Siguran sam u to.

Sa vama kao predsedavajućim nemam nikakvih problema.

Hvala.

Dakle, Rezolucija o zakonodavnoj aktivnosti obavezuje Vladu Srbije da zajedno sa predlogom zakona, bilo kog zakona, Skupštini podnese i sve predloge podzakonskih akata. Ako to ne može da uradi… Na dobacivanje: „da li ste vi to radili ili niste?“, nažalost, nismo. Ali je ova Skupština 2013. godine, juna meseca, zajedno odlučila da ćemo to raditi, tako piše u Rezoluciji, koji smo svi glasali za. Ministra je očigledno neko propustio da obavesti o tome. Poštovanje Rezolucije Narodne skupštine bi uskratilo meni pravo da pitam kako ćete to regulisati, a ministru mogućnost da pokaže da ne zna da ta rezolucija postoji.
Rezolucija obavezuje Vladu da podnosi i podzakonske akte, zato baš da bismo znali kako će u podzakonskim aktima da budu rešeni opšti članovi i opšta mesta, poput ovoga koji se tiče prometa nekretnina ili se tiče otuđenja nekretnine ili se tiče prestanka statusa zaposlenog u službi bezbednosti. Da ste to uradili, kao što je naša Skupština zajedno rešila da ćemo svi raditi, onda bi bilo van svake dileme kako će to da se reši.
Moja nada iz ove rasprave je da će biti sledećeg puta da su ministri, ako do sada nisu radom svojih saradnika obavešteni da takva rezolucija postoji, slobodni da koriste ovu našu razmenu informacija o članu kojim se regulišu propisi, pravilnici, podzakonska akta bilo koje vrste, odluke, kako god vi to zvali, gde se potpuno detaljno reguliše neka tema iz zakona. To je jedini razlog zašto sam pitala kojom vrstom propisa, pa smo kroz raspravu došli do opšteg člana, da će Ministarstvo finansije napraviti pravilnik. O čemu? O tome kako će da raskida ugovore? Pravilnik o tome kakav će da bude ugovor? Šta će da bude taj podzakonski akt?
Nije vaša obaveza, ministre, da to znate, ali je vaša obaveza da znate da je Vlada, odnosno ministar koji je predložio ovaj zakon, čak direktno, nije ni vaša nadležnost, vi ste ovde u ime Vlade Republike Srbije, to je u redu, apsolutno legitimno, ali je obaveza onog ko je pisao zakon da to zna. Ja ne želim da sumnjam da će promet nekretnina biti obavljen ikako drugačije nego po pravilnicima i podzakonskim aktima koje bude donelo Ministarstvo finansija, ali ono čime želim da budem informisana je, mislim da je to dobro za sve nas, sadržaj tog podzakonskog akta.
Razni ministri su osporavali pravo ove Skupštine da odluči o tome da se podnose podzakonska akta zajedno sa predlozima zakona rečenicom – ne znamo kako će zakon izgledati na kraju. Naravno da ne znamo. Nijedan zakon nije ušao u ovu Skupštinu, a izašao u istom obliku i istim rečima kakav je bio kada je unet u Skupštinu, pa se podzakonska akta prave u skladu sa onim kako Vlada ima ideju, da bez promena ikakvih zaista bude i usvojen. To je sve što se rezolucijom od Vlade zahteva, jednom kada poslanici amandmanima izmene zakon, onda se menjaju i podzakonska akta, u to se Skupština više ne meša. Tako da bi bilo dobro, ne zbog mene i vas, zbog vašeg ili mog znanja, nego zbog onih zbog kojih se ovaj zakon donosi, da tako radimo ubuduće. Hvala vam.

Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Kao što znate, kad već pitate za prirodu akta, ministarstvo može da donese samo pravilnik, ne može da donese uredbu, uredbu donosi Vlada. Dakle, nemamo drugog akta kojim ćemo ovo da regulišemo, nego na ovaj način. Mi smo ovde u zakonu jasno i odredili do kada će se podzakonski akt doneti, mislim da je to dobro i to ćete svakako znati, ali i dalje ne vidim ni najmanji razlog i ni najmanju potrebu da se insistira da u svakom zakonu svaki podzakonski akt koji imate da ga upišete i uvedete.
Znate li koliko biste imali podzakonskih akata da ste to, recimo, radili na Zakon o vojnom obrazovanju? Zato što se i u Zakonu o vojnom obrazovanju donose različiti pravilnici, kada je u pitanju školovanje, napredovanje u službi i sve ono što proizilazi iz toga. Imali biste zakon od nekoliko stotina članova koji bi bili tako rešeni. Da ne govorim opet o tome što bi, ovako razmišljajući, ispalo da nam Narodna skupština nije ni potrebna, jer Vlada donese, unapred sve uredi, do najsitnijih detalja, donese čak i podzakonske akte, pa šta će onda tu poslanici? Kako će to funkcionisati? Ovo je potpuno ispravno, imate nadležni državni organ, imate o čemu će odlučivati, dati su i elementi kako će odlučivati, koji je to organ i, naravno, koji je to pravni akt koji će iz ovoga proizaći. Mislim da je to potpuno razumljivo, trebalo je samo čitati ovaj zakon i ništa više. Hvala.

Hvala, ministre.
Reč ima Aleksandar Marković. Izvolite, kolega.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, postoji potreba da se raščisti jedna nedoumica, rekao bih, koja zapravo to nije. U pitanju je pokušaj da se nametne jedna tema koja ne postoji, zlonameran pokušaj od strane nekih poslanika, kako je tobože jedan ministar juče rekao nešto, onda drugi ministar danas nešto drugo, a treći ministar nešto treće. U tom pokušaju, u stvari, leži sav jad i beda onoga što je ostalo od naše opozicije. Dakle, oni su se sad za to uhvatili kao za slamku spasa, pritom ne mislim na gospođu Čomić, zaista ne mislim na nju, mislim na jednoga koji je pričao pre nje danas.

Apsolutno nema mesta tvrdnji da je Zorana Mihajlović obećala jednu brojku izgrađenih stanova, Nebojša Stefanović juče drugu, Vulin danas treću. Potrebno je samo pročitati zakon, a ja ih pozivam da pročitaju i stenografske beleške, jer tamo lepo piše – u pitanju su 5.203 stana koja su predviđena, koja su isplanirana. To je rekla Zorana, a to je rekao i Nebojša. Ali, u prvoj fazi, to su odvojene kategorije, to vam piše i u obrazloženju zakona, piše – 1.578 stanova, taksativno pobrojanih, kako, na koji način i u kojim gradovima. Ovo je jedan lažni pokušaj nametanja neke teme. Kažem, to je sada njima slamka spasa, s obzirom da nemaju zašta drugo da se uhvate. S obzirom na to da nemaju nijednu moguću kritiku na ovaj zakon, za to su se uhvatili i pokušavaju da dezavuišu javnost.

Morao sam zbog građana Srbije da se javim i da objasnim. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.
Pravo na repliku ima Gordana Čomić.
(Aleksandar Marković: Zašto replika? Rekao sam da ne mislim na nju.)

Narodni poslanici, pošto vidim da vladajuću većinu jako nervira primena Poslovnika o davanju prava na replike, hvala. Zarad vašeg mira, evo, ostavljam vas bez moje replike. Hvala vam, predsedavajući.