Hvala koleginice Radeta.
Jeste, u pravu ste, i sugerisali ste mi ovde dok sam predsedavao. Ja samo nisam hteo da dopustim, jer mislim da bi to bilo ponižavanje Narodne skupštine i cvih nas ovde, da govorimo, kao što sam i rekao, o trešnjama i jagodama. To je bila moja namera, a imamo veoma važnu temu o kojoj vrlo ozbiljno raspravljamo, odnosno većina poslanika koji su do sada debatovali.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Hvala još jednom na vašoj sugestiji i dobroj volji.
Reč ima dr Darko Laketić.

Zahvaljujem se.
Gospodine predsedavajući, lično smatram da je tema izuzetno osetljiva, lično smatram da je reč o vitalnom nacionalnom interesu i zato obratite pažnju da se u diskusijama pre svega govori o temi. Nije to bitno, zaista parlamentarizam dozvoljava sve, postoje različita mišljenja, ali o ovoj temi govoriti o trešnjama i jagodama, zaista je sramotno. Prvo, zbog toga što nas gledaju takođe i ljudi koji su direktno oštećeni, koji su oboleli. Nas gledaju ljudi koji očekuju i od ove komisije i od našeg zajedničkog rada rezultate. Nemojte dozvoliti, gospodine predsedavajući, da se skrnavi ovaj parlament.
S druge strane, podsetiću šta je učinjeno u zdravstvenom sistemu. Podsetiću da su klinički centri trebali da budu završeni 2009. godine, svi, a da se postepeno završavaju tek sada. Podsetiću da su pacijenti, onkološki pacijenti u Vojvodini umirali zbog toga što nisu mogli da dođu na red za zračenje. E, to je ne bruka i sramota, to je greh.
Došli smo u situaciju da se postepeno rešavaju svi ti gorući problemi u zdravstvu. Došli smo u situaciju gde je kupljen dovoljan broj linearnih aksceleratora da se najveći broj lista čekanja praktično i ugasila. Došli smo u situaciju da su kupljena vozila hitne pomoći. Sećate se perioda kada ni vozila domovi zdravlja nisu imali, niti goriva da prebace bolesnike do ustanova višeg ranga.
To je ono o čemu treba da pričamo kada bude došao Zakon o zdravstvenoj zaštiti, a ne kada su građevinski zakoni priča se o besplatnim udžbenicima, kada je ovako vitalan zakon, odnosno, ovako vitalno pitanje, priča se o trešnjama i višnjama.
Sve zajedno vas pozivam, pre svega, na odgovornost, kao što će i komisija imati svoju odgovornost, imajte i vi pojedinačnu. Govorim svakom narodnom poslaniku i u skladu sa tim se ponašajte. Hvala još jednom.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.

Trudiću se da zaslužim vašu pažnju u vremenu ovlašćene predstavnice DS, jednim prilogom raspravi gde ću o osiromašenom uranijumu i o posledicama koje je projektilisao osiromašeni uranijum, govoriti kroz prizmu propagandi i činjenica. Potpuno svesna da činjenice nemaju apsolutno nikakvu šansu pred propagandom i još svesnija da, ukoliko i nas malo odustane od činjenica, onda će šteta od propagande o projektilima sa osiromašenim uranijumom biti još veća nego što je sada, ovde ili bilo gde u svetu.

Šta je propaganda, šta su činjenice, kada su projektili sa osiromašenim uranijumom u pitanju? Prvo da naglasim da mi ovde vodimo raspravu o tome da se formira komisija koja će istražiti posledice NATO bombardovanja, odnosno osiromašenog uranijuma i svih drugih posledica po život, zdravlje ljudi i okolinu.

Dobro je da se setimo da ovom raspravom dokazujemo naučnu istinu, koja kaže da države gube i dobijaju ratove, a društva su uvek na gubitku, bez obzira da li država dobila ili izgubila rat.

To nije nauka iz društvenih, ali će naša diskusija biti prilog dokazivanju te činjenice. U razmeni pitanja i odgovora između predsednice Narodne skupštine, Maje Gojković, na njeno pitanje - hoćemo li podržati komisiju, rekla sam - naravno, i predložila sam sebe za predsednicu komisije i smatram da duboko grešite što ste koncipirali komisiju sa predsednikom vlasti. To je propaganda. No, legalna je.

