Hvala gospodine predsedavajući.
Kada je na prošloj sednici ovog doma, predsednika Skupštine, gospođa Gojković pokrenula priču da će na jednoj od narednih saziva biti ova tačka dnevnog reda, ja sam bio izuzetno srećan. Izuzetno srećan kao čovek koji od momenta kada se to bestijalno bombardovanje koje su pripadnici zloglasne alijanse sprovodili nad teritorijom Srbije desilo, do dana današnjeg čekao taj momenat.
Kao što sam tada bio srećan, kada sam dobio listu govornika bio sam pomalo tužan i razočaran. Zar je moguće da na listi govornika narodnih poslanika Republike Srbije ima neko pored čijeg imena neće biti za? Prihvatam da iz političkih razloga je neko moramo da možda napiše da je neopredeljen, mislim tu na predstavnike većinske koalicije, ali nikako ne mogu da prihvatim mnogobrojna izlaganja nekih kolega koji sada trenutno nisu ovde, a koji su danas govorili.
Za mene lično, nikada ni jedna vlast Republike Srbije u nijednom periodu ne može da bude kriva što smo bombardovani. Nikada NATO pakt i oni koji su vršili bombardovanje Srbije ne mogu meni biti prijatelji. Ovo je moj lični stav i zato su moja izlaganja uvek protiv NATO pakta. Zato je to tačka sa kojom se neću složiti kada se sprovodi ma koji vid saradnje sa NATO paktom, ali ću uvek reći da rukovodstvo, mada je tada bio i SPS i radikalna stranka, nije bilo krivo što je bilo bombardovanje.
Kao što sam čuo ta izlaganja koja su me ljudski povredila, čuo sam i vrlo za mene lično, značajna izlaganja gospodina Lazanskog ili gospodina Delića, generala koji je sa stručne strane objašnjavao kako su to „naši prijatelji“ slagali svoje metke sa osiromašenim uranijumom i gospodin Delić koji je objašnjavao šta se to dešavalo tada na mestu delovanja.
Najmanje je svima u ovoj Skupštini potrebno da sada mi tražimo ko od nas ima veće pravo na ekskluzivnost ove teme. Srpski pokret Dveri je tematski časopis objavilo 2009. godine, pod naslovom „NATO genocid nad srpskim narodom“. Iz nekog razloga niko sa ove druge strane ne želi to da vidi ili ne želi to da prihvati. Vrlo ste često spominjali veliko NATO lobistu, nekog ko „rukovodi“ srpskim pokretom Dveri, prof Jasminu Vujić.
Pre sedam godina je objavila čitav serijal članaka i pokrenula istragu ovog problema o kome danas pričamo i nije mi uvaženi i cenjeni kolega Laketić trenutno prisutan, jer ono što je on govorio i iznosio u svom uvodnom izlaganju, da li je isti izvor korišćen, ali to je od reči do reči iz ovoga što je tada prof Jasmina Vujić objavila.
Sada kada nam nešto treba ona će nam valjati, a kada nam ne treba najeminentniji fizičar, nuklearni fizičar, koga je ova zemlja iznedrila, a koji je igrom slučaja u Americi, to nam tada ne odgovara. Ali, nema veze, to su naša srpska posla koja u vezi ove teme, ne da ne treba da nam budu na umu, nego mora da nam budu potpuno irelevantna i da ih nikada i nigde ne spominjemo.
Ono što je činjenica, posle ovakvog delovanja NATO pakta, hteli to mi da priznamo ili ne, a moramo da budemo svesni da u Srbiji imamo i jednu jaku strukturu lobista NATO pakta, oni koji će na ovo skočiti, da objasne da smo sada mi nešto umislili, a ja lično, a kažem vam i Srpski pokret Dveri nije zlurad. Može nama da se ne svidi momenat što je to sada, možemo da pitamo - što to niste uradili ranije, to je naše pravo, ali ne osuđujemo što ste uradili i sada.
Ovi koji nisu tu u sali, i koji su pričali priče, a govorim o žutom preduzeću u stečaju, koje ja ne mogu nikako da čujem i prihvatim, imali su svoju šansu, bili su na vlasti pa nisu ništa uradili, a danas vama to spočitavaju. Ružno, licemerno, sramotno. Ja ću to uvek javno reći. Ali, nemojmo da se sporimo oko toga da li je to trebalo da uradimo pre ili sada. Hajde da uradimo na način da se naša buduća pokoljenja toga ne postide. Možemo da se slažemo ili ne slažemo, ali je evidentno da je recimo, u periodu od 10 godina, posle NATO bombardovanja došlo do izuzetnog porasta malignih oboljenja tipa leukemije i limfoma.
Pogledajmo oko sebe. Naši ljudi, stari ljudi koji nikada nisu bili bolesni, nisu koristili nezdrave načine života, danas su oboleli od najmalignijih oboljenja. Da li i kako to povezati sa pogubnim dejstvom osiromašenog uranijuma u NATO projektilima kojima su nas neštedimice posipali, jeste težak zadatak i veliki ispit na koji će komisija morati da odgovori.
Odlično je polazište izveštaj parlamenta Italije, koji kada je donošen, cenjeni kolega Laketić, je tom skupu i prisustvovao ispred Odbora za zdravlje i porodicu Republike Srbije, i na tom Odboru ja sam glasao da on ode, svestan činjenice, kao predstavnik opozicije, da neko nekada tu temu mora pokrenuti i pitanje koje svakog istinskog i pravog Srbina ove zemlje boli. Zato oko ove stvari ne smemo da se delimo. Ovde nije ni mesto ni vreme, bez obzira što se ja sa vama ne slažem u hiljadu stvari, ovo je stvar o kojoj se slažem, i hoću u vezi stvari u kojoj se slažemo da zajedno radimo. Da uradimo nešto, ponavljam, čega se neće stideti generacije.
Pouzdano se zna da dejstvo takvih oružja i osiromašenog uranijuma deluje na reproduktivnu sposobnost. Koliko danas imamo više brakova bez dece nego što smo ih imali pre 20 godina? I, to je tema o kojoj moram da govorimo. Koliko danas imamo autistične dece, a da su se rodila posle delovanja NATO bombi, a nismo ih imali?
Dakle, jedan multidisciplinarni pristup ljudi iz struke, apsolutno mora da bude prisutan, a mi koji ćemo možda da budemo ili nećemo da budemo u toj komisiji, a nalazimo se u ovom parlamentu, moramo da shvatimo da radimo na dobrobit cele Srbije, i da kada završimo, a rok od dve godine i dinamika izveštavanja od šest meseci nije loša i mislim da je to prava stvar, moramo da znamo šta ćemo sa tim izveštajem, za koga sam ja ubeđen da će se naći uzrok, posledice i povezanost sa dejstvom NATO alijanse, šta ćemo sa tim izveštajem dalje raditi? Da li ćemo tada shvatiti ko nam je prijatelj, a ko nam je neprijatelj, biće tema nekog razgovora tada, a ne sada. Sada hajde da se uozbiljimo, hajde da ne iznosimo ružnu sliku i hajde da se oko neke stvari za koju su svi, kojima je Srbija na srcu, jedinstveni, da se oko te stvari ne delimo. Hvala.
