Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 139 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su danas sprečeni da sednici prisustvuju prof. dr Vladimir Marinković i Nataša Mihajlović Vacić.
Nastavljamo rad Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Poštovani narodni poslanici, narodni poslanik dr Darko Laketić, na osnovu člana 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se, po hitnom postupku, uvrsti u dnevni red ove sednice tačka – Predlog odluke o izboru članova Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaj na životnu sredinu sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom, koji je podneo Narodnoj skupštini 22. maja ove godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 143, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao jedan poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na ovu tačku dnevnog reda.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke i pitam predlagača, narodnog poslanika dr Darka Laketića da li želi reč?
(Darko Laketić: Ne.)
Hvala.
Da li predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa žele reč povodom ove tačke? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Kada smo dobili predlog za članove Komisije o kojima danas raspravljamo, još jednom su se potvrdile naše sumnje u iskrene namere predlagača za formiranje ovakve komisije, da ova komisija na jedan objektivan i nepristrasan način dođe do važnih odgovora do kojih treba da dođe onako kako je to zadato Odlukom o formiranju komisije.

Pitali smo, kada je bila rasprava, takođe po hitnom postupku, zašto taj hitan postupak, zašto baš sada se otvara na ovaj način ova tema, kada već postoje i određeni zaključci vezano za ovu temu i Komisija koju je formirala Vlada.

Evo, danas dobili smo predlog Komisije koja broji, pošto predlagač nije hteo sam da upozna kolege poslanike, sedam članova, iako u Odluci stoji da članove Komisije čine predstavnici poslaničkih grupa u Skupštini Srbije.

Poslaničkih grupa u Skupštini Srbije ima mnogo više od pet, pošto samo iz pet poslaničkih grupa su predloženi članovi ove komisije.

Vladajuća većina nije mogla ni u ovom slučaju da izađe iz ovog okvira u kome radi već šestu godinu, a to je da obezbedi sebi većinu, tako da imamo tri člana SNS, jednog člana SPS, Poslaničke grupe SRS, Demokratske stranke i Dveri. Ostalim poslaničkim grupama nije bilo ni ponuđeno da daju predstavnike koji bi učestvovali u radu ove komisije.

Mi mislim da je to loša praksa. Ako je praksa u prošlosti bila da kada smo birali po članu 68. Poslovnika članove anketnih odbora i da su u tim anketnim odborima, po pravilu, uvek učestvovali predstavnici svih poslaničkih grupa, mislim da je i sada bilo prostora da se na taj način predloži sastav Komisije.

Ono što će ovoj Komisiji, čini mi se, biti najveći izazov je da se odupre jednoj histeriji u javnosti koja postoji na ovu temu, jednom javnom diskursu koji se vodi već neko vreme. Primetio je jedan profesor univerziteta, epidemiolog, ljudi koji izražavaju sumnju, se prozivaju NATO plaćenicima, a oni koji o ovoj temi stručno imaju vrlo malo da kažu ili nemaju gotovo ništa da kažu se nazivaju patriotama.

Srpsko lekarsko društvo je takođe prepoznalo ovo stanje u javnosti koje govori o tome da se podaci koji su javne institucije, one istitucije ove države koje su zadužene da prate stanje zdravlja građana Srbije, da se ti podaci zloupotrebljavaju, da se prostor u medijima daje ljudima koji o ovoj temi ne znaju ništa i da je praktično odluka već donesena.

U tom smislu, na članovima ove Komisije je veliki zadatak, da ne podlegnu tim pritiscima javnosti, nego da objektivno sagledaju sve činjenice i da nas kako to sama odluka kaže svakih šest meseci izveštavaju, ali ja se nadam da taj posao neće trajati nekoliko godina pa da nećemo imati mnogo takvih izveštaja o napretku, nego da ćemo u nekom skorom vremenskom periodu dobiti i konkretne zaključke.

