Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, zakon o kojem danas raspravljamo svakako nastavlja politiku mira i stabilnosti i politiku poštenog odnosa prema građanima, politiku poštenog odnosa prema zaposlenima u sistemu bezbednosti. Niko nije zaboravljen i niko neće biti zaboravljen.
Ova država i ova Vlada vode računa o svima i 1578 stanova koji su predviđeni u prvoj fazi samo su uvod u sistemsko rešavanje problema stanova, odnosno problema da građani već godinama unazad, koji rade u sistemu bezbednosti, ali i u drugim službama gde pomažu građanima, gde iza njih stoji država, primaju plate od države, nisu u mogućnosti da kupe stanove.
Do kraja godine, kako nam je potpredsednik Vlade rekao, očekuje se 5.203 stana da budu započeta, što bi svakako doprinelo rešenju ne samo stambenog pitanja tih 5.203 porodica, nego bi se odrazilo naravno i na ukupno poslovanje i lokalnih samouprava i naravno Republike Srbije, ali ovo za razliku od drugih nisu predizborna obećanja i nisu priče samo radi priče. Ovo je plan, ovo je zakon. Ovo je zakon koji će doneti rešenje i koji će sigurno obavezati one koji to sprovode d to urade na način koji je predviđen zakonom.
Ono što ohrabruje i mene, siguran sam i sve ostale narodne poslanike i naravno građane, to je da iza ovog zakona stoji Vlada, stoji upravo republička Skupština, ali stoji i Ministarstvo saobraćaja koje je pokazalo u prethodnim godinama, od 2012. godine na ovamo, kako se može i kako se rukovodi u oblasti infrastrukture, saobraćaja i izgradnje. Kada je ministarka Mihajlović izjavila da ćemo jednog dana moći da vrlo brzo elektronskim putem podnosim građevinske dozvole, to je izgledalo kao nemoguća misija, a sa 180 i nekog mesta, spali smo na deseto mesto. Ono što će ovaj zakon obezbediti to je da će za samo tri, četiri godine, verovatno svi pripadnici službi bezbednosti, kojima je to potrebno, moći da reše svoje stambeno pitanje, ali će svakako biti i model kako ćemo i na koji način rešavati stambena pitanja svih onih kojima je pomoć potrebna.
Ponavljam još jednom, gradilo se i radilo sve od Drugog svetskog rata, na ovamo, gradili su se stanovi, ali u periodu žutog preduzeća, ne da se nisu gradili stanovi, oni su rešenje za smanjenje potrebe za stanovima našli u tome što su smanjivali broj pripadnika Vojske Republike Srbije, a njima stanovi nisu bili ni potrebni, a nisu ih ni planirali.
Ova država ima budućnost, ima Vojsku, ima Zakon koji će obezbediti službama bezbednosti stambeno pitanje. Hvala.