Dakle, cenjeni kolega Orlić je neke stvari, kada sam pojašnjavao o listi, propustio kako sam ja to objašnjavao, ali to i nije toliko sporno. Ja sam malopre rekao, što se gospođe Jasmine Vujić tiče, ona niti je, nisam to rekao ali sada vam kažem, niti je član predsedništva, da bila je član političkog saveta Srpskog pokreta Dveri, ali kako ću ja sada vama da verujem da vi kao čovek koji imate političko iskustvo, smatrate da ona radi za NATO, a piše protiv NATO-a? Ako to NATO dozvoljava, a ona ima tu veštinu, ja joj na tome čestitam. Toliko o tome.

Što se druge stvari tiče, gospodin Obradović će sigurno odgovoriti. NJegovo izlaganje nije sramno, on je samo te stvari u kojima se mi ne slažemo, a koje govore o nekom vidu saradnje koju vi, ja možda vidim da to morate, možda kolega Obradović smatra da ne morate, imate sa visokim predstavnicima sila alijanse koja nas je tada bombardovala. To je njegovo mišljenje. Moje mišljenje je isto tako da to nije normalno i imaćete sigurnu situaciju da kada god budemo govorili o NATO paktu, Srpski pokret Dveri će biti oštro protiv toga. Da li vi kao najveći politički činilac Republike Srbije morate sa njima da imate odnose smisla, konverzacija, sastanaka, to je verovatno da da. Mi takve odnose nikada nećemo podržavati. Hvala.

Hvala dr Vesoviću.
Pravo na repliku, Vladimir Orlić.

Hvala na želji da se odgovori na pitanje. Samo moram da vam kažem, nisam zadovoljan. Dakle, ja ništa nisam pitao gospodina Obradovića. Mi smo njega jako dobro čuli. Pitao sam vas gospodine Vesoviću - gde gospođa, koju ste pomenuli da je bila član predsedništva ili političkog saveta, radi? Možete vi da nam objasnite?

Tvrdim da ona nije ništa pisala protiv NATO pakta, je li tako, ne samo one stvari koje je sam NATO priznao posle i publikovao, da je taj osiromašeni uranijum štetan, pa to je sam NATO priznao. Dakle, nije ona ništa novo otkrila. Nisam nešto primetio da je pisala protiv samog pakta, ali gde je tačno radila i pod čijim je to ingerencijama u SAD vi ćete mi već objasniti.

Mene zanima kako vi kao čovek koji, danas ste to rekli, smatrate da treba da budemo složni oko ovoga, doživljava sramne napade Boška Obradovića usmerene prema SNS i Aleksandru Vučiću upravo na današnju temu? Dakle, jel to ljudski, jel to viteški, je li to moralno? To me zanima. A onda možemo da pričamo i o drugim stvarima i to ću vas takođe pitati, da li, na primer, takođe smatrate, kao što on smatra i rekao je nekoliko puta, da su vaši stavovi kao političke strukture, kao organizacije identični stavovima Saše Radulovića po pitanju Kosova i Metohije, po pitanju NATO intervencije i kako on to tvrdi, opravdanosti te intervencije prema našem narodu? Ali, hajdemo jedno po jedno. Prvo, dakle, kako vi doživljavate sramno politikantsko nastupanje Boška Obradovića spram ove teme? Hvala lepo.

Hvala, kolega Orliću.
Reč ima dr Dragan Vesović. Izvolite.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.

S obzirom da je kolega Orlić postavio ogroman broj pitanja, ja vam predlažem, kolega, da sednemo u jednu televizijsku emisiju da o tome raspravljamo. Uzelo bi nam dosta vremena.

Što se tiče gospođe Jasmine Vujić, gde radi, to je prva žena Srpkinja u istoriji SAD-a koja je bila dekan nekog fakulteta, u ovom slučaju Berklija. Da li je to nešto čega neko u Srbiji treba da se stidi? Da li vi imate informacije da ona radi za neku stranu obaveštajnu službu? Ukoliko ih imate, ja vas molim pokažite mi ih javno. Te priče i sada ćemo da teramo da li je kokoš ili jaje, ko je koga prvi uvredio, da li ja sada treba da pričam o slici Vojislava Šešelja, Aleksandra Vučića, na štandu „Nove Iskre“ a iza njih slika Dimitrija LJotića i da vam donesem tu sliku idući put? Molim vas, na sajmu da.

