Evo, upravo ste potrošili poslednji minut koji pripada vašoj poslaničkoj grupi.
(Marija Janjušević: Ovo je bilo po Poslovniku.)
Ovo je zloupotreba Poslovnika. Iskoristila je svoje pravo da reklamira povredu Poslovnika, a onda je ušla u diskusiju i repliku sa ministrom, član 103. stav 8.
(Marija Janjušević: Taj jedan minut je sporan.)
I taj jedan minut je sporan. Ako ništa ne uradite za 21, manje-više, neće vam ništa uraditi.
Po Poslovniku, narodni poslanik Dragomir Karić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, samo ću kratko.
Mislim da ste trebali da reagujete kada je moj dragi kolega govorio o narušavanju, brzine ili bilo čega, da pojedinci imaju neka prava pa na kraju ne plate kaznu. Ja imam primer narodnog poslanika…

Samo recite član Poslovnika.

Član 106.

Ja imam primer narodnog poslanika koji je želeo da plati kaznu na licu mesta, a mogao je da se pozove na imunitet. Nije želeo da se pozove na imunitet, želeo je da plati kaznu, međutim, nije mogao ni na licu mesta, nego je morao da ode u policiju. Znači, sad postoje takve mogućnosti da policajac, koliko god da vam je rođeni brat, ne može da vam oprosti tu kaznu nego morate ići u policiju, pa na sud, i kaznu morate platiti bez obzira ko ste. Hvala.

Zahvaljujem kolega.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu?
(Mihailo Jojić: Poslovnik)
Kolega Jokić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Član 103.

U jednom momentu govornik je rekao – prosti građani. Ja ga molim da objasnim šta to znači? To prvi put čujem – prosti građani. Znači, postoje prosti i složeni. Ja znam da postoji prost broj. Objasnite to građanima koji su vas izabrali, šta ste mislili kad ste rekli – prosti građani. Hvala.

Po Poslovniku, da li još neko želi reč?
Kolega Vesoviću, izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Ja mislim da ste povredili član 108. jer je očito da se starate o redu na sednici Narodne skupštine, ali se ne starate baš na pravičan način.

Ja ne vidim da su ovo bile dve povrede Poslovnika. Kolega nije dobio reč da replicira, a oduzeli ste dva minuta koleginici Janjušević od vremena grupe zato što je ukazala na povredu dostojanstva. Jer, ako ministar kaže da narodni poslanik priča priče za malu decu, a to je ministar rekao, postoje stenogramski zapisi, rekli ste, rekli ste, gospodine ministre, ako kažete da ne znate šta je rekao na početku pa ne možete da shvatite ni na kraju. Ja sam u ta dva minuta hteo da vam neke stvari pojasnim, nažalost, nama se vrlo često ne dozvoljava da damo objašnjenje. Hvala.

Zarad istine, kolega, nisam oduzeo dva minuta vašoj poslaničkoj grupi, nego minut i tri sekunde. To je prva stvar.
Druga stvar, hoće li neko da mi objasni, evo, ja se ne razumem, nisam dovoljno inteligentan, možda sam ja taj prost građanin koji je pitao – kakve veze ima rečenica potlačen narod, osiromašen, obespravljen sa povredom Poslovnika? Neka mi neko objasni.
Povreda Poslovnika je kršenja akta koji reguliše način funkcionisanja Skupštine. Nisam pravnik, ali sam to naučio, kao vrabac na grani uspeo sam da naučim, kao prost i možda najgluplji narodni poslanik, ali sam to uspeo da naučim. Ta pravila podrazumevaju da nema priče o, da kažem, na ovakav način, jednoj političkoj temi prilikom povrede Poslovnika.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni? (Ne.)
Hvala lepo.
Da li još neko želi da reklamira povredu Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Član 27. U tom šestominutnom izlaganju čuli smo dosta toga, ali ponajmanje od onoga što bi trebalo da se odnosi na obrazlaganje samog amandmana.

Prvo smo govorili o vremenu tj. govornik je govorio vremenu, koliko vremena ima za obrazlaganje pojedinih stvari. Vreme im daje narod na izborima. To vreme im je 21 minut ukupno. To im nismo mi krivi.

Doduše, pored naroda, malo su im pomogli i neki strani ambasadori uz svo ono nasilje koje su koristili u izbornoj noći.

Što se tiče samih amandmana…