Gospodine predsedavajući, ja sam vas više puta molio i ponoviću da ubuduće vi spremite meni govor, da ja govorim samo ono što ćete vi da odobrite da može da se govori, a ne ono što ja mislim.
Nikoga niste prekidali od šefova poslaničkih grupa, svako je govorio o čemu god je želeo, jedino moj govor je vama sporan. Zbog čega? Što vas podsećam da imate sporazume sa NATO paktom? Nisam ih potpisao ja, vi ste ih potpisali. A sada istražujete posledice bombardovanja NATO pakta. Da to nije malo kontradiktorno, gospodine predsedavajući?

Istorijski, kolega Obradoviću, pošto ste mi se obratili, moram da vam kažem da je prvi sporazum sa NATO paktom potpisan 2002. ili 2003. godine. Mislim da su ga podržali poslanici poslaničkih grupa koje sada sede oko vas. Čisto to da znate.
Nastavite.

Dakle, gospodine predsedavajući, mnogo je šira problematika koja proističe iz rada ove komisije, a ja želim da ovde kandidujem dodatne ciljeve rada ove komisije.
Primera radi, da vam odmah to konkretno i navedem. Da li to znači da kada mi završimo rad ove komisije, treba da obnovimo tužbe protiv zemalja NATO pakta? Da li mi treba na osnovu svega što je uništeno u ovoj državi da tražimo ratnu odštetu? Da li mi treba da tužimo sve zemlje koje su učestvovale u progonu Srba i evropskog hrišćanskog nasleđa na Kosovu i Metohiji u više navrata?
Zašto mi sa njima imamo sada zajedničke vojne vežbe? Zašto agenti NATO pakta sede u Ministarstvu odbrane Republike Srbije? I brojna druga pitanja koja zapravo govore o kontradikciji da, sa jedne strane, vi maltene samo što niste ušli u NATO pakt i ostvarili ste sve do stepena članstva, ostalo je samo golo članstvo. Sa druge strane, što mi podržavamo, da se razumemo, podržavamo i dižemo obe ruke da glasamo „za“, konačno, posle 19 godina, jedna vlast kreće u istraživanje posledica NATO bombardovanja.
A kad smo tu, kod konkretnih informacija, ja ću biti veoma precizan, ali ću krenuti od Republike Srpske, jer mislim da smo to dužni svima onima koje u svom izveštaju komandant glavnog štaba Vojske Republike Srbije, general Ratko Mladić, od 26. septembra 1995. godine navodi i kaže: „U vazdušnim napadima NATO pakta na Republiku Srpsku učestvovalo je 3.200 vazduhoplova koji su istresli preko 10 hiljada tona eksplozivnog materijala, od čega je stradalo 152 civila a 273 ih je lakše i teže ranjeno. Samo u Srbinju, u igri pored mosta, smrtno je stradalo dvoje dece, a petoro teže ranjene dece prebačeno je na VMA u Beogradu. Pričinjena je ogromna materijalna šteta koja se meri milijardama dolara. Učinjeno je to da se razori telekomunikacioni informativni sistem, sistem poštanskih veza, razruše centrale i dalekovodi i narod ostavi u mraku, unište vodovod i spreči snabdevanje pitkom vodom, unište skladišta hrane, ekonomije, stočne farme i stanovništvo ostavi bez hrane, unište brojni stambeni, medicinski i javni objekti i time srpski narod stavi u bedu i potpunu izolaciju“.
Ovo što je u svoje vreme naveo na konferenciji za medije u Banja Luci, general Ratko Mladić, je definicija genocida nad jednim narodom. To je upravo bilo bombardovanje NATO pakta i 1999. i 1995. godine. Evo šta kaže temat časopisa „Dveri srpske“ kada je u pitanju 1999. godina. Kaže – u toku agresije NATO pakta na Srbiju, koja je trajala 78 dana, a koja je vođena u cilju uspostavljanja nezavisnog Kosova, da se podsetimo poente zapravo iz političkog ugla, na Srbiju je bačeno 21.700 tona najrazornijeg eksploziva, 35.450 kasetnih bombi, 2.900 bombi i projektila i 1.000 krstarećih raketa.
Ono što bih ovde još izdvojio kao bitan podatak i bitnu informaciju jeste sledeće, da je za 78 dana bombardovanja stradalo 2.300 civila i 1.002 vojnika, a pet hiljada ljudi je osakaćeno. Izvršeno je 36.219 naleta vojnih aviona.
