Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, stav SNS o događajima 1999. godine je kristalno jasan. Hoću da ga ponovim. NATO predvođen SAD bez objave rata izvršio agresiju na našu zemlju koja je po svim aspektima zločinačka. Zbog toga što je neselektivno ubijao civilno stanovništvo, decu, stare, bolesne, žene, što je ubijao pripadnike naših snaga bezbednosti, naših heroja koji su branili svoju otadžbinu. Zbog toga što je pogodio samo sedam tenkova legendarnog Prištinskog korpusa od preko 450, ali je junački pogodio preko 370 industrijskih objekata. Zbog toga što nas je bombardovao municijom koja je zabranjena i naneo nepopravljivu štetu. Mi to ne zaboravljamo i zato i formiramo ovu komisiju koju niko pre nas nije uspeo, niti je imao hrabrosti da formira.
Srpska napredna stranka neće ostati zarobljena u ratu, u prošlosti, već će biti okrenuta budućnosti. Tu budućnost moramo da gradimo na području na kome je dominantan vojni činilac upravo NATO pakt, bez saradnje sa NATO paktom možemo samo da uđemo ponovo u sukobe sa tom Alijansom. Ako neko drugi dobije mandat da to uradi, izvolite. Mi nismo dobili taj mandat od građana, niti ćemo uraditi.
Što se tiče komisije, SNS će punim kapacitetom pružiti podršku osnivanju i radu komisije, a sa ciljem da se utvrdi činjenično stanje o posledicama NATO bombardovanja, o tome koliko te posledice utiču na zdravlje ljudi, a da bismo mogli da preduzmemo određene aktivnosti, sistemske, dugoročne, da umanjimo štetu tog negativnog dejstva NATO pakta 1999. godine, jer se staramo o zdravlju građana Srbije, o zdravlju nacije, posebno o zdravlju pripadnika naših snaga bezbednosti. Tih naših heroja kojih se tu i tamo neki sete. To su isti oni heroji koji su junački branili otadžbinu i na Paštriku, i na Gorožupu, i na Čičevici, i na Bajgori, i na Košarama i sada mnogi od njih umiru od posledica dejstva municije sa osiromašenim uranijom.
Želim da ispred SNS odam priznanje kolegi Laketiću koji je godinama sistematski, uporno, istrajno skupljao materijale da bi ova komisija mogla da bude formirana, uspostavljao kontakte i završio ogroman posao. Hvala mu na tome. Ubeđeni smo da će on biti potpuno posvećen ovom poslu na čelu komisije i da ćemo imati očekivane rezultate.
Sada bih hteo nešto da kažem i da vas podsetim, a i sve nas zajedno i građane Srbije o nekim činjenicama koje pokazuju zbog čega je opravdano stavljanje na dnevni red formiranje ove komisije.
Tokom agresije NATO, NATO je vodio posredan hemijsko-biološki rat protiv građana tadašnje SRJ i životne sredine. U eksplozivima i raketnim gorivima tokom bombardovanja korišćena su hemijska jedinjenja koja svojim sagorevanjem u toku eksplozije oslobađaju velike količine veoma otrovnih i kancerogenih jedinjenja ili hemijske radikale.
Osiromašenim uranijom gađano je ukupno 113 lokacija na području tadašnje SRJ. Većina je bačena na teritoriju KiM. Upravo što ćemo veliku pažnju posvetiti tim područjima koja su kontaminirana na KiM pokazuje naš stav prema južnoj Pokrajini. Apsolutno su neistinite tvrdnje, spadaju u domen brutalnih političkih laži, da je aktuelna vlast ili SNS spremna da potpiše nekakav pravno-obavezujući sporazum sa državom Kosovo. To ćete, gospodo,, koji tvrdite možda vi učiniti ako nekada dobijete mandat, kroz hiljadu godina, da možete da vodite državu. Mi to nećemo uraditi.
Da vas podsetim Briselski sporazum je postignut u statusno neutralnom okviru. S obzirom da ne znate šta to znači, da vas malo podučim. To znači da to nije sporazum između dve države. Da je takav sporazum postignut, onda bismo imali slavlje na ulicama Prištine, među Albancima.