Ono što kao ova Skupština, odnosno član ove Skupštine, jedino na kraju mogu da izrazim žaljenje što o mnogim drugim temama ne nalazi za shodno da se bavi, temama koje takođe utiču na zdravlje građana Republike Srbije, pre svega sve većeg i sve raširenijeg siromaštva u Srbiji. Zatim, nebrige o ekologiji i o prirodi u kojoj živimo i sa kojom bi trebalo da živimo.

Ne razgovaramo o tome na koji način i kako žive godinama, decenijama unazad građani Pančeva, kakav vazduh oni udišu, gde se odlaže toksični otpad iz hemijske i Petrohemijske industrije? Zašto smo kasnili sa početkom odsumporavanja u Termoelektrani „Nikola Tesla“, i mnogi drugi problemi koji sasvim jasno ugrožavaju živote i zdravlje građana Srbije i uništavaju prirodu.

Nadam se da ćemo ovde u parlamentu raspravljati na te teme, kao i na brojne druge teme koje opozicija kroz institut Anketnog odbora ili stavljanja za predlog na dnevni red ove Skupštine pokušava godinama unazad, da ne možemo da dođemo do te prilike.

Želim u svakom slučaju članovima Komisije uspeh u radu, da ostvare onaj zadatak koji se pred njih stavlja, ali ponavljam, način na koji je ova Komisija i formirana po hitnom postupku i način na koji danas biramo ove članove po hitnom postupku i način da nije napravljen taj mali korak da se uključe svi zainteresovani poslanici iz poslaničkih grupa Skupštine Srbije. Činjenica da kako je urađena, da kažem, medijska priprema ove teme i na koji način su čini mi se već dati odgovori, bojim se da će put do istine biti dug i težak. Želim im da taj put pređu i da do kraja tog puta istraju i da nas obaveste na pravi način o svemu onome što je tema rada ove Komisije. Hvala.

Pravo na repliku narodni poslanik Maja Gojković.

Hvala.

Samo kratko i jasno da objasnim javnosti Srbije, koja je malo možda zaboravila u poslednjih nekoliko dana da je ovde bilo oznake hitnog postupka na samom Predlogu odluke koju smo već usvojili i koja je objavljena u „Službenom glasniku“ i zbog toga danas i možemo da biramo članove ove Komisije. Ali, kada vidimo da je od samog događaja bombardovanja Jugoslavije, prošlo punih 19. godina, onda ne mogu da razumem da neko od poslanika ima dilemu pred sobom kada na aktu postoji oznaka „hitnost postupka“. Ako je prošlo 19 godina od toga, onda ne znam koliko toga trebamo još da čekamo za redovan postupak.

Ne stoji ni jedna zamerka ovde koja je rečena. Čak se vidi da nije ni pročitana sama sada već odluka koju smo usvojili i koja je objavljena, jer u njoj upšte ne stoji da će biti ovde zastupljene sve poslaničke grupe. Taman posla da to tako izgleda jedna komisija, jer svi znamo kada su to tela od 20 članova, obično se tu ništa ni ne uradi.

Imali smo uzor, italijanski parlament, gde ih je bilo samo petoro, a vodila nas je i činjenica da poslaničke grupe koje su najglasnije kada imaju da zameraju o sastavu ove Komisije, su bile vrlo negativne u svojim izlaganjima povodom opšte ideje da se formira jedna ovakva Komisija o istraživanju posledica NATO bombardovanja 1999. godine, to je jedan razlog. Drugi razlog je svakako da na samom svojim ne prisustvom i ne glasanjem, jasno su stavili svoj politički čin i shvatam zamerke, samo želju da se nešto kaže, a ne suštinsku zamerku što će učestvovati sedam poslanika ovog parlamenta u ovom zaista ozbiljnom radu, za čije rezultate su zainteresovani građani Srbije.

Svakako, svaka tri meseca ćemo dobijati izveštaj o radu, svakih šest meseci, izvinjavam se, a 2020. godine ćemo dobiti prvi preliminarni izveštaj, o kome će imati prilike da razgovara saziv od 250 poslanika, onih koji se slažu i onih koji se ne slažu sa formiranjem ovakve Komisije. Hvala.

