Ja gospođi Čomić želim, pošto vidim da se Narodna skupština koristi kao instrument za unutarstranačku borbu u DS, ja vama gospođo Čomić želim puno uspeha u tim vašim unutarstranačkim izborima. Želim vam da pobedite na tim izborima i nadam se da će DS sa vama imati malo više uspeha nego sa vašim prethodnicima.

Ono što me je začudilo, to je da vi kao neko ko je, ako se ne varam, potpredsednik Narodne skupštine, razlikujete dva subjekta, predlagača od ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Dakle, Maja Gojković nije ovlašćeni predstavnik, nego je predlagač, kao što je Vlada Srbije predlagač zakona. Kao što Vlada Srbije, kao predlagač zakona, ima pravo da odredi ko će da je zastupa u Narodnoj skupštini, tako isto i Maja Gojković kao predlagač ove odluke ima pravo da predloži, odnosno da ovlasti ko će da je zastupa u njenom odsustvu.

Prema tome, stvar je potpuno jasna, a SNS ima svog ovlašćenog predstavnika, a to je gospodin Milovan Drecun koji će vam se nešto kasnije obratiti. Prema tome, ako ste pokušali da kažete da je povređen Poslovnik, tehnologijom današnjeg rada, ja vam kažem da nije, jer se isti princip primenjuje i kada se donose zakoni i kada se donose odluke zato što su i zakoni i odluke akti koje donose, odnosno akti koje donosi Narodna skupština Republike Srbije.

U tom smislu, svaki pokušaj da se baci senka na odluku koju ćemo mi doneti, neće vam poći za rukom. Sve što se danas radi u skladu je sa Poslovnikom i ova odluka će biti doneta u skladu sa Poslovnikom, sviđalo se to vama ili ne.

Hvala.

Povreda Poslovnika Ivan Kostić.

Predsedavajući, povređen je član Poslovnika 104. stav 1. Hteo bih samo da kažem ovde, pošto se uvredljivo govori o predsedniku naše poslaničke grupe, da gospodin Obradović nije izneo svoj stav, on je citirao samo stav najvećeg srpskog pesnika, Petra Petrovića NJegoša iz 2. avgusta 1837. godine, gde on iznosi svoj stav o Dositeju, za šta i ja smatram da je ispravan, pa bih voleo samo da pročitam da vidite šta smo mi tada citirali.

„Ja bih Dositeja poštovao da je umeo svoj dar duševni obratiti u korist našeg naroda, ali ga obratiti nije umijo i zato ga prezirem. Kako čoveka koji nije video u šta se sadrži sreća naroda, što li mu može pričiniti nesreću i kako čoveka koji je bio nekome oruđe podsmevača nad blagočestem srpskog naroda“.

To je 1837. godine rekao NJegoš o svom radu Dositeja Obradovića, o njegovoj kritici srpske narodnosti, tako da eto, želim samo da ukažete sledeći put narodnim poslanicima kada vređaju, da se malo suoče sa istorijskim činjenicama. Hvala.

Hvala vama.

(Aleksandar Martinović: Poslovnik.)

Samo momenat, jedno objašnjenje kolegi Kostiću.

Ja sam shvatio samo debatu između kolege Martinovića i kolege Obradovića, dakle suprotstavljeni politički stavovi. Nisam shvatio kao uvrede i vređanje.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?

(Ivan Kostić: Ne.)

Ne želite. Hvala.

Aleksandar Martinović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Povređen je član 107, gospodine Marinkoviću. Ne tražim da se glasa.

Petar Petrović NJegoš je posvetio svoje najčuvenije delo „Gorski vijenac“ Karađorđu Petroviću, prahu oca Srbije. Taj otac Srbije, Karađorđe, je za svog prvog popečitelja prosvete uzeo upravo Dositeja Obradovića. Dositej Obradović je, pošto se ovi iz Dveri puno hvale da mnogo znaju, a da mi iz SNS ne znamo ništa, 1811. godine postao prvi ministar prosvete u oslobođenoj Srbiji.

Nisam čuo od bivšeg predsednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, hajde sada, vidim da imate nekih razloga da mrzite Dositeja Obradovića. Što mrzite Vuka Karadžića? Da li možete da mi pročitate neki citate šta vam je to jadni Vuk Karadžić uradio, sem što je opismenio srpski narod i sem što je rekao i zbog toga ga Hrvati i dan danas ne mogu očima da vide, da su svi štokavci Srbi?