Bačeno je na Srbiju oko 13 tona osiromašenog uranijuma. Inače, nekoliko lokacija se nalazi na području Crne Gore, na području juga, centralne Srbije, Preševo-Bujanovac. Prvi dokaz da je osiromašeni uranijum upotrebljen je upravo zrno koje sam ja snimio na području sela Srpska Kuća kod Bujanovačke banje i od tog trenutka traje i moja lična borba da se dokažu posledice osiromašenog uranijuma.
Upotreba ove municije na civile zabranjena je Rezolucijom Podkomiteta za prevenciju diskriminacije i zaštitu manjina Komisije za ljudska prava iz 1996. i 1997. godine. Dakle, ne samo da je bila nezakonita agresija, nego je upotrebljena i nedozvoljena zabranjena municija.
Detonacijom različitih projektila, koji sadrže konvencionalne eksplozive, u atmosferu je izbacivana velika količina gasova od kojih nastaju kisele kiše. Oslobođeni gasovi su otrovni, a kada se kombinuju sa produktima sagorevanja određenih hemijskih jedinjenja daju efekte hemijskog rata. Bombardovanjem ciljanih meta, industrijskih postrojenja i skladišta, hemijskih sirovina, kao i paljenjem naftnih rezervoara i naftnih postrojenja posredno se izazivaju efekti sa posledica kao da se koriste bojni otrovi. Usled eksplozije i požara u vazduh, zemljište i vodotokove su dospele ogromne količine vrlo otrovnih i po zdravlje opasnih materija. Takvim bombardovanjem se izaziva ekološka katastrofa ugrožavanje područja sa izvorima ne zagađene vode i hrane. Gađanje fabrika hemijske industrije, kao što su „Petrohemija“, „Azotara“ i rafinerija nafte u Pančevu i Novom Sadu, „Prva iskra“ u Bariču, rezervoari nafte na više lokacija i drugi objekti koji se inače nalaze na obalama reke Save i Dunava, osim zagađenja atmosfere i zemljišta, izazvalo je zagađenje vodotokova.
Dakle, stratezi NATO su planski, namerno zagadili vazduh, vodu i zemlju u Srbiji i time opasno ugrozili zdravlje njenih građana. Zato se i formira ove komisija.
Čak je i američki Kongres, ovo je moja poruka američkom ambasadoru u Beogradu, da nam nađe taj dokument ili da ga sam pogleda malo, formirao Komisiju koja je ispitivala stepen zagađenosti životne sredine Srbije nakon agresije NATO. U izveštaju koji je Komisija podnela zapisano je da je stepen zagađenosti izuzetno visok, a da su najzagađeniji gradovi Pančevo, Kragujevac, Novi Sad. Komisija je u izveštaju navela da su tražene dodatne informacije od američkog Ministarstva odbrane o bombardovanju, ali da nisu dobijene. Vaša ekselencijo, gospodine Skot, nađite nam te dodatne podatke, da vidimo da li nešto skrivate. To je bitno za izgradnju naših bilateralnih odnosa i za jačanje međusobnog poverenja.
Da je NATO počinio zločine namerno i planski svedoči izjava američkog generala Majkla Šorta, glavnokomandujućeg vazdušnim operacijama nad Saveznom Republikom Jugoslavijom, čiji je sin, inače, u avionu A10 bio pogođen iznad teritorije Kosmeta od strane naših heroja. Kad kažem naših, mislim heroja države Srbije i srpskog naroda. Šort kaže - ne može se dobiti rat ako ne uništimo mogućnosti normalnog života za većinu stanovništva. Moramo oduzeti, citiram, vodu, struju, hranu, pa čak i zdrav vazduh. Rečeno učinjeno.
Koliko su užasne razmere te prljave i zločinačke agresije SAD i NATO na Srbiju pokazuje uputstvo koje su američki vojnici, koji su došli na Kosmet, za razliku od italijanskih vojnika, recimo, dobili. Uputstvo je napisano da ništa sa zemlje ne dodiruju golim rukama, da ne piju vodu sa terena, niti da uzimaju bilo šta od hrane od lokalnog stanovništva.
Ono čime će se komisija, kada bude formirana, baviti, dr Laketiću sam predložio da pozove kao mogućeg svedoka Bakari Kantea. Naime, zašto je ovaj čovek bitan?
U maju 1999. godine UN je u celini sakrio od javnosti šokantan izveštaj senegalca Bakari Kantea, šefa prv misije programa UN za čovekovu okolinu o ekološkim posledicama bombardovanja SRJ. Ovaj tekst UN nikad nisu objavile, ali su njegovi delovi procureli u javnost zahvaljujući američkom nezavisnom novinaru Robertu Parsonsu, izveštaču iz međunarodnih institucija u Ženevi.
