Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Moja pitanja će se ticati grada Kraljeva i grada Čačka. Prvo pitanje ide premijeru Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić, koja je u zadnjoj poseti Kraljevu u razgovoru sa vlastima grada rekla da od aerodroma „Morava“ za sada nema ništa, ali da će biti rađen Moravski koridor.

Bez obzira što su se građani grada Kraljeva uverili da je i ovoj Vladi mnogo značajniji put Drač-Tirana, a sada i posle razgovora sa gospodina Vučića sa gospodinom Redžepom Taipom Erdoganom i put za Sarajevo, mi pitamo dokle se stiglo sa projektom sa Koridora Moravskog? Kada će početi njegova gradnja i kada će on biti gotov?

Napominjem da bi Moravski koridor trebao da spoji Pojate i Preljinu, da prođe pored grada Kruševca, grada Kraljeva, do grada Čačka, dakle kroz teritoriju na kojoj živi više od pola miliona stanovnika Republike Srbije i to centralne i zapadne Srbije.

Drugo pitanje, gospođi Zorani Mihajlović, ministru za saobraćaj i infrastrukturu, a vezano za prvo pitanje, pošto je gospođa premijerka dala izjavu da od aerodroma „Morava“ u Lađevcima za sada nema ništa. Građane grada Kraljeva interesuje kada će sa aerodroma da poleti vazduhoplov? Odnosno, kada će sa aerodroma da polete avioni?

Vlast u gradu Kraljevu je doduše pre izvesnog vremena pravila koncert za grupu „Piloti“ i tom prilikom jedno 20 hiljada evra dala i bez obzira što je aerodrom dva puta otvaran i jedan put od strane Borisa Tadića, drugi put od ministarke Mihajlović, nas interesuje kada će sleteti prvi avioni a piloti će svakako biti u tom avionu kada bude avion sleteo, te nam ovi koncerti nisu potrebni?

Ministru za zaštitu životne sredine, gospodinu Trivanu ide pitanje, da li je urađena procena ekoloških rizika od proizvodnih procesa koji će se obavljati u najavljenoj fabrici u Kraljevu, koju će izgraditi turski investitor „Euro tai“?

Prema raspoloživim podacima, u toj fabrici radiće se kamenovanje teksasa, a dalja obrada tog teksasa trebala bi da se radi u šivaonicama u Novom Pazaru.

S obzirom da turski investitor nema nigde fabrike u Evropi, o svoje standarde sprečavanja zagađivanja životne sredine nije uskladio sa evropskim standardima, a lokacija buduće fabrike je u neposrednoj blizini Zapadne Morave, te postoji realna ekološka opasnost da se taj deo priobalja Zapadne Morave i okoline grada Kraljeva zagadi.

Dakle, da li će nadležno ministarstvo dati informaciju jesu li ove informacije tačne, a ukoliko jesu tačne, šta će u tom smeru preduzeti?

Pitanje gospodinu Šarčeviću, ministru prosvete, jeste da li će Ministarstvo prosvete dati dozvolu za dalji nesmetani rad Poljoprivredne škole u Kraljevu, inače najstarije poljoprivredne škole u Srbiji, pošto je promenom detaljnog plana regulacije grad Kraljevo 13 hektara zemlje koja je služila za nesmetano izvođenje praktične nastave, dao kao mogućnost kupovine investitoru „Leoni“? Time je doveo u pitanje dalji rad škole, a do današnjeg dana grad nije školi ponudio drugu zemlju, iste površine, da bi se rad mogao nesmetano nastaviti.

Dakle, šta će biti sa ovim problemom jer početak nove školske godine i upisa u novu školsku godinu je vrlo blizu?

Ministru Ružiću, ministru državne uprave i lokalne samouprave je pitanje da li će nadležno ministarstvo nešto preduzeti povodom skandalozne podnele sredstava iz budžeta grada Kraljeva lokalnim medijima, kada je jedna lokalna televizija sa svojim projektom „Za napredno Kraljevo“, dobila 80 puta više sredstava nego druge dve televizije, koje su izveštavale o neravnopravnom i nekorektnom deljenju sredstava iz budžeta grada Kraljeva i na taj način sprečavale eventualne krađe? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Ja bih kao i do sada postavio nekoliko pitanja vezanih za život, konkretni život naših građana, pitanje koje postavljaju meni u mom kraju, na jugoistoku Srbije. Jedno od tih pitanja jeste, pošto se više puta čulo u prethodnom periodu i prošle godine, a i ove godine u medijima od strane nekih iz Ministarstva rada i socijalne politike, a vezano je za zakon o penzijskom-invalidskom osiguranju.

