Hvala, kolega Živkoviću.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
(Darko Laketić: Da li mogu da odgovorim kao predstavnik predlagača?)

Nisam vas video u sistemu.
Izvinite, kolega Aleksiću, moram da obrišem listu.
Prijavite se, kolega Laketiću. Bila je puna lista, s toga vas nisam video u sistemu.
Reč ima dr Laketić.

Dužan sam kao predlagač da dam nekoliko objašnjenja.
Što se tiče vremena izveštavanja predviđeno je dakle, da komisija pruža šestomesečni izveštaj Narodnoj skupštini, a da taj prvi preliminarni izveštaj, ne kažem završni, već prvi preliminarni, bude 2020. godine. Zašto? Smatram da je to valjan rok.
Podsetiću parlament na jednu informaciju koju sam podelio sa vama danas u uvodnom izlaganju, a to je da italijanski parlament je krenuo u istraživanje ovog problema posle 2000. godine, formirao prvu komisiju 2005. godine. Od 2005. godine zaključno do 2018. godine su oni istraživali probleme.
Prva i druga komisija nisu došli do relevantnih podataka, dakle, došlo se do nekih informacija, ali ne do relevantnih, tek je ova treća komisija posle toliko godina uspela da dođe do informacija, do činjenica koje su napravile jedan iskorak u smislu odbrane prava tih ljudi, pre svega njihov cilj je bio da zaštiti njihove vojnike. Zašto ovo govorim? Zato što je reč o jednom kompleksnom problemu, zato što je reč o kompleksnoj, zdravstvenoj, medicinskoj, naučnoj metodologiji. Ja bih bio vrlo zadovoljan, vrlo srećan kad bi mi mogli to u roku od mesec dana da završimo i da rešimo. Ali, mislim upravo iz ovih razloga da je ovaj vremenski rok, ova vremenska distanca zadovoljavajuća i da se nadam da ćemo u ovom vremenskog periodu doći do valjanih dokaza.
Što se tiče teritorije Kosova i Metohije, ja sam već stupio u kontakt sa kolegama sa Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovići i sa zdravstvenim ustanovama severno od Ibra. Dobiću informaciju od zdravstvenih ustanova, takođe i južno od Ibra. Govorim o zdravstvenim ustanovama gde se leče Srbi. Pokušaću, dakle pokušaću, da dođem do informacija i svih relevantnih podataka sa svih mesta, govorim o prostoru gde su padali projektili i mislim da nije uputno da sa ove distance kada komisija još uvek nije formirana govorim o tome, ali mi je namera da zaista u tom narednom periodu jedan od prvih zadataka bude i upravo verifikacija svih lokacija, kao što sam opet rekao u uvodnom izlaganju.
Što se tiče sastava komisije, definitivno biće sastavljena od poslanika iz redova pozicije i opozicije. Pre svega ću voditi računa da ti poslanici budu adekvatnog obrazovanja od koga ćemo imati koriti kao komisija u svom radu. Dakle, govorim o profesionalnoj orjentaciji, i neće biti sastavljena samo od ljudi koji su narodni poslanici. Cilj je da se ona proširi, dakle, onim licima koji su stručnjaci u svojim oblasti, jer jedino na taj način možemo doći do istine.
Takođe, moja dužnost je još jedno objašnjenje, kao što i naslov u predlogu ove komisije govori, ona će istraživati efekat svih toksina, svih supstanci koje su uzrokovale, znači, potencijalno uzrokovale maligne bolesti i sve ono što šteti zdravlju sa posebnim osvrtom na osiromašeni uranijum.
Naime, neće nam dominantna priča biti samo radiološki efekat uranijuma. Ima tu mnogo supstanci čiji efekat moramo ispitati, govorim sada o uticaju na zdravlje, to su benzeni, to su piraleni, različiti derivati hlora, da ih ne pominjem, ali komisija se neće ograničavati na radiološki momenat vezano za osiromašeni uranijum. Hvala.