Ne smatram da je legitimna nijedna propaganda, ali je legalno. Kako je počela propaganda sa osiromašenim uranijumom u Americi, da ne misli neko ovde da smo mi izmislili propagandu ili da su Nemci izmislili propagande ili da su Amerikanci izmislili propagandu? Propaganda je deo ljudskog društva svih oduvek.

Dakle, sedamdesetih godina je trajala po televizijama i po medijima u Americi, jedna priča o tome da je Sovjetski savez napravio oklopna oružja razne vrste vozila potpuno neprobojna. Zgodna okolnost je da se od 40-ih godina od kada postoji industrijsko korišćenje nuklearnog materijala, postoji skladištenje osiromašenog uranijuma i odatle kampanja za korišćenje projektila sa osiromašenim uranijom. Nekoliko zemalja je to prihvatilo, spiskove možete naći u literaturi. Neke zemlje ne koriste osiromašeni uranijum.

Šta je još bila propaganda kada je osiromašen uranijum bio? Izveštaj UN, koji su proizveli posledice i u sudu u Hagu kod nekadašnjih tužiteljki Karle Del Ponte u Luiz Arbur, koje su tražile da se to kvalifikuje kao ratni zločini i ostali smo bez dovoljno činjenica.

Šta je još bilo propagande u sukobu sa činjenicama? Izveštaj koji je sa nama deo izveštaja, koji je sa nama podelio predloženi predsednik komisije, o tome šta se dešavalo u italijanskom Senatu. Taj anketni odbor je u italijanskom Senatu formiran zbog propagande da su svi drugi vojnici, pripadnici svih drugih snaga koji su došli na Kosovo bili obavešteni o svemu samo italijanski vojnici nisu. Tako je počelo.

Činjenica je da niko nije bio obavešten.

Ja sam vas vrlo pažljivo slušala. Nijednom prekinula nikoga nisam. Tako da bih bila zahvalna da se tako saslušamo, a može i drugačije ako baš birate.

Šta je propaganda, a šta činjenice o rezultatima izveštaja periodičnih koja je Italijanski parlament Senat i donji dom imao? Da se interpretiraju činjenice koje su davane onako kako nekome odgovara, pa ili je interpretirano da nema nikakvog uticaja, to je ona čuvena rečenica da niko nije kriv zato što su stradali italijanski vojnici, ili je interpretirano da se sakriva namerno istina. Kada god imate sukob propagande i činjenica, činjenice su na gubitku. Ovde u ovoj raspravi postoji jedna činjenica koju niko ne spominje, na koju sam ja vrlo ponosna.

Dakle, ako i kada ova komisija bude predložena, sastavljena, ako je bude predsednik predložio u raspravi sa imenima i svi prihvatimo, koji budemo bili u njoj, ta će komisija pokazati vrlo jasno jednu stvar koju inače Srbija ne pokazuje decenijama, a to je brigu o zdravlju albanskog stanovništva na Kosovu, jer se 81 mesto sa projektilima sa osiromašenim uranijom nalazi na teritoriji Kosova, devet u Srbiji. Takođe vas nisam prekidala, ako neko misli da nije istina onda dajte mi druge podatke. Podaci koji su dostupni je 81 mesto na teritoriji Kosova, devet na teritoriji drugih delova Srbije i jedna u Crnoj Gori.

Tu gde su te lokacije žive Albanci. Posebno mi je drago zbog činjenice da će rad ove komisije, takođe, brinuti o zdravlju pripadnika vojske i policije koji su bili na Kosovu za vreme bombardovanja, ne nažalost onima koji su poginuli, po meni dostupnim podacima, 1.031. Nažalost, dostupnih podataka o broju civilnih žrtava bombardovanja nema. To smatram neverovatnim nedostatkom samopoštovanja ovog društva koje je na gubitku, kao i albansko društvo, ratom koji interpretiraju ko ga je izgubio ko ga je dobio.

Dakle, ukoliko ova komisija bude uspešno radila manje će brinuti o zdravlju Albanci na Kosovu i manje će brinuti o svom zdravlju porodice i rođaci i sami pripadnici službe vojske i policije koji su bili neposredno u blizini 81 lokacije koja je gađana projektilima sa osiromašenim uranijumom.