Konačno jedna tema koja je, mislim, veoma važna za predsednika buduće komisije, koju ćemo formirati, jeste šta mi u tim zaključcima, gospodine predsedniče, možemo učiniti da se, da tako kažem, spreče te posledice. Jedno je da mi konstatujemo šta su oni uradili i šta ćemo mi sve imati kao negativne posledice po zdravlje stanovništva, po ekologiju i po sve druge da tako kažem posledice, a drugo je šta mi možemo da učinimo da sprečimo.
Evo nekih od predloga koje smo mi izneli u ovom tematu časopisa „Dveri srpske“ još pre deset godina kada smo pokrenuli ovu temu, kao prilog, konstruktivni prilog vašem budućem radu. Kaže se da se može još mnogo govoriti o osiromašenom uranijumu, posledicama njegove primene, kršenju međunarodnog prava i običaja rata, ali akcenat treba staviti na mere koje mogu da dovedu do sprečavanja potpune ekološke katastrofe koja nam preti.
Predlažemo čitav niz mera koje je neophodno sprovesti u tom cilju, kao što su izolacija kontaminiranih područja, precizno utvrđivanje nivoa kontaminacije na svim područjima na kojima je dejstvovala NATO avijacija, izrada i primena programa dekontaminacije, uspostavljanje monitoringa tj. nadgledanja životne sredine u ovim područjima, izrada studija praćenja parametara uticaja na zdravlje ljudi, kao i registra za rak. Posebno se treba baviti aktivnom prevencijom zdravstvenih posledica kod najugroženijih lica, odnosno odložiti pojavu znakova i simptoma bolesti, zatim sprečavanje pojave genetskih malformacija kod potomstva, a naravno problem mora da se tretira i sa pravne tačke gledišta budući da je jasno da se radi o ratnom zločinu.
Važno je znati da eventualna tužba naše države protiv NATO pakta nema za cilj samozadovoljenje pravde, već i materijalnu dobit. Ovo je od suštinskog značaja, jer dekontaminacija zemljišta od osiromašenog uranijuma zahteva ogromna finansijska sredstva.
Jedan strani centar tvrdi da je za dekontaminaciju ovolike količine radioaktivnog uranijuma potrebno oko četiri milijarde dolara. Imajući ovaj užasan podatak u vidu, jasno je da Srbija mora obnoviti tužbu protiv NATO pakta, kako zbog zadovoljenja pravde, tako zbog obezbeđivanja makar malog dela finansija neophodnih za sprečavanje daljeg razvoja ekološke katastrofe.
Dakle, politička dimenzija rada ove komisije je, takođe, priznaćete, tema. Dakle, osnovni cilj NATO bombardovanja bila je okupacija Kosova i Metohije. To je valjda važno. Samo što u ovoj našoj komisiji nema kao teme političkih posledica NATO bombardovanja. To bi bilo veoma važno da bude deo cilja rada ove komisije. Znači, koje su političke posledice NATO bombardovanja, okupacija Kosova i Metohije, progon srpskog stanovništva sa Kosova i Metohije i da li mi danas, zapravo, živimo finale svega toga kada u ovom trenutku se od nas očekuje da tamošnja NATO okupatorska vojska zaokruži tu šiptarsku nezavisnost i formira tzv. vojsku Kosova.
Da li se od nas danas, dakle, 19 godina posle tog bombardovanja, očekuje da potpišemo pravno-obavezujući sporazum sa lažnom državom Kosovo i praktično priznamo tu nezavisnost? Da li vi pokrećete sve ovo možda da biste kamuflirali i da planirate potpišete taj pravno-obavezujući sporazum, pa sa druge strane želite da popravite vaš narušeni patriotski rejting i imidž i da na neki način, eto, kažete – pa mi nešto radimo protiv onih koji su nas bombardovali, dok sa druge strane potpisujete praktično predaju Kosova i Metohije i priznanje nezavisnog Kosova. Pazite, to su legitimne političke teme. Jer, dozvolićete, vi da ste ovo iskreno mislili, vi bi ovo pokrenuli pre šest godina kada ste došli na vlast. Zašto ste ćutali šest godina, kada je ovo ovoliko važna tema za hitni postupak? Pa, zar nije bilo hitno i pre šest godina što se tiče zdravlja stanovništva i ekološke katastrofe, gospodine Laketiću? Dakle, molim vas, ovo je ozbiljna tema i vi ste zapravo odgovorni što ovo nije do sada bilo na dnevnom redu i što mi kasnimo 16 godina sa utvrđivanjem istine o posledicama NATO bombardovanja, 19 godina. Svi režimi koji su do sada bili na vlasti su odgovorni. Zašto, dakle, deo ciljeva rada ove komisije nije političke prirode?