Za one ljude koji odu ranije u penziju od 65 godina, a imaju jedan od uslova 40 godina radnog staža, po tom zakonu koji sam ja glasao, ljudi imaju penale za svaku godinu koji odu ranije od 65 godina i na taj način oni imaju umanjenje penzije do kraja života, u zavisnosti da li će otići u 61, 62, 63. ili 64 godine, a pitanje je da li će se ući u postupak promene ovog zakona u ovom delu? Bilo je veći broj najava od strane ministarstva i to je ono što me stvarno interesuje zato što to jeste i pitanje većeg broja ljudi koji su stekli uslove, jedan od uslova 60 godina, odnosno 40 godina radnog staža, pa sada čekaju da ne dođu do situacije da odu u penziju, da imaju smanjivanje tih 5, 10, 15, 20% do kraja života, već samo da to bude dok napuni 65 godina života, taj budući penzioner.

Još jedno pitanje vezano je za razvoj poljoprivrede. Bez komasacije i rada na komasaciji i promena Zakona o komasaciji ili podzakonskih akata biće teško i da se radi komasacija. U našim područjima, tu govorim konkretno za nerazvijena područja, kao što je opština odakle ja dolazim, kao što su opštine na jugoistoku Srbije, svedoci smo da veliki broj njiva, sada, što se kaže, nema ko da ih obrađuje, zato što su ti ljudi ostarili, ne mogu da rade, njihovi mladi tamo ne dolaze i ta njihova zemlja je potrebno da se radi, da se razrađuje da bi mogli i dalje od toga ljudi da žive.

Interesuje me da li će Ministarstvo poljoprivrede u narednom periodu, ja očekujem vrlo brzo, da se uđe u posao, za donošenje Zakona o komasaciji, jer smo svi svesni toga da bez ukrupnjavanja zemlje, bez komasacije, bez ulaganja u poljoprivredu na zemljištu koja stvarno ima mogućnost da se radi, nema nam ni razvoja poljoprivrede.

Inače, Nemačka vladina organizacija GIZ je već pomagala da se uđe u postupak donošenja određenih pravilnika u komasaciji, i meni je to stvarno pitanje vrlo bitno da znam, jer ćemo na taj način stvarno imati mogućnost kada uradimo komasaciju, kada uradimo dobrovoljno grupisanje zemlje, za naše poljoprivedne proizvođače i u našim nerazvijenim područjima, imati veliku šansu i mogućnost da se tamo ostane da se živi, da mladi ljudi koji žele da se bave poljoprivredom, koji mogu koristiti subvencije koje daje država Srbija i Vlada Republike Srbije sa ukrupnjavanjem zemlje oni stvarno mogu nastaviti tamo da ostanu da žive i da od toga može stvarno da imamo i uspeh i budućnost i u tim našim malim, nerazvijenim opštinama kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Babušnica i veći broj takvih opština na jugoistoku Srbije.

Još jednom, pošto ja stvarno uvek govorim kao pravi srpski domaćin, kao pravoslavac, ja bih današnjeg dana iskoristio priliku da čestitam Beograđanima slavu Spasovdan, gradu Beogradu da čestitam slavu Spasovdan, sa željom da Beograd i Beograđani i svi mi idemo napred, da bude mnogo bolje, da se razvijaju ta rubna područja i da se razvija poljoprivreda.

Čestitao bih, normalno, i Nišavskom upravnom okrugu isti dan, današnju slavu Spasovdan, sa željom da naš Nišavski okrug ide napred, da se tamo razvija, da se rađaju deca, da se tamo bolje živi, i normalno, pošto ja dolazim iz Svrljiga, današnji dan je isto slava Spasovdan Manastira Vaznesenje Gospodnje, koji se nalazi u selu Labukovo, to je selo na granici sa opštinom Sokobanja. Čestitam i svim mojim ljudima ovaj dan Spasovdan, sa željom da svi u Srbiji bolje živimo, da imamo zdravlja, sreće i uspeha u svakom pogledu. Sve najbolje.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.

Zahtev za potpunom informacijom ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Sadržaj informacije čije dostavljanje zahtevam tiče se štrajka u „Kajzenu“, koji se dogodio nedavno i informacija koju zahtevam od ministra je da mi odgovori na pitanje - šta je iz delokruga svoje nadležnosti uradio ministar, odnosno nadležni u Ministarstvu i šta je u postupanju učinjeno tokom štrajka u „Kajzenu“?

