Hvala lepo.

Vrlo iscrpna rasprava, što jeste običaj kad se bira novi ministar, posebno ministar finansija koji je jedan od tri, četiri najvažnija resora u svakoj Vladi na svetu, pa i u Vladi Srbije.

Juče sam već rekao svoje mišljenje da je predloženi kandidat apsolutno odgovarajući za Vladu Ane Brnabić i za vlast Aleksandra Vučića. Mnoge kolege iz opozicije su rekle da on nema kvalifikacije, da je pun afera, da je mnogo nejasnih ili previše jasnih stvari u njegovoj prošlosti, ali to je praktično sve što su rekle moje kolege iz opozicije tačno, ali to jeste opis nekoga ko bi trebalo da bude adekvatan ministar u vlasti SNS-a i njihovih koalicionih partnera.

Već sam rekao, to je vlast koja se zasniva na bajkama, na neistinama, na lepim idejama koje su nemoguće ili na ružnim idejama koje su moguće i lako sprovodive i to se čini vrlo jednostavno.

Ponoviću to je ona vlast koja je obećavala da će FAP iz Priboja da dobije partnera SISU, da će „Ikarbus“ da dobije „Mercedes“ kao svog budućeg partnera, da će se napraviti u Pančevu Fabrika čipova najmodernija na svetu, Evropi, vaseljeni od Hrista na ovamo, da će biti napravljen i kanal Dunav-Morava-Vardar-Egej-Crno more-Belo more, svakako more, da će biti napravljen „Beograd na vodi“ pre dve godine sa velikim profitom, pa evo, nije gotov ni ove godine, niti će od toga biti bilo kakvog profita, da će biti prodaja Fijatovih automobila u Rusiji i zajednici nezavisnih država od pre četiri godine, pa evo, nula automobila je prodato, čak ni sama Vlada ne kupuje te Fijatove automobile iz Kragujevca kad kupuje za policiju ili za neke druge službe. Tako da je to to.

To je praktično jedno realno stanje i tačno je da građani glasaju za to, jedan deo građana, tu nema nikakve sumnje i to jeste problem. Ali, ja prepuštam građanima da sami reše taj problem, ja kao političar, na šta sam ponosan, kao neko ko je učestvovao i u opozicionom radu i u vlasti, na šta sam isto ponosan, mogu da govorim činjenice, ali ako to jednom delu građana Srbije nije dovoljan razlog da se osveste i da glasaju protiv laži, šta da radim. Svako je vlasnik svoje sudbine i nema nikakve priče oko toga da svako može da glasa kako god hoće. Za takvo glasanje može bude opravdanje i medijska blokada i strah i uterivanje i sendvičarenje i botovanje i ne znam šta sve, ali ja to ne mogu da shvatim.

Čuli smo svašta u ova dva dana, čuli smo od predsednice Vlade jedno iscrpno izlaganje, vrlo nadahnuto, široko i potkrpljeno činjenicama o jelkama u modernoj srpskoj istoriji, o jelkama ispred poslovnih centara u Italiji, o jelkama u Abu Dabiju, ispred Rok Felerovog zdanja u Americi. Tako da mislim da će građani Srbije, koji do sada nisu imali dovoljno znanja iz oblasti četinara, specijalno jelke novogodišnje, sada posle ovog zasedanja posebno, imati, a sve zahvaljujući našoj predsednici Vlade, potpuno znanje o tome kako, gde i ko kome jelku postavlja, plaća, kiti i raskićuje. Mislim da je to fenomenalna stvar.

Čuli smo isto neverovatne činjenice, pod navodnicima, a to znači, neistine, da je recimo, Fajnal for, koji je održan pre sedam ili deset dana u Beogradu, gde je bilo kažu 15.000 stranih navijača, da je to donelo gradu Beogradu između dvadeset ili trideset miliona evra profita. To znači, ako je tačan broj ljudi koji su došli iz te četiri zemlje odakle su bili učesnici Fajnal fora, da je svaki od njih potrošio dve hiljade evra za dva, do tri dana. To ni pijani ne mogu da urade, a kamoli ljudi koji su navijači, a samim tim emotivni, ali isto tako racionalni, jer da nisu racionalni ne bi mogli da dođu do te pozicije da navijaju za klub koji igra finale, a i da imaju dovoljno novca da dođu u Beograd. Znači, i to je jedna neistina.

Ponovo, odnosno neću da ponavljam te afere o 24 stana u Bugarskoj, o doktoratu, o nasilju u „Savamali“ i kod kuće i sve ostale stvar, to je već navedeno nekoliko desetina puta i to isto apsolutno kvalifikuje kandidata da bude budući ministar finansija u Vladi Ane Brnabić, u vlasti Aleksandra Vučića.

