo ostavi bez hrane, unište brojni stambeni, medicinski i javni objekti i time srpski narod stavi u bedu i potpunu izolaciju“.
Ovo što je u svoje vreme naveo na konferenciji za medije u Banja Luci, general Ratko Mladić, je definicija genocida nad jednim narodom. To je upravo bilo bombardovanje NATO pakta i 1999. i 1995. godine. Evo šta kaže temat časopisa „Dveri srpske“ kada je u pitanju 1999. godina. Kaže – u toku agresije NATO pakta na Srbiju, koja je trajala 78 dana, a koja je vođena u cilju uspostavljanja nezavisnog Kosova, da se podsetimo poente zapravo iz političkog ugla, na Srbiju je bačeno 21.700 tona najrazornijeg eksploziva, 35.450 kasetnih bombi, 2.900 bombi i projektila i 1.000 krstarećih raketa.
Ono što bih ovde još izdvojio kao bitan podatak i bitnu informaciju jeste sledeće, da je za 78 dana bombardovanja stradalo 2.300 civila i 1.002 vojnika, a pet hiljada ljudi je osakaćeno. Izvršeno je 36.219 naleta vojnih aviona.
Konačno jedna tema koja je, mislim, veoma važna za predsednika buduće komisije, koju ćemo formirati, jeste šta mi u tim zaključcima, gospodine predsedniče, možemo učiniti da se, da tako kažem, spreče te posledice. Jedno je da mi konstatujemo šta su oni uradili i šta ćemo mi sve imati kao negativne posledice po zdravlje stanovništva, po ekologiju i po sve druge da tako kažem posledice, a drugo je šta mi možemo da učinimo da sprečimo.
Evo nekih od predloga koje smo mi izneli u ovom tematu časopisa „Dveri srpske“ još pre deset godina kada smo pokrenuli ovu temu, kao prilog, konstruktivni prilog vašem budućem radu. Kaže se da se može još mnogo govoriti o osiromašenom uranijumu, posledicama njegove primene, kršenju međunarodnog prava i običaja rata, ali akcenat treba staviti na mere koje mogu da dovedu do sprečavanja potpune ekološke katastrofe koja nam preti.
Predlažemo čitav niz mera koje je neophodno sprovesti u tom cilju, kao što su izolacija kontaminiranih područja, precizno utvrđivanje nivoa kontaminacije na svim područjima na kojima je dejstvovala NATO avijacija, izrada i primena programa dekontaminacije, uspostavljanje monitoringa tj. nadgledanja životne sredine u ovim područjima, izrada studija praćenja parametara uticaja na zdravlje ljudi, kao i registra za rak. Posebno se treba baviti aktivnom prevencijom zdravstvenih posledica kod najugroženijih lica, odnosno odložiti pojavu znakova i simptoma bolesti, zatim sprečavanje pojave genetskih malformacija kod potomstva, a naravno problem mora da se tretira i sa pravne tačke gledišta budući da je jasno da se radi o ratnom zločinu.
Važno je znati da eventualna tužba naše države protiv NATO pakta nema za cilj samozadovoljenje pravde, već i materijalnu dobit. Ovo je od suštinskog značaja, jer dekontaminacija zemljišta od osiromašenog uranijuma zahteva ogromna finansijska sredstva.
Jedan strani centar tvrdi da je za dekontaminaciju ovolike količine radioaktivnog uranijuma potrebno oko četiri milijarde dolara. Imajući ovaj užasan podatak u vidu, jasno je da Srbija mora obnoviti tužbu protiv NATO pakta, kako zbog zadovoljenja pravde, tako zbog obezbeđivanja makar malog dela finansija neophodnih za sprečavanje daljeg razvoja ekološke katastrofe.
Dakle, politička dimenzija rada ove komisije je, takođe, priznaćete, tema. Dakle, osnovni cilj NATO bombardovanja bila je okupacija Kosova i Metohije. To je valjda važno. Samo što u ovoj našoj komisiji nema kao teme političkih posledica NATO bombardovanja. To bi bilo veoma važno da bude deo cilja rada ove komisije. Znači, koje su političke posledice NATO bombardovanja, okupacija Kosova i Metohije, progon srpskog stanovništva sa Kosova i Metohije i da li mi danas, zapravo, živimo finale svega toga kada u ovom trenutku se od nas očekuje da tamošnja NATO okupatorska vojska zaokruži tu šiptarsku nezavisnost i formira tzv. vojsku Kosova.