Hvala doktore Laketiću.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Izvolite, kolega Aleksiću.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Narodna stranka podržava osnivanje ove komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine i svakako to jeste važno zbog budućnosti i nacije i naše dece i jednom za svagda dođemo do valjanih informacija vezano za ono o čemu slušamo već decenijama.

Međutim, postavljamo pitanje – zašto se to baš sada sprovodi? Zašto se baš sada osniva jedna ovakva komisija? Zašto to nije ranije sprovedeno? Zašto ta komisija nije formirana odmah posle bombardovanja, još 1999. godine?

Ja ću vas podsetiti da je Vlada Mirka Marjanovića, koja je tada vršila vlast u Srbiji, do 2000. godine je praktično bila na vlasti i da je bilo dovoljno vremena da se od 1999. godine do 5. oktobra 2000. godine formira jedna takva komisija. I formirana je i to jeste suština problema.

Dakle, bilo je već ovakvih i sličnih komisija koje su formirane bez epiloga i bez rezultata. Dakle, 1999. godine je takođe jedna komisija formirana i pokrenuto je istraživanje odmah posle NATO bombardovanja Srbije 1999. godine na VMA. Pokušalo je da se dođe do odgovora na pitanje – koliko su vojnici sa Kosova, kao i njihovi potomci izloženi riziku zbog kontakta sa osiromašenim uranijumom? Stručnjaci sa VMA koji su učestvovali u ovom projektu tada, kažu da je formiran i praćen uzorak od 2000 vojnika. Ispitivanje je obuhvatilo i njihovu decu rođenu od 2000. do 2004. godine, koji se takođe leče i kontrolišu u sistemu VMA i deci je bilo ukupno 1752. Takođe, kao kontrola uzet je i uzorak dece koja su rođena i ranije, pre 1999. godine, od 1995. do 1999. godine, njih 1204.

Međutim, iako posle pregleda, medicinske dokumentacije su dobijeni alarmantni podaci tada, govorim o 1999. godini posle bombardovanja, da su deca rođena za vreme NATO bombardovanja imala učestale anomalije, endokrine i metaboličke bolesti, kao i maligne neoplazme. Iz nekog razloga, to istraživanje nije dobilo epilog.

Zvanično objašnjenje aktuelne vlasti 1999. godine bilo je da broj ispitanih nije bio dovoljan za naučnu analizu, a nezvanično, tadašnja vlast je zaustavila to istraživanje. U toj tadašnjoj vlasti, Vlade Mirka Marjanovića koja je bila na vlasti i kada je Srbija bombardovana 1999. godine, učestvovali su i neki ljudi koji i danas, gle slučaja, učestvuju u vlasti.

Pored aktuelnog predsednika Republike, Aleksandra Vučića, koji je 1999. godine u toj Vladi bio ministar informisanja, u njoj je učestvovao i Vojislav Šešelj, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković i predsednica parlamenta Maja Gojković. Dakle, isti ljudi su 1999. godine učestvovali u Vladi, kada je pokrenuta ta jedna slična komisija ovoj koju predlažete danas, pa ste rezultate te komisije sakrili u stranu i danas, u 2018. godini, u ovom trenutku, odnosno jedan broj ljudi koji je i tada učestvovao u vlasti naše zemlje, predlaže formiranje jedne ovakve komisije u ovom određenom trenutku.

Ako me pitate, najbolje bi bilo da se bombardovanje uopšte nije ni dogodilo i da nema potreba da razgovaramo danas o ovome, ali to nije pitanje za neke od nas. Pitanje je za neke druge koji su tada vodili politiku ove zemlje i čija politika je dovela do ovog o čemu danas treba ovde da razgovaramo, a to je ugroženost zdravlja građana Republike Srbije, naše dece i našeg prirodnog okruženja.