To je dobra vest. To je jedna od retkih stvari koje Srbija čini i pokazuje da brine o albanskim građanima iako nema stvarnu punu nadležnost na teritoriji Kosova. Ti ljudi koji tamo žive će imati najviše koristi od istraživanja, ako ga uspešno okončamo. To su dobre vesti kada su činjenice. Šta će bilo ko, od tih činjenica da uradi kao propagandu, ne mogu vam reći koliko ne marim.

Za naš posao parlamenta, komisiji koja će biti formirana, nadam se nakon predloga koji će predsednik komisije dati, ostaće nejasno čime se bavi ta komisija. Svima nama koji iole išta znamo, a ima nas u ovoj sali puno, o naučnoj metodologiji, o ciljevima istraživanja i o mogućnosti provere naučnih hipoteza nedostaje kako će to komisija da radi. Šta hoćemo da dokažemo? Nije moguće da hoćemo da dokažemo da je osiromašeni uranijum štetan, to je gubljenje novca i vremena i prilična sramota ako hoćemo bilo kome, bilo kome naukom, da dokažemo da je osiromašeni uranijum štetan.

Jedan od izotopa, a izotop je zato što se nalazi na istom mestu u periodnom sistemu elemenata sa drugim uranijumima je klasifikovan kao štetan, jer ima raspad koji prouzrokuje elektromagnetna zračenja, alfa, beta i gama zrak, koji imaju različite efekte u zavisnosti od sredine u kojoj se prostiru. To ne treba dokazivati. Uranijum je štetan.

Tako da vas molim da definišemo zadatak komisije.

Šta mi hoćemo da dokažemo? Hoćemo istraživanje koje će raditi, pod organizacijom narodnih poslanika, neko stručan, koji će povezati broj, vrstu i učestalost nekih vrsta oboljenja od udaljenosti od lokacije, količine i vrste korišćenja projektila sa osiromašenim uranijumom. To hoćemo da dokažemo. Sve dok se to ne dokaže, imaćemo uvek izbor da biramo između propagandi i činjenica na volju i uvek da znamo da će pobeda biti na strani propagande. Niko ne voli činjenice. Činjenice su uporne, lako proverljive, tvrdoglave. Propaganda je slatka, lepa, zavodljiva, interpretativna i na volju je svakome.

Kako ćemo to da dokažemo? Kako ćemo da dokažemo vezu između onoga što se dogodilo u nekom određenom danu, na jednoj od 81 lokacije na Kosovu, devet lokacija na drugim delovima Srbije i jednoj lokaciji u Crnoj Gori, sa neposrednim posledicama onih koji tu žive, jer oni su prva tema istraživanja?

Trebaće vam, nama svima, nekakva saradnja nad teritorijom na kojom nemamo stvarnu i punu nadležnost, ako hoćemo ozbiljno da se bavimo istraživanjem. Hoćete još jedan podatak, da je neko izlio tone hlora u Savu komotno. Samo ne znam ko će od toga da ima koristi ikakve. Ako hoćete još jedno istraživanje o tonama žive koje su bačene u Dunav komotno. Ko će od toga da ima koristi?

Ako hoćemo zaista da dokažemo i da se suprotstavimo odlukama veća u Hagu, koje je odbilo da proglasi bombardovanje osiromašenim uranijumom ratnim zločinom, ako hoćete da se zaista suprotstavimo onima koji neće da klasifikuju osiromašeni uranijum u konvenciji Rezolucije kojima bi bili zabranjeni, onda vam treba vrlo ozbiljno istraživanje, vrlo jasna naučna metodologija.

Ne da nemam ništa protiv da Skupština to organizuje, finansira, sve što treba uradi za bilo koju naučnu kuću ovde ili bilo gde, nego naprotiv, vrlo ću rado podržati učešće ljudi koji znaju kako da naučnim metodama dođu i dokažu šta se desi ako imate toliku i toliku količinu projektila sa osiromašenim uranijumom na 81 lokaciji na Kosovu, kako i zašto stradaju vojska i policija i kako i zašto i koliko će dugo stradati stanovništvo na neposrednim lokalitetima, kako i zašto će stradati stanovništvo udaljeno od neposrednih lokaliteta, koliko udaljeno, zašto baš toliko. To su stvari koji se rade kao naučna istraživanja.