Verujem da svi znamo šta se dogodilo za poslednjih nedelju dana. U „Kajzenu“ su radnice stupili u štrajk sa zahtevom za isplatu zaostalih zarada, prekovremenog rada i sa zahtevom za poboljšanje rada, uobičajeni sindikalni zahtev u svim normalnim državama. Ono što nije uobičajeno, i to treba da bude sadržaj informacije koju zahtevam od ministra, je reakcija poslodavca i izostanak reakcije bilo koga od nadležnih.

Dakle, poslodavac se javnosti obratio da je nedavni štrajk u našoj kompaniji, da je bio bez osnova, da nije bio organizovan u skladu sa zakonom, da štrajk nije bio najavljen, pri čemu informacija od radnica u štrajku je da on zabranjuje sindikalno organizovanje, što je takođe povreda Zakona o štrajku i nadležnost Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

U drugoj fazi ovog arogantnog, nezakonitog i nadasve štetnog po sve u Srbiji javljanja poslodavca „Kajzena“ je da im nije bila data mogućnost da odgovore na zahteve zaposlenih, da pokušaju da postignu dogovor, a da je obustava proizvodnje ugrozila ispunjenje obaveza našim internacionalnim klijentima i prouzrokovala veliku reputacionu i finansijsku štetu za „Kajzen“.

Moja poruka i ovaj deo mog zahteva za informacijom nije upućena ministru, upućena je poslodavcu, odnosno ljudima koji vode „Kajzen“. Vaša reputaciona šteta je sramota da držite žene 12 sati na radu, da im ne date sindikalno organizovanje i da ih tretirate kao roblje. To je poslovodstva reputaciona, finansijska i svaka druga sramota i šteta.

Moje pitanje je zašto je to uopšte moguće da se dešava u Srbiji? Odgovor na to pitanje je dosta lako naći. Znate, ta iluzija i neprekidno ponavljanje da mi treba da pravimo poslove, da kreiramo radna mesta, da posla nema, jedna od najstrašnijih i najtragičnijih zabluda po elementarna prava svakog čoveka, žene i muškarca koji žive u Srbiji. Posla ima, i robovi su imali posla. Žene imaju posla svaki dan, vasceli dan, od rana jutra do noći. Zarade su problem.

Da ljudi u Srbiji kažu poslodavcima, a u ime ljubavi, da će raditi džabe, svi bi imali posao. Ovakvo postupanje poslovodstva je, osim što je nezakonito po propisima koje je ova Skupština donela, ja mislim, dobar početak da se otvori dijalog odakle nam prava da uskraćujemo radnicima ono što je u tim propisima zapisano? Odakle vam prava da govorite – ćuti, za 22 ili 25 hiljada, jer može da bude i gore? Odakle vam prava da zabranjujete sindikalno organizovanje radnika i da u isto vreme isti ministar od koga zahtevam potpunu informaciju o postupanju u slučaju „Kajzen“ govori o tome da se mi menjamo po receptu evropskih integracija?

U toj Evropi, po kojoj na rečima govorite da se menjamo, u realnosti se ne dešava ništa osim ruganja evropskim integracijama. U toj Evropi radnici imaju prava na štrajk, sindikati su obavezni u dijalogu sa poslodavcem i Vladom i štrajkovi su uobičajena pojava u demokratskom društvu. Maltretiranje radnika i zabrana štrajka, kao i – evo ti 25.000 i to ti je puno, omalovažavanje, ponižavanje i sve ono što se očigledno dešava ne samo u „Kajzenu“ i ovo ruganje poslodavca koji je obećao 800 radnika, a zapošljava 350 se ne dešava u Evropi. Kad se desi, onda ministar kaže – ne može. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287?
Kolega Birmančeviću, izvolite.

Poštovani predsedavajući, u Osnovnom sudu u Šapcu u toku je proces suđenja gradonačelniku Nebojši Zelenoviću za zloupotrebe i nenamensko trošenje budžeta iz 2015. godine, i to za iznos ni manje ni više nego pet miliona evra.

Postavljam pitanje potpredsedniku Vlade i ministru policije Nebojši Stefanoviću – kada će pripadnici MUP Republike Srbije Službe za borbu protiv organizovanog kriminala u interesu svih građana Šapca, ali i građana Srbije, izvršiti kontrolu poslovanja gradske uprave, imajući u vidu da je DRI kontrolom trošenja budžeta za 2015. godinu utvrdila nepravilnosti i zloupotrebu u iznosu od pet miliona evra? Ponavljam, sudski proces je u toku.