Mi smo stava da ovaj posao treba da rade najstručnija lica, institucije koje su relevantne i koje su nadležne da se bave ovim poslom. Iako podržavamo ovu komisiju, smatramo da u njoj, kao obaveznost članstva, treba da imaju oni koji su najrelevantniji u Srbiji da se bave ovom tematikom. Nisam siguran da među nama poslanicima ima stručnjaka iz ove oblasti koji bi mogli da daju kvalitetan doprinos ovo komisiji ili ukoliko je cilj komisije politikantske prirode, pa da sada u ovom trenutku, kada nam predsednik svakog dana kroz medije šalje poruku i priprema javnost da Kosovo treba priznati ili potpisati sporazum il da neće više dozvoliti ratove itd. pa sada, hajde da se malo poigramo i sa ovom komisijom, kao političari i napravimo komisiju.

Dakle, smatramo da je ovo posao koji se tiče stručnjaka i kompetentnih ljudi koji treba da se bave ovom oblašću.

Što se tiče nas političara, a imali smo priliku mnogo puta do sada, vi ste šest budžeta usvojili kao aktuelna vlast, da podignemo budžet Ministarstva zdravlja, pre svega za opremu za rano otkrivanje karcinoma. Nažalost, ni kolega dr predlagač nije prihvatio naše amandmane kada smo predlagali da se umesto gondola, jelki i fontana ulaže u zdravstveni sistem Srbije. Tada ste sve te naše amandmane odbili, niste govorili o njima, a mogli smo i tada da govorimo o tome da se deo sredstava treba usmeriti upravo na opremu i u medicinske centre za rano otkrivanje karcinoma i druge slične opreme.

Naravno, ova tema o kojoj danas govorimo je rezultat naših politika. Kad kažem naših, mislim na Srbiju ali i onh koji su vodili tu politiku tada. Žao mi je što danas isti ljudi koji su 1999. bili akteri svega što se tada dešavalo, ponovo su danas akteri, samo u jednoj drugoj ulozi. Želim da verujem da se neće nikada dogoditi to što je bilo 1999. godine, ali mi se čini da će isti ti akteri danas taj deo teritorije, zbog koga smo i bombardovani, zbog koga imamo ovakve komisije koje predlažete da se formiraju, danas dati deo te teritorije zbog koje se ginulo i ratovalo Albancima.

Sve govori o tome. U vlasti se sa Ramušem Haradinajem. Naši ministri, naši poslanici učestvuju u vlasti na Kosovu i sada eto naknadne pameti da vidimo šta se događalo, ko je kriv i kakve su posledice NATO bombardovanja, od istih ljudi koji su činili vlast kada je 1999. godine Srbija i bombardovana.

S toga, pozivam predsednika Republike da dijalog o Kosovu vodimo ovde u ovom parlamentu, da naučimo nešto iz grešaka prošlosti, da se ne ponovi to što je bilo u našoj istoriji i o čemu danas razgovaramo, nego da sada dođe u parlament i ovde poslanicima koji predstavljaju sve građane Republike Srbije bez obzira gde žive, u kom mestu, u kom selu ili u kom delu teritorije Republike Srbije, i da zajedno sa nama razgovara o tome šta je politika Srbije, da dođemo do zaključka kako ćemo pregovarati dalje i voditi dijalog sa Albancima, da taj dijalog krene ovde u parlamentu, a ne po medijima gde on razgovara sa voditeljima ili saopštenjima koje plasira kroz svoje režimske medije, i da tu raspravimo sa njime ko je junak, a ko nije junak, ko bi išao u rovove da sedi na minus 15, a ko ne bi. Jer, poslednji put dok su neki sedeli i ležali u tim rovovima, dok su se borili i ginuli za Srbiju, on je rešavao svoje stambeno pitanje i 1999. godine obezbedio sebi stan, kao ministar u Vladi za informisanje.

Prema tome… (Isključen mikrofon.)

Kolega Aleksiću, ja vas molim da se vratite na temu. Nema potrebe, stvarno, kada je u pitanju ova tema i ovakva rasprava da se bavimo tim stvarima. Bar od vas to ne očekujem. Hvala.

