Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Narodna stranka podržava osnivanje ove komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine i svakako to jeste važno zbog budućnosti i nacije i naše dece i jednom za svagda dođemo do valjanih informacija vezano za ono o čemu slušamo već decenijama.
Međutim, postavljamo pitanje – zašto se to baš sada sprovodi? Zašto se baš sada osniva jedna ovakva komisija? Zašto to nije ranije sprovedeno? Zašto ta komisija nije formirana odmah posle bombardovanja, još 1999. godine?
Ja ću vas podsetiti da je Vlada Mirka Marjanovića, koja je tada vršila vlast u Srbiji, do 2000. godine je praktično bila na vlasti i da je bilo dovoljno vremena da se od 1999. godine do 5. oktobra 2000. godine formira jedna takva komisija. I formirana je i to jeste suština problema.
Dakle, bilo je već ovakvih i sličnih komisija koje su formirane bez epiloga i bez rezultata. Dakle, 1999. godine je takođe jedna komisija formirana i pokrenuto je istraživanje odmah posle NATO bombardovanja Srbije 1999. godine na VMA. Pokušalo je da se dođe do odgovora na pitanje – koliko su vojnici sa Kosova, kao i njihovi potomci izloženi riziku zbog kontakta sa osiromašenim uranijumom? Stručnjaci sa VMA koji su učestvovali u ovom projektu tada, kažu da je formiran i praćen uzorak od 2000 vojnika. Ispitivanje je obuhvatilo i njihovu decu rođenu od 2000. do 2004. godine, koji se takođe leče i kontrolišu u sistemu VMA i deci je bilo ukupno 1752. Takođe, kao kontrola uzet je i uzorak dece koja su rođena i ranije, pre 1999. godine, od 1995. do 1999. godine, njih 1204.
Međutim, iako posle pregleda, medicinske dokumentacije su dobijeni alarmantni podaci tada, govorim o 1999. godini posle bombardovanja, da su deca rođena za vreme NATO bombardovanja imala učestale anomalije, endokrine i metaboličke bolesti, kao i maligne neoplazme. Iz nekog razloga, to istraživanje nije dobilo epilog.
Zvanično objašnjenje aktuelne vlasti 1999. godine bilo je da broj ispitanih nije bio dovoljan za naučnu analizu, a nezvanično, tadašnja vlast je zaustavila to istraživanje. U toj tadašnjoj vlasti, Vlade Mirka Marjanovića koja je bila na vlasti i kada je Srbija bombardovana 1999. godine, učestvovali su i neki ljudi koji i danas, gle slučaja, učestvuju u vlasti.
Pored aktuelnog predsednika Republike, Aleksandra Vučića, koji je 1999. godine u toj Vladi bio ministar informisanja, u njoj je učestvovao i Vojislav Šešelj, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković i predsednica parlamenta Maja Gojković. Dakle, isti ljudi su 1999. godine učestvovali u Vladi, kada je pokrenuta ta jedna slična komisija ovoj koju predlažete danas, pa ste rezultate te komisije sakrili u stranu i danas, u 2018. godini, u ovom trenutku, odnosno jedan broj ljudi koji je i tada učestvovao u vlasti naše zemlje, predlaže formiranje jedne ovakve komisije u ovom određenom trenutku.
Ako me pitate, najbolje bi bilo da se bombardovanje uopšte nije ni dogodilo i da nema potreba da razgovaramo danas o ovome, ali to nije pitanje za neke od nas. Pitanje je za neke druge koji su tada vodili politiku ove zemlje i čija politika je dovela do ovog o čemu danas treba ovde da razgovaramo, a to je ugroženost zdravlja građana Republike Srbije, naše dece i našeg prirodnog okruženja.
Mi smo stava da ovaj posao treba da rade najstručnija lica, institucije koje su relevantne i koje su nadležne da se bave ovim poslom. Iako podržavamo ovu komisiju, smatramo da u njoj, kao obaveznost članstva, treba da imaju oni koji su najrelevantniji u Srbiji da se bave ovom tematikom. Nisam siguran da među nama poslanicima ima stručnjaka iz ove oblasti koji bi mogli da daju kvalitetan doprinos ovo komisiji ili ukoliko je cilj komisije politikantske prirode, pa da sada u ovom trenutku, kada nam predsednik svakog dana kroz medije šalje poruku i priprema javnost da Kosovo treba priznati ili potpisati sporazum il da neće više dozvoliti ratove itd. pa sada, hajde da se malo poigramo i sa ovom komisijom, kao političari i napravimo komisiju.
Dakle, smatramo da je ovo posao koji se tiče stručnjaka i kompetentnih ljudi koji treba da se bave ovom oblašću.
Što se tiče nas političara, a imali smo priliku mnogo puta do sada, vi ste šest budžeta usvojili kao aktuelna vlast, da podignemo budžet Ministarstva zdravlja, pre svega za opremu za rano otkrivanje karcinoma. Nažalost, ni kolega dr predlagač nije prihvatio naše amandmane kada smo predlagali da se umesto gondola, jelki i fontana ulaže u zdravstveni sistem Srbije. Tada ste sve te naše amandmane odbili, niste govorili o njima, a mogli smo i tada da govorimo o tome da se deo sredstava treba usmeriti upravo na opremu i u medicinske centre za rano otkrivanje karcinoma i druge slične opreme.
Naravno, ova tema o kojoj danas govorimo je rezultat naših politika. Kad kažem naših, mislim na Srbiju ali i onh koji su vodili tu politiku tada. Žao mi je što danas isti ljudi koji su 1999. bili akteri svega što se tada dešavalo, ponovo su danas akteri, samo u jednoj drugoj ulozi. Želim da verujem da se neće nikada dogoditi to što je bilo 1999. godine, ali mi se čini da će isti ti akteri danas taj deo teritorije, zbog koga smo i bombardovani, zbog koga imamo ovakve komisije koje predlažete da se formiraju, danas dati deo te teritorije zbog koje se ginulo i ratovalo Albancima.
Sve govori o tome. U vlasti se sa Ramušem Haradinajem. Naši ministri, naši poslanici učestvuju u vlasti na Kosovu i sada eto naknadne pameti da vidimo šta se događalo, ko je kriv i kakve su posledice NATO bombardovanja, od istih ljudi koji su činili vlast kada je 1999. godine Srbija i bombardovana.
S toga, pozivam predsednika Republike da dijalog o Kosovu vodimo ovde u ovom parlamentu, da naučimo nešto iz grešaka prošlosti, da se ne ponovi to što je bilo u našoj istoriji i o čemu danas razgovaramo, nego da sada dođe u parlament i ovde poslanicima koji predstavljaju sve građane Republike Srbije bez obzira gde žive, u kom mestu, u kom selu ili u kom delu teritorije Republike Srbije, i da zajedno sa nama razgovara o tome šta je politika Srbije, da dođemo do zaključka kako ćemo pregovarati dalje i voditi dijalog sa Albancima, da taj dijalog krene ovde u parlamentu, a ne po medijima gde on razgovara sa voditeljima ili saopštenjima koje plasira kroz svoje režimske medije, i da tu raspravimo sa njime ko je junak, a ko nije junak, ko bi išao u rovove da sedi na minus 15, a ko ne bi. Jer, poslednji put dok su neki sedeli i ležali u tim rovovima, dok su se borili i ginuli za Srbiju, on je rešavao svoje stambeno pitanje i 1999. godine obezbedio sebi stan, kao ministar u Vladi za informisanje.
Prema tome… (Isključen mikrofon.)