Hvala, ministre.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima koleginica Jovanović. Izvolite.

Gospodine ministre, podneli smo ovaj amandman zbog toga što smatramo da treba u ovom članu u drugom stavu da se briše mogućnost hitnosti donošenja svih drugih zakona koji su vezani za ovaj zakon, jer to jednostavno ne bi imalo smisla dok se ne izvrše izmene određenih zakona.

Naime, ministar Stefanović je juče odgovorio na moje pitanje o rešavanju stambenih pitanja za vojne beskućnike i članove njihovih porodica, jer mnogi od njih nisu dočekali da budu u životu a da dočekaju svoj stan, kako će to da se rešava za decu palih boraca, za invalide poslednjih ratova. On je rekao da će da se osnuje određeni fond iz kojeg će da se sufinansiraju, ja sam ga bar tako razumela i moje kolege, stanovi kroz ovaj projekat izgradnje jeftinih stanova.

To, jednostavno, nije moguće, gospodine ministre, dok se ne izvrši izmena Zakona o javnoj svojini, koji je katastrofalan, koji je donela ova žuta dosovska vlast 2011. godine. Mi smo tada bili protiv tog zakona i njegove izmene su bile 2013. godine.

Volela bih, ako ste u mogućnosti sada, ili u toku ove rasprave, da mi odgovorite, pošto po tom Zakonu o javnoj svojini nisu obuhvaćeni objekti koji su u vlasništvu Vojske Srbije, odnosno Ministarstva, kakva su vaša saznanja vezana za Kasarnu „Radomir Putnik“ u Kragujevcu i mogućnosti da se izvrši kompenzacija te imovine sa gradskom upravom grada Kragujevca, koju vodu nesposobni Radomir Nikolić, ali čisto iz razloga, da bi se iz tog fonda, recimo iz te imovine, izgradili stanovi za vojne beskućnike? Hvala.

Hvala.
Radoslav Milojičić, po ovom amandmanu. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Naravno da je važno, još jednom ponavljam, da pripadnici sektora bezbednosti obezbede krov nad glavom, ali je važno i kako oni žive i pod kojim uslovima rade.

Potpuno je netačna izjava, moram to takođe zbog građana Srbije, da 2010. godine nije imao, nije leteo ni jedan avion u Vojsci Srbije. Bilo je između 25 i 35 aviona, kako Orlova, tako i aviona G4, tako i pet MIG.

Kolega Milojičiću, da li ste vi slušali koleginicu Natašu Jovanović?

Da.

Molim vas da komentarišete njen amandman.

Gospodine predsedavajući, ja ne razumem zašto ste vi nervozni? Razumem zašto je nervozan ministar Vulin, jer vidimo da je i Vučić opovrgao njegovu izjavu koju je juče rekao u vezi sa našim putem ka EU. Tako da ja razumem njegovu nervozu, ali ne razumem vašu nervozu.
Pričam o tome kako žive pripadnici zaposleni u sektoru bezbednosti. Znam da je vama lako, da ste u vlasti, ali pričam o ljudima koji nemaju krov nad glavom. Pričam o ljudima koji rade za 30 hiljada dinara.
Pričam o ljudima gde je Ginisov rekorder napustio vojsku, na lični zahtev, zbog teške materijalne situacije. I, ako vama to nije dovoljno, uredu.

Na sve to vam je ministar Vulin odgovorio.
(Nataša Sp. Jovanović: Replika.)
Ne možete repliku, možete samo po amandmanu.
(Nataša Sp. Jovanović: Neću po amandmanu, nego repliku. Potpuno pogrešno tumačenje mog amandmana.)
Nije vas spomenuo, kolega Milojičić. Mogu po amandmanu, ali prvo ministar Vulin ima reč.
(Nataša Sp. Jovanović: Tražim repliku, nemojmo da se igramo ovde.)
Ministre, imate reč.
(Nataša Sp. Jovanović: Poslovnik. Ministre, prvo ja po Poslovniku.)

Kako predsedavajući kaže, ja se izvinjavam, ja nisam vlast ovde. Kako kaže predsednik ja to moram da slušam. Hvala.
Dakle, tačno, mi pričamo ovde, samo ne pričamo o zakonu, to je tačno, pošto zakon očigledno nije nikom zanimljiv, ili veoma malom broju i hvala izuzecima kojima je ovaj zakon zanimljiv.
Tačno, mi pričamo o ljudima koji su imali u vreme vlasti DOS imali daleko manje plate. Da, pričamo o ljudima koji nisu imali ni najmanju nadu da će im se na bilo koji način rešiti stambeno pitanje u vreme vlasti DOS-a.
Da, pričamo o ljudima koji nisu imali uniforme, pričamo o ljudima čiji je materijalni položaj bio daleko niži. Da, pričamo o ljudima koji su zbog svog stava, zbog svog patriotizma bili proterivani iz Vojske. Da, pričamo o tim ljudima. Pričamo o ljudima koje su zbog toga otpuštali. Pričamo o ljudima koji nisu imali baš nikakvu nadu.
Sada govorimo o ljudima o kojima država ponovo brine, o kojima država sada ponovo vodi računa i pravi sistem, kao nekada. Setićete se, onaj sistem kome je svaki civil zavideo. Kada jednom uđete u Vojsku, do kraja svog radnog veka, pa i posle, neko brine o vama i vašoj porodici. To je efikasno uništeno. Mi to sada vraćamo. Mi sada vraćamo sistem koji brine o ljudima. Da, mi pričamo o ljudima.
Žao mi je što se ovde ne priča o zakonu, žao mi je što se ne priča o rešenjima, žao mi je što se ovo koristi samo za, ako je moguće neki politički obračun, i to je sve što može da se uradi, ali brojevi su opet neumoljivi. Plate su veće nego što su kad bile. Da li je dovoljno? Nije. Da li će biti bolje? Hoće. Hvala.