Naravno, ja ću pomenuti da je bilo ljudi koji su se i te kako bavili ovom temom. Jedan od naših najpoznatijih naučnika u svetu uvažena prof. dr Jasmina Vujić, koju ste toliko puta ovde pominjali u negativnom smislu, prva se mnogo pre vas bavila ovom temom. Napisala je niz članaka gde je po prvi put progovorila o zdravstvenim i ekološkim posledicama NATO bombardovanja. Evo, da vam navedem jedan od citata iz njenih članaka, koji govori o jednoj međunarodnoj konferenciji još iz 2001. godine, gde se u tom trenutku sastalo više desetina svetskih i domaćih naučnika koji su otvorili temu koja upravo govori o ovoj problematici. Dakle, grupa naših stručnjaka i naučnika iz rasejanja u septembru 2001. godine organizuje Međunarodnu konferenciju o ekološkom oporavku tadašnje Savezne Republike Jugoslavije na kojoj su bila predstavljena 142 rada od 320 autora iz 21 zemlje i obrađene teme – uticaj ratnih dejstava na životnu sredinu, ekološke posledice uništavanja industrijskih postrojenja, zagađenja voda, vazduha i zemljišta toksičnim hemikalijama i teškim metalima, kao i medicinski efekti i psihosomatske i socijalne posledice bombardovanja, izvanredan zbornik na 1.000 strana na engleskom jeziku.
Dakle, neki ozbiljni ljudi, poput jednog od najpoznatijih srpskih naučnika u svetu i velikog srpskog rodoljuba prof. dr Jasmine Vujić, bavili su se ovom temom daleko pre vas i ove vaše komisije, koja toliko tragično kasni 19 godina. Mislim svih vas koji ste bili na vlasti jer priznaćete da mi iz Dveri na vlasti bili nismo i ne možemo snositi odgovornost za ovo nečinjenje.
Naravno, najbolniji deo priče jesu posledice porasta kancerogenih oboljenja, od 1990. godine da ih je bilo 9.899, pa 2000. godine 22 hiljade i nešto, pa 2011. godine više od 33 hiljade i, naravno, porast smrtnih slučajeva, kao posledica svega toga. Dakle, mi ovde ne možemo da guramo glavu u pesak i da se pravimo da ne znamo ko nas je bombardovao, da onoga ko nas je bombardovao proglašavamo prijateljem srpskog naroda, da ga gostimo i pozdravljamo kada nam dođe u Srbiju, da sa njim sklapamo sporazume i idemo na vojne vežbe, da sa njim pregovaramo o potpisivanju pravno obavezujućeg sporazuma sa lažnom državom Kosovo i da na bilo koji drugi način relativizujemo ovaj NATO genocid nad srpskim narodom. Znači, ključno pitanje za nas je – koje će biti političke posledice rada ove komisije? Da li će ova komisija da donese određenu analizu i da zaćuti ili će ova komisija tek kada uradi analizu da progovori ono što dugujemo žrtvama NATO genocida nad srpskim narodom u Republici Srpskoj i u Srbiji već 19 i više godina, da pokrenemo novu tužbu protiv zemalja NATO pakta, da tražimo ratnu odštetu, da na svaki drugi način pravimo pokušaj da sprečimo ove negativne posledice ove ekološke i zdravstvene katastrofe? Molim vas da odgovorite i na to pitanje, da ne bi važila ova sumnja da sve ovo radite zato što ste malo potrošili vaš patriotski oreol stranke, pa sada pokušavate da se vratite na patriotske staze, a mi posle šest godina vašeg boravka na vlasti prosto vama ne možemo da verujemo i morate razumeti naše sumnje.
Da se razumemo, mi nikakav rat ne želimo. Mi želimo i našoj i svoj drugoj deci sveta mir, ali mi ne želimo ni dalje ponižavanje Republike Srbije, otimanje Kosova i Metohije i nastavak praktično NATO okupacije na Kosovu i Metohiji. Ne zaboravite, NATO je i dalje na Kosovu i Metohiji kao okupator dela naše državne teritorije i to je nešto što mi danas moramo da konstatujemo. Ovo nije tema od pre 19 godina, ovo nije davno prošlo vreme, ovo je realnost. Mi smo danas pod okupacijom na Kosovu i Metohiji i mi danas imamo problema sa NATO paktom koji drži deo naše državne teritorije pod okupacijom. O tome bi morala da se odredi Narodna skupština Republike Srbije. Hvala.

Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima predlagač gospodin Darko Laketić. Izvolite.

Svedoci smo danas, više puta, nažalost, da se ova tema flagrantno zloupotrebljava. Još jednom ću ponoviti ono što sam rekao u ranijem izlaganju. Ovo je tema koja je izuzetno plemenita, čija medicinska i humana dimenzija prevazilazi granice ovog parlamenta. Zaista ne mogu da shvatim da ljudi, kao prethodni govornik koji se najbolje razume u sve, koji verovatno sada ima i sve odgovore, na ovaj način pre svega govore o ovim stvarima koje su, priznaćete, jako osetljive.
Što se tiče rezultata komisije koju formiramo, u zavisnosti od rezultata zavisiće i pravna i politička dimenzija ovog problema i tu nema dileme. Zašto prejudicirati rezultate pre nego što nismo i glasali o izboru same komisije? Jednostavno, pustimo da naučni radnici zajedno sa narodnim poslanicima naprave, prikupe podatke, urade analizu i metodologijom koja je naučno prihvatljiva pružimo argumente. Upravo to je pravi i jedini put.
Međutim, očito da postoje drugi problemi, kada čujemo ovakvo izlaganje. Ti problemi su pre svega političke prirode. Činjenica je da smo u Narodnoj skupštini, činjenica je da svaka reč koja se ovde izgovori predstavlja takođe i politiku i ja to doživljavam na taj način. Međutim, izborni rezultati govore o podršci koju određena politička stranka ima. Očito da kolega koji je govorio pre mene upravo ima problem sa time, upravo ima problem političke prirode, da jednostavno postoji takva želja da se i ovakve teme na neki način zloupotrebljavaju da bi se dobili sitni politički poeni. Ali, na ovim stvarima na ovakav način se ne mogu dobiti politički poeni. Narod to prepoznaje i narod će adekvatno odgovoriti. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Pa, pre svega ono što moram da kažem, prijatelji gospodina koji je maločas govorio su ljudi koji traže da se maltene trećina Srbije pripoji Bugarskoj, Bugarska je koliko se sećam članica NATO pakta. On je čestitao pobedu, odnosno ulazak u parlament, nije to pobeda. Za njih je pobeda kao što je i za gospodina koji je maločas govorio pobeda kad pređe 5% i njihovih 5% je veće od naših 60%, ali on je čestitao ulazak u parlament alternativi za Nemačku.

Dakle, Nemačka je takođe članica NATO pakta, pa me sad zanima kako to da mu ne smetaju njegovi prijatelji koji su u NATO, a nama lažno spočitava da su nam savetnici Klinton, Bler, Šreder ili ne znam ni ja ko sa zapada. Gospodi je u jednoj stvari u pravu. Oni nikada nisu bili na vlasti, ali su zato bili finansirani od svake vlasti koja je preuzela funkcije u Srbiji od 5. oktobra 2000. godine. Malo su bili finansirani od strane DS, malo od strane DSS, a samo da podsetim građane Srbije DS i DSS, a ne SNS su potpisale i Sofast sporazum i Partnerstvo za mir i mnoge druge sporazume koji su približili Republiku Srbiju NATO paktu.

Još jednu stvar da istaknem. Srpska napredna stranka i na kraju krajeva predsednik SNS Aleksandar Vučić je 1999. godine aktivno branio, kao ministar informisanja građane Srbije od NATO. Pitam, gospodina Boška Obradovića gde je bio on 1999. godine? Pisao je članke za „Novu Iskru“ o tome kako su najveći zlikovci za srpsku duhovnost i kulturu Vuk Karadžić i Dositej Obradović.

Zahvaljujem.
Gordana Čomić, pravo na repliku.

Zahvaljujem.

Spominjati da je DS potpisala bilo kakav sporazum, u trenutku dok je činila vladajuću koaliciju, je definicija sopstvene nemoći. Ako imate 60% nema tog sporazuma koji ne možete promeniti, izmeniti, staviti van snage, uraditi sa bilo kojim sporazumom šta god vam volja. Skrivati se iza politike DS verbalno podržavati ceo dnevni red koji je DS promenila u Srbiji nakon ratova, sankcija, izolacija, svega strašnog iz 90-ih, pre svega ljudi u Srbiji, i onda kazati – pa, šta mi možemo, mi ne možemo ništa sa tim sporazumom, je izraz velike nemoći i osećanja nelagode što se neke stvari prihvataju kao sopstvena politika.

Meni je drago da je današnja Vlada izvođač političkih ideja DS, loš izvođač, sa dosta ruganja evropskim vrednostima i evropskim integracijama, ali ipak izvođač. I, da bih vam dokazala kolika je razlika među nama, kada su u pitanju zaista ozbiljne teme, kao što su i pristupanje Srbije Partnerstvu za mir. Evo, na ovoj tački ću vam pokazati.

Nama ste u Skupštini dali obaveštenje da je narodna poslanika Maja Gojković ovlastila narodnog poslanika Laketića da bude ovlašćeni predstavnik. To ja znam da ne može, to vi znate da ne može, pošto je potpisnica Predloga odluke narodna poslanica Maja Gojković. I, ne da nemamo nameru da razgovaramo o tome da se jednom neverovatnom procedurom sami rugate jednoj ozbiljnoj temi, nego to ne bismo ni spomenuli da ne insistirate da objasnite sopstvenu nelagodu što vodite ili pokušavate da vodite evropsku politiku koju je stvorila i utemeljila DS.

Pravo na repliku Boško Obradović.
Vi, ste se javili, izvinite kolega Martinoviću.