On je uspeo da dobije Kanteov izveštaj od svog izvora u UNEP-u i 17. juna 1999. godine, objavi njegove delove u ženevskom dnevniku „Kurijeu“, pod naslovom „Skriven alarmanti izveštaj o posledicama bombardovanja Jugoslavije - otrovi koje UN neće da vide“. Robert Parsons svedoči o tome kako se u kancelarijama UN, u atmosferi unutrašnjeg razdora, cenzurisali i frizirali izveštaj o zdravstvenim posledicama upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom na Balkanu.
Posle 12 dana boravka u još bombardovanoj SRJ, u maju 1999. godine, gde je bio sa misijama drugih agencija sistema UN, Bakari Kante je UNEP-u podneo izveštaj koji govori o ekološkom užasu - atmosfera i tlo u bivšoj SRJ trajno su zagađeni otrovnim materijama zbog bombardovanja industrijskih hemijskih kompleksa i zbog upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom. Izveštaj je kategoričan u oceni da će naredne generacije koje žive na bombardovanom tlu patiti od kancerogenih oboljenja, leukemije, biće povećan broj spontanih pobačaja i deformiteta novorođenčadi, što se i dešava.
U izveštaju Bakari Kantea piše da su zbog bombardovanja prirodu u SRJ zagadile otrovne supstance među kojima su najopasniji polihlorobifenili, visoko kancerogeni i odgovorni za imunološke bolesti. U izveštaju se naglašava da je jedan litar te supstance dovoljan da se zagadi milijarda litara vode. Upravo ta supstanca se nalazi u električnim transformatorskim stanicama i u brojnim naftnim rafinerijama koje su bile meta NATO-a.
Bombardovanje brojnih fabrika u kojima su upootrebljavani teški metali izazvalo je, između ostalog i širenje kadmijuma i metilizovane žive, što je najotrovniji oblik žive. Reč je o metalima koji ostaju otrovni čak i ako se raznesu na prostoru od više hiljada kilometara.
U osmom poglavlju cenzurisanog izveštaja Bakari Kantea, govori se o zagađenju koje je prouzrokovala upotreba oružja sa osiromašenim uranijumom. Dakle, predstavnik UN je apsolutno siguran da upotreba municije sa osiromašenim uranijumom ostavlja posledice po zdravlje ljudi, što neki čak i u ovom parlamentu pokušavaju da neuspešno demantuju.
Prema raspoloživim podacima snage NATO-a, piše Bakari Kante, upotrebile su municiju sa osiromašenim uranijumom gađajući vojne i civilne ciljeve. Upotrebljena je municija kalibra 30 milimetara, ispaljivana je uglavnom iz aviona tipa A10, kao i krstarećih rakete „tomahavk“. NJihovo punjenje je radioaktivno, ovo je izveštaj UN. Smatra se da sadrži uranijum 238. Uranijum pripada grupi toksičnih elemenata koji ulaze u drugu grupu radio nukleida veoma visoke toksičnosti. Ova vrsta municije je nuklearni otpad i njegova upotreba je veoma opasna po zdravlje, zaključak Bakari Kantea. Upotreba ove municije ima užasne posledice po stanovništvo, jer pored telesnih povreda prouzrokuje radiološku kontaminaciju. Ta kontaminacija ima toksične i radijacijske posledice koje uzrokuju kancer, piše u Kanteovom izveštaju koji je tokom 1999. godine, generalnom direktoru UNEP-a Klausu Toferu poslao.
Kante dalje navodi - prilikom upotrebe, odnosno eksplozije sa osiromašenim uranijumom nastaje uranijumski oksid, kao između ostalog, veoma reaktivni gasovi radijum i radon. Oksidne čestice su širine između 0,5 i 5 mikrona i vetar može da ih raznosi.
Novinar Robert Parsons, koji je došao do ovog izveštaja i objavio ga, kaže da mu je jedan neposredno upućeni diplomatski izvor preneo da je u julu 1999. godine jedna grupa švajcarskih naučnika došla do još dramatičnijih zaključaka o posledicama osiromašenog uranijuma na Balkanu, nego onih koje sadrži zabranjeni izveštaj Bakari Kantea.