Hvala.
Reč ima koleginica Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Sastav Komisije koji je pred nama pokazuje jedan previd u nameri da se kako u odluci piše, utvrde nepobitno činjenice, odnosno istina o uzročno-posledičnoj vezi između mesta gde je bilo udara projektila sa osiromašenim uranijumom, kojih je 81 na teritoriji Kosova, devet na drugim delovima Srbije, jedno u Crnoj Gori i posledica po tlo, vazduh i vodu i naravno živo tkivo, kako ljudskih bića, tako i životinja.

Utvrđivanje nepobitnih činjenica i istina podrazumeva da će Komisija istragom, ispitivanjem, uvidom u dokumenta, ali naravno i direktnim nalogom da se ispitivanja obave, utvrditi naučne činjenice istine koje su proverljive, dokazive i ponovljive.

Pošto je to zadatak Komisije, onda je svejedno ko ima većinu u Komisiji. O naučnim istinama se ne glasa. Ako imate nameru da glasate o tome da je nešto naučna istina, onda je ideja Komisije promašena.

Ja se nadam da to nije slučaj, ali narodni poslanik Marko Đurišić ima pravo i poentu da je pravo predlagača naravno da kaže da je sedam poslanika taman ono što treba, a obaveza svih nas članova, sa željom da se gospodin Laketić ne pokaje zbog svog kadrovskog predloga za moje članstvo u toj listi, ja mu neću dati razloga, ali znam kako se utvrđuje naučne činjenice.

Nema razloga da bude obrazloženje da je baš sedam broj ili pet ili devet ono što će garantovati. Naprotiv, ako je cela ideja Komisije za utvrđivanje posledica bombardovanja da se javnost informiše o činjenicama, a da ne pojačamo propagandu, onda bi tim bolje bilo da u Komisiji učestvuje više ljudi. Naravno da će ih biti po pozivu. Naravno da će biti i poslanika koji će moći da prisustvuju sednicama, pošto ne vidim razloga da rad Komisije ako je u sedištu u Beogradu ili bilo gde na teritoriji Srbije bude zatvoren i skrivan od javnosti. Naprotiv, ova Komisija postoji radi javnosti.

Ponavljam, stav da je važno da li vladajuća koalicija ima ili nema većinu u toj Komisiji je besmislen ako ćemo tom Komisijom utvrđivati naučne činjenice i istinu koju ćemo posle ponuditi svima koji žele da provere na svojoj teritoriji ili da provere nezavisno kakvo je dejstvo toksično, hemijsko dejstvo, projektila sa osiromašenim uranijumom na tlo, vazduh i zemlju, naročito na živa tkiva, bez obzira da li se radi o životinjskim vrstama, biljnim vrstama ili ljudskoj vrsti.

Ja ću u radu Komisije učestvovati i to sa ovih stanovišta koje delim sa vama, da uklonim svaku sumnju, da verujem da može da postoji bilo šta što ova Komisija utvrdi, a što će ići u prilog propagandi kojoj su svi podložni, a na uštrb činjenica zbog koje je Komisija osnovana. Hvala.

Hvala.
Reč ima predlagač Darko Laketić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Gospođo predsednice Narodne skupštine, uvažene kolege narodni poslanici, dužan sam nekoliko objašnjenja.

Što se tiče broja članova komisije, moje iskustvo, ne sa komisijom, već i u radu sa određenim telima koja imaju određeni broj članova, jesu takva da telo može biti operativno ukoliko je broj članova tog tela relativno manji. Zamislite komisiju koja ima 30 članova, ili 25 članova. Prvo, najčešće taj broj članova ne bi mogli ni da skupimo na jednom mestu. Dakle, što se tiče broja narodnih poslanika koji su predloženi, pre svega, reč je o operativnosti.