Osiromašeni uranijum ima mnoga manja uobičajeno definisana radiološka dejstva, on ima hemijska dejstva, mnogo više nego što to imaju klasični izvori nuklearnog zračenja, kao što su uranijum 238 ili kao što su eksplozije atomske bombe nakon hidrogenske, kao upaljača, ili, opet ću vam dati primer između propagande i činjenica, kao što je to bila čovekovom greškom izazvana tragedija u Černobilu 26. aprila 1986. godine.

Propaganda je bila da je Sovjetska vlast tražila da se ćuti, nažalost, i naša vlast je tražila da se ćuti. U danima neposredno nakon Černobila, kada ima puno smisla govoriti o radioaktivnim oblacima, što nema smisla govoriti kod osiromašenom uranijumu, to treba da dokažemo, ja pripadam školi koja smatra da nema smisla govoriti o radioaktivnim oblacima, ali o radioaktivnim oblacima kada je Černobil bio u pitanju i te kako je imalo smisla govoriti. Pa je propaganda odlučila da o tome ne informiše javnost – i beloruska i sovjetska i mađarska i rumunska i naša. Mogu o tome da vam govorim i detaljno, ako se zaista dogovorimo o pravom sastavu komisije.

Ingestione doze, poslanik Laketić je spomenuo. Imala sam zadovoljstvo da budem saradnica dr LJiljani Čonkić, koja je jedna od prvih uvela ingestione doze, uprkos protivljenju klasične škole nuklearnih fizičara i merenje radona, kao prirodnog radioaktivnog zraka u tlu, merenje radona zato da ne gradimo škole, kuće i ostalo na mestima gde njega ima, nego da gradimo garaže, prostore koje ljudi ne koriste, borila se činjenicama i teško je prolazila protiv propagande škole da je to nepotrebno. Drugu ingestionu dozu je uvela zbog toga što pri zračenju malog intenziteta ono je bezopasno, možete tuširanjem da sklonite alfa zrake, ovde je neko govorio o kosmičkim zracima kao o alfa zračenju. Dobro bi bilo da svi malo nešto pročitamo pre nego što tražimo. Dakle, dva protona, dva neutrona, teške čestice i u radioaktivnoj misiji alfa zrake najbrže eliminišete i ne računate ih u opasnost po ljudsko zdravlje, ali ako udahnete, onda se malo rastojanje koje može da prođe alfa čestica završava u vašim ćelijama.

Svaka priča o tome da je neko udahnuo prah, vazduh sa osiromašenim uranijumom proizvodi moje pitanje – gde je to učinio i koliku je dozu primio? Ako hoćete da nas ozbiljno shvate, onda moramo naći način da imamo proverljivu metodologiju kojom ćemo pre svega pred nas, pred albansko stanovništvo na Kosovu, pred naše vojnike i policajce, pred one za koje ćemo imati strategiju, izaći pa kazati – ingestione doze su bile takve da su proizvele maligna oboljenja.

Zašto insistiram na razgovoru o razlici između propagandi i činjenica, ne sporeći bilo kome izbor i uzimajući svoj izbor da u ovoj raspravi, kao i u svakoj drugoj, govorim samo o činjenicama? Zato što je najlakše za sveukupno stanje u kojem se nalazimo kao društvo, uplašeni da ćemo se razboleti od svega i svačega, uplašeni da nećemo imati para da se lečimo, uplašeni da će neko naš biti bolestan, a mi nemamo novca da ga lečimo, strašno pažljivo treba koristiti propagandu, strašno pažljivo, i još pažljivije treba koristiti činjenice. To će biti moj doprinos i ovoj komisiji i svakoj vrsti rasprave, kada se radi o projektilima sa osiromašenim uranijumom, o mestu gde se najviše tih projektila ispalilo, na 81 mestu na Kosovu, sa ponovljenom opaskom da sve što bude trebalo od tih istraživanja, unapred vam kažem da, svojom dobrom voljom zemlje koja ume da razume tragediju društava koja su gubila ili dobijala ratove, ponudimo albanskom stanovništvu, jer se na njih prvenstveno odnosi. Naša je dužnost da se staramo da jednom dokazano sve što se kao posledica učešća u borbenim dejstvima u odnosu na vojsku i policiju Srbije njima predočimo ili sa predlogom obeštećenja ili sa predlogom zakonodavnih akcija u UN ili u EU o zabrani korišćenja oružja sa osiromašenim uranijumom.