Ono što je pitanje, na koje je potreban odgovor, upravo preko Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, jer nikako se drugačije ne može nazvati trošenje iz budžeta pet miliona evra, je to – koje preduzeće, koji pojedinac i ko je imao pravo da zavuče ruku u kasu budžeta grada Šapca i da potroši pet miliona evra? Između ostalog, sredstva su potrošena u iznosima od 297 miliona dinara više od odobrenih aproprijacija, 86 miliona dinara su obaveze čiji pravni osnov nije u skladu sa važećim propisima, 89 miliona dinara bez validne verodostojne dokumentacije, 31 milion dinara bez zaključenog ugovora ili drugog pisanog akta, 42 miliona dinara bez sprovođenja javnih nabavki, itd, zloupotrebama nikad kraja.

Ponavljam, molba ministru policije u ime građana Šapca i Srbije da dobijemo odgovor na pitanje - ko je potrošio pet miliona evra građana Šapca iz budžeta 2015. godine, bez javne nabavke, bez pravnog osnova, bez validne dokumentacije, bez zaključenog ugovora? Građani zaslužuju istinu, a lopovi kaznu u skladu sa zakonom i sa veličinom zloupotreba koje su uradili.

Drugo pitanje postavljam predsednici Vlade Ani Brnabić, ministru finansija, kao i ministrima Ružiću i Đorđeviću. Naravno da, u skladu sa poslovanjem koje je konstantovano u 2015. koja nije bila izborna godina, u 2016. godini zloupotrebe su bile još veće, jer su izbori bili u toku. Dokazano je da su kupovinom glasova, koja je i priznata i potvrđena u Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu, između ostalog, napravili većinu uz pomoć koje su sada još uvek na vlasti. Ono što se nastavlja to je zapošljavanje stranačkih aktivista i odbornika koji su isključivo na strani podrške i strani većine koju predvodi Nebojša Zelenović, kao učenik u Šapcu i republici poznatog Dušana Petrovića, bolje poznatog kao mistera 10% i u skladu sa tim zapošljavanje bez odobrenja Vlade Republike Srbije, kršenje zakona, a ono što je sigurna i pouzdana informacija, to je da je upravo Upravni inspektorat kontrolom od 4. oktobra 2017. godine konstatovao niz nepravilnosti i zapisnikom načelniku gradske uprave predložio 10 mera radi otklanjanja nepravilnosti, dok je žalbenoj komisiji Grada Šapca dostavljen predlog da se otkaže radni odnos i ponište nezakonita konačna rešenja načelnika gradske uprave za ukupno 10 nezakonito zaposlenih lica.

Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, Inspektorat za rad je takođe konstatovao da je u četiri javna preduzeća, koja naravno kontroliše i kojima upravlja Nebojša Zelenović, bilo zapošljavanja na određeno i na neodređeno vreme, ponovo bez odobrenja Republike, bez odobrenja Komisije Vlade za zapošljavanje. Pored toga uputio sam poziv i molbu budžetskoj inspekciji, koja je nadležna da upravo sve ovo što su konstatovale inspekcije iz navedena dva ministarstva, da uradi kontrolu gradskog budžeta, odnosno zapošljavanja u gradskoj upravi i lokalnim javnim preduzećima.

Očekujem reakciju Ministarstva finansija, odnosno budžetske inspekcije. I pored svega navedenog 26. marta ove godine odbornica koja je bila član odborničke grupe SNS u Skupštini Grada Šapca, prešla je u odborničku grupu koja podržava gradonačelnika Zelenovića, tako što je zaposlena na neodređeno vreme u slobodnoj zoni Šabac bez bilo kakve saglasnosti, odobrenja ili konkursa.

Ponovo se budžet Grada Šapca troši bez smisla, bez javnog konkursa, saglasnosti i bez poštovanja osnovnih kriterijuma za zapošljavanje. Pokažite građanima Šapca i građanima Srbije da je pravda svakako dostižna. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje predsedniku Republike Srbije i premijeru Republike Srbije – kada će biti ukinut Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija? To sa razlogom zato što ovih dana slušamo o tome da i MMF, sa jedne strane, traži ukidanje ovog zakona, sa druge strane slušamo premijerku koja kaže da oni ne mogu da ukinu taj zakon, zato što bi se njime praktično smanjile penzije, što nema nikakve logike sa istinom i sa suštinom.

Danas čujemo iz Sofije predsednika Republike koji nam šalje poruku i kaže da je ovih dana slušao raznorazne gluposti o tome kako treba da se ukine zakon i kako je on nekome nešto uzeo, kako je penzionerima uzeo penzije. Zaista ne znam da li su gluposti, kada nekome a 40% penzionera je osetilo posledice tog zakona, njih 700.000 je od 2014. počelo da prima manje penzije nego ranije, da li je on to nekome uzeo ili nije uzeo. Dakle, radi se o tome da je uzeo penzije od 700.000 penzionera ili ... (Isključen mikrofon.)