Još jedna stvar mi nije jasna. Vama, koji ste navodno ekskluzivni zastupnici srpskih nacionalnih interesa, kako to da su vam prijatelji oni koji traže da se četiri okruga na jugu Srbije pripoje Bugarskoj? Kako da su vam prijatelji oni koji svake godine hodočaste u Blajburg i polažu vence na jedan kamen na kome piše – u čast i slavu poginuloj hrvatskoj vojsci? Pa, tog čoveka ste dovodili ovde na galeriju Narodne skupštine, fotografisali ste se sa njim, prikazivali ga kao nekog velikog prijatelja vaše političke organizacije. Onda spočitavate nama kako mi navodno hoćemo da izdamo Kosovo i Metohiju, mi hoćemo da ga izdamo, a vi ćete da ga branite. Samo mi kažite odakle, sa Terazija, iz čačanske biblioteke? Sa kog mesta mislite da branite Kosovo i Metohiju, vi koji na izborima ne možete da osvojite ni 2% glasova? U čije ime vi govorite?

Hvala.

Pravo na repliku, prvo gospođa Gordana Čomić, pa onda Boško Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Zaista, više neću ni tražiti replika, pošto poštujem volju, mislila sam zajedničku, da ova sednica prođe bez replika i ovo je poslednja, da ostavim van svake sumnje da da sam htela da povredama Poslovnika osporavam obaveštenje koje smo dobili o tome da narodna poslanica koja je potpisala predlog odluka i na tom predlogu odluke stoji samo njen potpis, da nas obaveštava kao narodna poslanica da je ovlastila nekog za predlagača, dakle, da sam htela da to bude tema, ja bih sednicu počela sa povredom Poslovnika. Ali, nisam, jer ne smatram dostojnim volju većine da daje analogno jednom narodnom poslaniku, jednoj narodnoj poslanici, koja je sama potpisala odluke, da prihvata cela Skupština da ona određuje ko će biti predlagač po toj odluci, pri čemu nije potpisnik odluke.

Samo sam vam napomenula – očekujte tu praksu ubuduće onda. Niti sam želela da sporim, niti smatram da će kolega Laketić to raditi sa manje kredibiliteta i znanja od Maje Gojković. Ali, samo da iskoristim ovu repliku da uvek ima ljudi koji vole da od njih pravite budale. To nije loše, ko voli, ali ima nas koji ne volimo, pogotovo ako ćete verbalizovati jednu strašno važnu temu, kao što je odluka o ovoj komisiji i istovremeno raditi potpuno suprotno. Hvala vam, potpredsedniče, na ovoj prilici.

Hvala.

Pravo na repliku, Boško Obradović, pa onda Aleksandar Martinović.

Hvala.

Između Aleksandra Martinović i Petra Drugog Petrovića NJegoša, ja ću se opredeliti za NJegoševo mišljenje o Dositeju. Ni Vuk Karadžić, ni Dositej nisu svetitelji. To su izuzetno velike i veličanstvene ličnosti srpske kulturne istorije, ali su imali i ozbiljne mane u svom prosvetiteljskom delovanju. Ja sam samo o tome govorio i govoriću, zato što su nas te mane koštale određenih duhovnih i jezičkih revolucija koje su nanele štetu srpskom narodu. Recimo, Vuk Karadžić je obogaljio srpski književni jezik odbacivanje kompletne srednjovekovne jezičke tradicije. To nas je mnogo koštalo dok nismo uspeli da se nekako obnovimo nakon te pogubne strane njegove inače veoma uspešne istorijske reforme.

Dakle, stvari nisu jednostavne. A, oni koji ih ne poznaju, ne bi trebalo o tome da pričaju.

S druge strane, ono što vi dobro znate, znate ko je stvorio SNS, a to je DS. Znate da je nastala u dogovoru Aleksandra Vučića i Mikija Rakića, šefa kabineta tadašnje DS i Borisa Tadića. Dakle, nemojte vi nikome drugom pričati o finansiranju od strane DS. Vi ste stvoreni od strane DS. To je smešno.

Naravno, ono što je vaša tehnika, sve što je pozitivno u vezi sa Dverima, vi pokušavate narodu da predstavite suprotno. Ako smo mi porodični pokret, onda bijemo žene, ako smo mi patriote, onda smo agenti CIA, ako mi bilo šta dobro uradimo, onda mora da se smeni predsednik skupštinskog Odbora za dijasporu mr Ivan Kostić, zato što je odlično radio svoj posao, da ne bi narod čuo da Dveri i opozicija imaju nekoga ko dobro radi, ko vrhunski radi, ko kvalitetno radi. Znači, mora da se smeni. I, danas, ni jedan predsednik skupštinskog odbora u ovom sazivu parlamenta nije iz redova opozicije. To je dokaz vaše demokratske kulture.

Što se tiče Kosova, dogovoreno je sa Tačijem, evo ovih dana, da ćete potpisati izdaju Kosova za par meseci.

Sada ste izazvali i pravo na repliku gospođi Čomić, iako je rekla da neće da se javlja.

Reč ima Aleksandar Martinović.