Druga stvar o kojoj bi želeo da kažem jeste shvatanje same Komisije. Komisija će se sastojati, dakle, biće sastavljena od narodnih poslanika, ali će biti sastavljena i od stručnih lica, predstavnika relevantnih institucija koje će nam pomoći da dođemo do te naučne istine. Uz to, rad Komisije će biti transparentan, ne samo u smislu izveštavanja, šetstomesečnog, i onog preliminarnog izveštaja koji je naveden u ovom predlogu, već i u samom radu Komisije. Tako da tu, isto tako, ne vidim problem.

Ono što je vrlo bitno jeste pominjanje nekih mojih kolega lekara, koji imaju stavove koji su suprotni od nekih drugih stavova. Ja sa ovog mesta i u ovom trenutku zaista ne bih prejudicirao ishod istrage koju će Komisija raditi, ali s druge strane, definitivno će ta komisija biti otvorena za sve stavove, ali isključivo koji su naučno argumentovani i potkrepljeni. To je suštinska stvar.

Dakle, cilj Komisije je upravo doći do istine, a reći ću vam, dakle, da sama Komisija ima mogućnost saslušanja svedoka, dobijanja različitih informacija i izveštaja, dokumenata od državnih organa, dakle, sve ono što nam je neophodno, mi ćemo moći da imamo, dakle biće nam na raspolaganju.

Lično smatram da će naš zajednički rad u borbi za istinom, zato što naš narod zaslužuje istinu, zato što oboleli zaslužuju istinu, da im nakon istraživanja, nadam se, možemo reći - da, bilo je efekata tih toksina, ne, nije bilo efekata tih toksina. Mislim da je to prava stvara. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Iskreno sam mislio da o ovome neće biti diskusije. Međutim, pošto su kolege, kako iz pozicije i opozicije govorili, moram i ja da kažem neku reč.

Dakle, kao što smo nastupali i u plenumu, kada smo govorili o formiranju ove Komisije, Srpski pokret Dveri će apsolutno sa svim svojim znanjima, savetima i raspoloživim sredstvima da pomogne radu ove Komisije.

Ne sviđa mi se samo zašto na početku Komisije pričamo o nekim stvarima kojima Komisija ne treba da se bavi. Ne sviđa mi se zašto koleginica kaže da je u pitanju propaganda. Propaganda može biti ovakva ili onakva. Bilo je priče i o tome zašto sada, a ne pre. LJudi, mi imamo činjenicu da je italijanski parlament 18. februara 2018. godine, dakle, pre nepunih tri i po meseca, doneo neku odluku koja ide u ovom smeru i koja u mnogome olakšava rad ovoj Komisiji.

Zaista sam uveren da ne postoji osoba u Srbiji, ma kojoj političkoj orijentaciji pripadala, da ovo pitanje nju ne interesuje.

Komisija se zove Komisija, znači, koja treba da utvrdi delovanje po zdravlje građana Srbije i uticaj na životnu sredinu. Onda je potpuno normalno da u toj komisiji bude predstavnik i predsednik Odbora za zdravlje ove Skupštine i predsednik i predstavnik Odbora za zaštitu životne sredine ove Skupštine. Meni lično, ja jesam član te Komisije i ja vam kažem da sve ono što bude u mojoj ličnoj moći i u moći političke organizacije kojoj pripadam će biti usmereno da ne ostanemo dužni generacijama koje dolaze posle nas, niti da se postidimo onih koji su imali ma kakve posledice.

Kakva će odluka Komisije biti je nešto što će vreme pokazati, ali zaista smatram da niko u ovom parlamentu i niko u ovoj zemlji ne treba da ni po kakvom smeru prejudicira neke odluke. To šta mi mislimo imaćemo prilike da kažemo. Komisija, evo, i gospodin Laketić je rekao biće maksimalno otvorena, pozivaćemo stručne ljude. Mi smo tu predstavnici nekih članova parlamenta, ne smatramo se enormno stručnim za tu tematiku, ali možemo da damo doprinos i da pomognemo. Dajte da zaista svi narodni poslanici, sve političke grupe, bez obzira ko šta misli, pomogne radu ove Komisije, da bi zaista odluke bile onakve kakve trebaju. Hvala.