To su tako smešne priče kojima zaista ovaj dom, i to mogu javno da kažem i volim što o tome pričam javno i neka vidi ceo auditorijum, ja lično nisam čovek koji će u politici te termine da koristi. Ja nikada nikome neću reći da je ljotićevac, a da o tome ne znam ništa. Nikada nikome neću reći da je pripadnik SA trupa, a da o tom čoveku ne znam ništa. Nikada nikoga od vas neću uvrediti, jer niko od vas nije moj neprijatelj. Vi ste moji politički neistomišljenici i ja sa vama neću da mislim isto, ali kako da vas uverim, ja nemam razlog nikog od vas da mrzim.

Sada ovo govorim kao čovek, a ljudi koji me dugo poznaju to mogu da potvrde ili da demantuju, ja nikoga u životu ne mrzim. Ja mogu sa nekim da se slažem, ali sa vaše strane, kaže – mrziš nekoga, ti si to. Ja to neću nikada uraditi. Ja neću nikoga uvrediti. Na sva pitanja koja ste mi postavili spreman sam da vam odgovorim javno, ali mnogo ih je, hajde da sednemo ili privatno ili u televizijskoj emisiji. Hvala.

Hvala, kolega Vsoviću.
Reč ima Vladimir Orlić, pravo na repliku.

Pozdravljam vašu spremnost, gospodine, da mi odgovorite javno. Zašto je ne demonstrirate sada? Dva minuta i nešto ste govorili i mogli ste da ih iskoristite da mi odgovorite javno, baš kao što ste malopre javno govorili, tako i te odgovore koje sada nudite u nekoj TV emisiji da ponudite ovde. Nema potrebe ništa da odlažemo. Da li se vi stidite i ograđujete od sramnog ponašanja Boška Obradovića? To je bilo direktno pitanje. Možemo prvo njega pa onda da pređemo i na drugo i na treće.

Što se tiče nekog štanda na Sajmu knjiga, zaista nemam statistiku koji su sve štandovi prisutni na Sajmu knjiga, ali da vam kažem, proći ispred nekog štanda, koliko ja znam, nije nikakav greh i ništa strašno. Ja sam prošao ispred štanda Srpskog pokreta Dveri oba puta kada je bio prisutan na teritoriji opštine na kojoj živim. Dakle, za sve ove godine, ja sam ih video na ulici dva puta i oba puta sam prošao ispred, čisto da vidim kako im ide. Ispričaću vam kako je to izgledalo i na šta je ličilo.

Nego, na temu nazvati nekoga zagovornikom ideja Dimitrija LJotića. Gospodine Vesoviću, ako vi smatrate da je to neka uvreda, ja mislim da vi treba pre svega da razgovarate sa čovekom koji je zapisao sledeće reči. Slušajte sada dobro, ja ih čitam, ja ih ne izmišljam, ja ih čitam: „Ne treba propustiti nijednu priliku da se posvedoči novo stanje političke svesti u narodu i da je potrebno da se dopuni političkim načelima i smernicama „Zbora“ i Dimitrija LJotića. Dakle, potreba da se nešto dopuni načelima i smernicama „Zbora“ i Dimitrija LJotića, kao nekim pozitivnim stvarima. Znate ko je to napisao? To je napisao Boško Obradović. Dakle, ja ništa ne izmišljam, ja ne kažem da je reč o nekakvoj interpretaciji i ja kažem, na osnovu ovoga mogu samo da zaključim – Boško Obradović je ljotićevac. Ako je to uvreda, ja mislim da tu pre svega gospodin Boško Obradović ima problem sam sa sobom. On je ovo napisao i svojom rukom potpisao. Šta vi mislite o onom sramnom ponašanju? Mislim da je ovo odlična prilika da u dva minuta vi meni objasnite. Hvala.

Hvala, kolega Orliću.
(Boško Obradović: Replika. Dvadeset puta je pomenuo moje ime i prezime.)
Da, da, slažem se.
Morate da odlučite ko će, dr Dragan Vesović ili vi.
Reč ima Boško Obradović.

Gospodine predsedavajući, ja sam ovlašćeni predsednik poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri i, molim vas, kada tražim reč – da je i dobijem, jer to važi za sve šefove poslaničkih grupa ovde.

Dobili ste. Imate pravo na repliku, pomenuti ste.