Da li se od nas danas, dakle, 19 godina posle tog bombardovanja, očekuje da potpišemo pravno-obavezujući sporazum sa lažnom državom Kosovo i praktično priznamo tu nezavisnost? Da li vi pokrećete sve ovo možda da biste kamuflirali i da planirate potpišete taj pravno-obavezujući sporazum, pa sa druge strane želite da popravite vaš narušeni patriotski rejting i imidž i da na neki način, eto, kažete – pa mi nešto radimo protiv onih koji su nas bombardovali, dok sa druge strane potpisujete praktično predaju Kosova i Metohije i priznanje nezavisnog Kosova. Pazite, to su legitimne političke teme. Jer, dozvolićete, vi da ste ovo iskreno mislili, vi bi ovo pokrenuli pre šest godina kada ste došli na vlast. Zašto ste ćutali šest godina, kada je ovo ovoliko važna tema za hitni postupak? Pa, zar nije bilo hitno i pre šest godina što se tiče zdravlja stanovništva i ekološke katastrofe, gospodine Laketiću? Dakle, molim vas, ovo je ozbiljna tema i vi ste zapravo odgovorni što ovo nije do sada bilo na dnevnom redu i što mi kasnimo 16 godina sa utvrđivanjem istine o posledicama NATO bombardovanja, 19 godina. Svi režimi koji su do sada bili na vlasti su odgovorni. Zašto, dakle, deo ciljeva rada ove komisije nije političke prirode?
Naravno, ja ću pomenuti da je bilo ljudi koji su se i te kako bavili ovom temom. Jedan od naših najpoznatijih naučnika u svetu uvažena prof. dr Jasmina Vujić, koju ste toliko puta ovde pominjali u negativnom smislu, prva se mnogo pre vas bavila ovom temom. Napisala je niz članaka gde je po prvi put progovorila o zdravstvenim i ekološkim posledicama NATO bombardovanja. Evo, da vam navedem jedan od citata iz njenih članaka, koji govori o jednoj međunarodnoj konferenciji još iz 2001. godine, gde se u tom trenutku sastalo više desetina svetskih i domaćih naučnika koji su otvorili temu koja upravo govori o ovoj problematici. Dakle, grupa naših stručnjaka i naučnika iz rasejanja u septembru 2001. godine organizuje Međunarodnu konferenciju o ekološkom oporavku tadašnje Savezne Republike Jugoslavije na kojoj su bila predstavljena 142 rada od 320 autora iz 21 zemlje i obrađene teme – uticaj ratnih dejstava na životnu sredinu, ekološke posledice uništavanja industrijskih postrojenja, zagađenja voda, vazduha i zemljišta toksičnim hemikalijama i teškim metalima, kao i medicinski efekti i psihosomatske i socijalne posledice bombardovanja, izvanredan zbornik na 1.000 strana na engleskom jeziku.
Dakle, neki ozbiljni ljudi, poput jednog od najpoznatijih srpskih naučnika u svetu i velikog srpskog rodoljuba prof. dr Jasmine Vujić, bavili su se ovom temom daleko pre vas i ove vaše komisije, koja toliko tragično kasni 19 godina. Mislim svih vas koji ste bili na vlasti jer priznaćete da mi iz Dveri na vlasti bili nismo i ne možemo snositi odgovornost za ovo nečinjenje.
Naravno, najbolniji deo priče jesu posledice porasta kancerogenih oboljenja, od 1990. godine da ih je bilo 9.899, pa 2000. godine 22 hiljade i nešto, pa 2011. godine više od 33 hiljade i, naravno, porast smrtnih slučajeva, kao posledica svega toga. Dakle, mi ovde ne možemo da guramo glavu u pesak i da se pravimo da ne znamo ko nas je bombardovao, da onoga ko nas je bombardovao proglašavamo prijateljem srpskog naroda, da ga gostimo i pozdravljamo kada nam dođe u Srbiju, da sa njim sklapamo sporazume i idemo na vojne vežbe, da sa njim pregovaramo o potpisivanju pravno obavezujućeg sporazuma sa lažnom državom Kosovo i da na bilo koji drugi način relativizujemo ovaj NATO genocid nad srpskim narodom. Znači, ključno pitanje za nas je – koje će biti političke posledice rada ove komisije? Da li će ova komisija da donese određenu analizu i da zaćuti ili će ova komisija tek kada uradi analizu da progovori ono što dugujemo žrtvama NATO genocida nad srpskim narodom u Republici Srpskoj i u Srbiji već 19 i više godina, da pokrenemo novu tužbu protiv zemalja NATO pakta, da tražimo ratnu odštetu, da na svaki drugi način pravimo pokušaj da sprečimo ove negativne posledice ove ekološke i zdravstvene katastrofe? Molim vas da odgovorite i na to pitanje, da ne bi važila ova sumnja da sve ovo radite zato što ste malo potrošili vaš patriotski oreol stranke, pa sada pokušavate da se vratite na patriotske staze, a mi posle šest godina vašeg boravka na vlasti prosto vama ne možemo da verujemo i morate razumeti naše sumnje.
Da se razumemo, mi nikakav rat ne želimo. Mi želimo i našoj i svoj drugoj deci sveta mir, ali mi ne želimo ni dalje ponižavanje Republike Srbije, otimanje Kosova i Metohije i nastavak praktično NATO okupacije na Kosovu i Metohiji. Ne zaboravite, NATO je i dalje na Kosovu i Metohiji kao okupator dela naše državne teritorije i to je nešto što mi danas moramo da konstatujemo. Ovo nije tema od pre 19 godina, ovo nije davno prošlo vreme, ovo je realnost. Mi smo danas pod okupacijom na Kosovu i Metohiji i mi danas imamo problema sa NATO paktom koji drži deo naše državne teritorije pod okupacijom. O tome bi morala da se odredi Narodna skupština Republike Srbije. Hvala.