Imamo jednu priliku da dokažemo da smo ozbiljni. Pred nama stoji Konvencija o zabrani kasetnih bombi onoliko dugo, ali mi joj ne pristupamo. Ima raznih razloga i raznih izvora koji nam kažu zašto nećemo da pristupimo zabrani upotrebe kasetnih borbi. Ako rezultat rada ove komisije bude nedvosmislen i jasan, naučno potkovan, proverljiv dokaz o vezi između hemijskog dejstva osiromašenog uranijuma i učestalosti broja i zdravlja ljudi specijalno na bubrezima i slezini i ako Skupština smogne snage da traži zabranu i oružja sa osiromašenim uranijumom i potpis na ratifikaciju zabranu kasetnih bombi, zaista ćemo uraditi jedan ozbiljan posao i to će biti činjenica, neće biti propaganda. Hvala vam.

Po Poslovniku, narodni poslanik Miroslav Lazanski.

Dame i gospodo, pošto je ovde bilo reči o propagandi i činjenicama, iskoristio bih ove dve minute da samo pročitam neke činjenice iz nekog materijala. Član 107, pošto je tim mešanjem propagande i činjenica ugroženo dostojanstvo Skupštine. Inače, materijal je iz Pentagona, možete da vidite. Prema tome, ovo nije propaganda nego činjenica.

Kada govorimo o tome da li je Karla del Ponte odbila da se sudi za upotrebu municije sa osiromašenim uranijumom, treba se vratiti na to da je Svetska zdravstvena organizacija, prema britanskom fizičaru Kitu Baverstoku, iz jednog izveštaja UN izbacila podatak da je oružje sa osiromašenim uranijumom koje je korišćeno na prostorima bivše Srbije 1999. godine opasno po zdravlje i kancerogeno. Ona je 2001. godine objavila falsifikovani izveštaj u kojem zaključuje da u zonama u kojima je oružje sa osiromašenim uranijumom korišćeno nije neophodno da stanovništvo bude podvrgnuto testovima i opitnoj kontroli eventualnih posledica po njegovo zdravlje.

Taj britanski fizičar tvrdi da su iz tog izveštaja izbačeni njegovi stavovi i nalazi koji potvrđuju da je oružje sa osiromašenim uranijumom kancerogeno i genotoksično, odnosno da oštećuje genetski materijal, što dovodi do deformiteta novorođene dece. On tvrdi, taj isti britanski naučnik, da je imao uvid u rezultate istraživanja dr Aleksandre Miler iz radiološke laboratorije Ministarstva odbrane SAD koji su nedvosmisleno pokazali genotoksičnost osiromašenog uranijuma i ne samo da nije mogao te svoje rezultate da unese u monografiju o osiromašenom uranijumu, već mu je ta Svetska zdravstvena organizacija, kao svom članu, zabranila da ih bilo gde objavljuje. On čak nije bio ni pozvan u delegaciju Svetske zdravstvene organizacije koja je 2001. godine posetila SR Jugoslaviju, iako je tada bio šef odeljenja za radiološku zaštitu.

Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega.

Samo da završim. Što je vrlo važno, tu delegacija koja je bila 2001. godine tadašnje vlasti nisu odvele na lokalitete gde je bio osiromašeni uranijum. Znači, svesno ste ignorisali prisustvo te delegacije i niste ih odveli na te lokalitete. Da li je to propaganda ili su to činjenice? Imam još puno podataka koje zbog ograničenja vremena neću stići da iskažem. (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, kolega Lazanski.
Samo polako, gospodine Miličiću, po kom osnovu?
(Radoslav Milojičić: Uključite me, pa ću vam reći. Pa, po Poslovniku, rekao sam.)
Po Poslovniku? Nećemo da se cenkamo, ili kažite i ako hoćete pravo na repliku recite da znam kojim redosledom da dodeljujem reč poslanicima. Izvolite.

Reklamiram član 108. - O redu na sednici stara se predsedavajući, u ovom slučaju vi.

Malo pre ste, tj. vaš prethodnik, Martinoviću dali minut duže nego što je dozvoljeno Poslovnikom, a to je dva minuta, govorio je tri minuta, a gospodin Lazanski je govorio 40 sekundi duže i vi ste ga pustili, onako, da on iščita šta ima.

Da li možemo tako i mi onda da uzmemo sada i po povredi Poslovnika da iščitamo i mi šta imamo? Hajde, poštujte malo ovaj Poslovnik, pošto ne poštujete ni Ustav, ni zakone ove zemlje.