Dakle, što se tiče Komisije, predlažem u ime Narodne stranke da se najstručniji ljudi i institucije angažuju za rad ove komisije, jer je pitanje jako važno i jako ozbiljno, da se ovo pitanje ne koristi u narednom periodu u političke svrhe gde ćemo neki od nas poslanika sedeti u toj komisiji i ponovo se nadmudrivati na relaciji vlasti i opozicije, već da to ima jednu ozbiljnost i da epilog rada ove komisije, koja bi trebala na svakih šest meseci da informiše parlament o rezultatima rada zaista postoji. Da se ne dogodi ista situacija koja se dogodila 1999. godine kada zbog rezultata tadašnje komisije i tadašnjih istraživanja koja su sprovođena na VMA ne budu, praktično, ni obelodanjena, niti se neko njima posle toga bavio, a naročito to govorim zato što su isti ljudi ili jedan broj njih tada učestvovali u vođenju države, isti ti ljudi 25, odnosno i više godina, učestvuju u vođenju ove države.
Danas, i upozoravam vas, da ovo nije tema ni za kakvo politikanstvo, niti za skretanje teme sa onoga što se danas dešava, a dešava se da polako nas vodite korak po korak ka nezavisnosti Kosova, svih ovih šest godina, i vi koji ste tada vladali kada smo ratovali zbog tog Kosova, danas ste spremni očito da potpišete pravnoobavezujući sporazum sa Kosovom i da ta naša zemlja postane druga država Albanaca na Balkanu.
Zahvaljujem.

Povreda Poslovnika, Nataša Jovanović.

Gospodine Marinkoviću, povređeno je na najgrublji mogući način dostojanstvo Narodne skupštine. Vi ste bili dužni da reagujete kada je govorio poslanik Aleksić iz Trstenika, koji se ovde lažno predstavlja kao promoter neke stranke koja nije izašla na izbore, a čije je predsednik Vuk Jeremić upravo onaj Vuk Jeremić koji, dok je naš narod stradao pod zlikovačkim NATO bombama, je bio uljuljkan u toplom stanu u Londonu kod svog tate. Znači, pobegao je iz Srbije, baš kao što je i Zoran Đinđić i čitav vrh DS je tada tražio da se Srbija još više bombarduje kako bi ispunili sve uslove od zapadnih nalogodavaca, tih zlikovaca koji su razorili Srbiju.

Da bi neko bio kvalifikovan, bez obzira iz kog mesta dolazi, evo to je koleginica Turk, ima kolega koje su takođe iz tog kraja Srbije, da bilo o čemu govori, zašto ovaj prethodnik nije, mora da zna da postoji određena vremenska distanca kada se nešto utvrđuje, znači da ima osnovne i elementarne kvalifikacije o čemu će više da govore i general Delić i lekari koji su iz različitih političkih stranaka, pa tako ne da slaže i obmane građane Srbije da je formirana komisija, što nikada nije, jer tada je bila državna zajednica Srbije i Crne Gore. Tako da, Vlada Republike Srbije i Mirko Marjanović i učesnici u Vladi SRS nikako nisu mogli da formiraju takvu komisiju.

Znači, ovaj prethodni govornik to ne zna, vi ste bili dužni da ga na to upozorite, jer upravo sada je prvi put da, doduše, to je moglo da se uradi i ranije, ali prvi put da potiče inicijativa da se formira nacionalna komisija koja će na žalost da utvrđuje koliki je procenat i koliko učešće od zlikovačkih NATO bombi je u malignim obolenjima u Srbiji.

Podaci govore, i to je zapanjujuće, o tome je govorio i predsednik Šešelj, da je to 2,7 puta. Ako to nekome nije dovoljno, nekom ko predstavlja u svakom smislu izdajničku opciju za ovu zemlju da se obrati na takav način, onda zaista vi treba da reagujete, jer to je najgrublje kršenje dostojanstva Skupštine, sramota za svakog časnog građanina Srbije.