NJihovo istraživanje bilo je deo aktivnosti diplomatske grupe Fokus, koju su činili Švajcarska, Austrija, Rusija i Grčka. Pošto je Švajcarska bila ta koja je pokrivala sve troškove, ostali članovi grupe su morali da ćute, kaže Robert Parsons. Sve ovo vam citiram da bi ste shvatili kolika je bila užasna kampanja prikrivanja istine o zagađivanju naše životne sredine i o posledicama koje će generacije i ove i buduće trpeti.
Boraveći u Jugoslaviji u maju 1999. godine, dok još traje bombardovanje, Kante je svedok ekološke katastrofe. On piše – ozbiljna šteta nanesena je čovekovoj okolini uništavanjem naftnih rafinerija, naftno hemijskog kompleksa, hemijskim i fabrikama veštačkog đubriva, farmaceutskim i drugim industrijskim postrojenjima. Pitanje je da li je NATO mogao da razlikuje ova postrojenja od vojnih ciljeva? Naravno da je mogao. Pitanje zašto je oda zašto je gađao namerno ova postrojenja? Odgovor ne može da bude drugačiji nego da nanese nepovratnu štetu zdravlju naših građana i štetu okolini. Da, to jeste zločinačko bombardovanje.
Naselja su najteže pogođena na KiM, ističe Bakari Kante. On zaključuje da su različite vrste ciljne međunarodne pomoći potrebne kako bi se SRJ suočila sa posledicama koje je bombardovanje nanelo kako čovekovoj okolini, tako i stanovništvu.
Sada sledi objašnjenje zašto ova komisija treba da raščisti sa propagandom, kako reče jedna poslanica, i da činjenice izbaci u prvi plan. Evo ko je vodio propagandu. Klaus Tofer, generalni direktor UNEP-a, naredio je da se od javnosti sklone saznanja o ekološkoj katastrofi u Srbiji, bez presedana u evropskoj istoriji. U cenzurisanom izveštaju, Bakiri Kant je takođe upozorio - bombardovanje NATO-a dogodilo se u vreme seče poljoprivrednih kultura od životnog značaja za stanovništvo, kukuruza, suncokreta, soje, šećera, šećerne repe i povrća. Bačeni osiromašeni uranijum uticao je na kvalitet vazduha, tla, vode, što je imalo, kako dugoročno, tako i kratkoročno negativne posledice po lanac ishrane.
Čim je predat, izveštaj je klasifikovan u UN i sklonjen od javnosti i verovatno završio u sedištu u UNEP-u u Najrobiju. Nijedna od humanitarnih organizacija u Ženevi nije bila u toku događaja, pa čak ni zaposleni u sedištu u UNEP-u u Ženevi, tvrdi američki novinar Parsons.
UNEP je u jesen u 1999. godine osnovao Balkansku radnu grupu čiji je zadatak bio da izradi definitivni izveštaj o ekološkim posledicama bombardovanja. Na čelo ove grupe imenovan je Peka Havistov, bivši finski ministar ekologije. Ovaj drugi izveštaj takođe je prepravljao Robert Bise, potparol i desna ruka Klausa Tofera, generalnog direktora UNEP-a.
Konačno, ta Balkanska radna grupa u okviru UNEP-a bila je ta koja je 16. februara 2001. godine uzbunila svetsku javnost objavivši da je na Kosovo bačen prljavi uranijum. Tada je saopšteno da je analiza 340 uzoraka tla vode itd. pokazala prisustvo trans uranijumskih elemenata U236 i tragove plutonijuma i fisionog procesa. Prisustvo plutonijuma potvrdile su dve laboratorije, švedski Institut za radiološku zaštitu i švajcarska laboratorija.
Mislim da i ovo što sam rekao i ovo što je pre mene kolega Laketić rekao, stavlja van razumne sumnje potrebu formiranja ove komisije i utvrđivanja činjenica. Te činjenice ne treba da budu utvrđene emotivno, one su jako bitne za zdravlje nacije, za zdravlje građana Republike Srbije. Kada govorim o građanima Republike Srbije, mislim i na sve one koji žive na KiM i na Albance i na Srbe i na Rome, na Gorance i Bošnjake. To je naša dužnost prema pokolenjima koja će se tek roditi, da njima omogućimo da se suoče sa što manjim posledicama zločinačkog bombardovanja NATO pakta 1999. godine. Hvala.