Čuli smo još neke informacije, prvi put, recimo, pored onoga pored jelki i četinara kao takvih, dobili smo od predsednice Vlade i potvrdu da su privatizacije koje su vršne na tender, znači tenderske privatizacije od 2001. godine kada je počeo treći proces privatizacije u Srbiji, do kraja 2003. godine bile apsolutno čiste. Bio je pokušaj da se to predstavi kao zasluga kandidata, u to neću da ulazim, ali je jako važno to što je rekla predsednica Vlade, a pozivam poslanike većine da upamte šta im je rekla predsednica Vlade, pa da paze šta pričaju o privatnim privatizacijama, jer kad prvim privatizacijama mogu da govore o sebi, a ne, recimo o vremenu kada sam ja bio deo neke izvršne vlasti.

Inače, da vas podsetim, važno je, taj proces privatizacije, da je to prvi put bilo 1991/1992. godine, pa onda 1995/1996. godine, dva zakona o pretvaranju društvene imovine u privatnu i Zakon o privatizaciji iz 1997. godine, ako se dobro sećam, kada je to vodila sadašnja guvernerka NBS i tada su neki ludaci za male pare prodali 50% Telekoma nekim strancima, pa je onda neka normalna vlast koja je došla posle 5. oktobra, morala da otkupljuje to od Grka i Italijana i da vrati to veliko bogatstvo u naše ruke. Nažalost, posle toga za po lule duvana ili za vrednost akcija fabrike piva u Apatinu, Apatinske pivare, neke vlasti uz opšte zadovoljstvo svih tada prisutnih, su prodale po istoj ceni, recimo NIS, za 400 miliona. Isto je toliko „Interbru“, mislim da se tako zove firma, platila akcionarima Apatinske pivare za akcije Apatinske pivare, a mislim da čak i poslanici vlasti mogu da razlikuju značaj i veličinu NIS i Apatinske pivare.

Imali smo isto priču o tome da je suficit nešto fenomenalno što se ostvaruje i na nivou budžeta Srbije. i na nivou Beograda, i na nivou bilo gde da pipne ova vlast. Bilo bi dobro da ljudi koji se malo bave ekonomijom silom prilika, a trebalo bi da znaju to, bar po obrazovanju, objasne predsednici Vlade da je od deficita u budžetu, da postoji samo jedna gora stvar, a to je suficit.

To znači da ili ste loše planirali ili ste to uradili zato što ne znate, ili zato što ste namerno hteli da slažete, ili je suficit posledica toga što ste uzeli građanima i privrednim subjektima mnogo više nego što je bilo neophodno. Prema tome, to se isto uči u obdaništu za ekonomiste i to bi predsednica Vlade morala da zna.

Moje pitanje za predsednicu Vlade, pošto ministar budući ne može da odgovori, je kad će biti vraćene penzije? Ta navodna odluka da će biti vraćene na neki iznos i čak povećane je, naravno, neistina, srpski rečeno laž, ali ja pitam kad će biti promenjen zakon i šta će biti sa penzijama, sa onim delom penzija koji je ukraden od 2014. godine do danas?

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega Živkoviću.)

Još jednu rečenicu.

I, šta će biti sa platama, koje su isto oduzete javnom sektoru, a to je sve važno zbog one istrage koju već vode ljudi iz policije i tužilaštva.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Dabome, po starom dobrom običaju, opet sve i svašta se čulo ovde. Svega se mi naslušasmo.

Hajdemo u par reči ono što je nainteresantnije. Taj život u bajci, ako neko ne želi da veruje u rezultate ostvarene u njegovoj rođenoj državi, ako ne želi da veruje ljudima koji te rezultate predstavljaju – ne mora, njegovo pravo, samo nek objasni da je to bajka MMF-u koji vidi te rezultate i o njima govori i piše. Nek objasni da je to bajka Svetskoj banci koja te rezultate vidi i o njima piše. Nek objasni da je to bajka Evropskoj komisiji koja vidi te rezultate i o njima govori glasno. Dakle, nek njima objasni da su svi oni potpuno promašili temu, da ništa ne razumeju, a da je on sam veliki stručnjak mnogo veći nego svi oni zajedno, i MMF i Svetska banka i Evropska komisija.

Ništa nije urađeno, to je sigurno 100% u pravu, samo su s neba pali tih 170.000 novih radnih mesta i te desetine, mislim da je broj oko 90 novih fabrika i pogona u našoj zemlji u poslednje tri ili četiri godine. To se, prosto, stvorilo ni od kuda. Niko ništa nije uradio, mi smo totalno nesposobni, ali, eto, to se nekako dogodilo, htela sreća baš u naše vreme.

Što se tiče ovih afera koje se pominju, nema tu nikakve razlike u nivou između ovoga sada i onoga što su pričale Dveri i svi ostali koji su se bukvalno služili štivom tabloida Milovana Brkića. To je taj nivo, bukvalno taj nivo.

Žao mi je, izađe čovek, da ga podsetim, samo jednom mi je ovde doneo primerak kao korpus delikti da mi pokaže kako to sve što on priča to negde piše. Znate u čemu? U jednom časopisu gde se na naslovnoj strani nalazi saopštenje za vaskoliko pučanstvo da je neka tamo pevačica loša domaćica. E, to je taj nivo. Ako su to argumenti, svaka čast.

Da plus u budžetu može i ako se radi domaćinski i ako neko stvara i stiče, ne morate da razumete, ali kako je bio minus, to pročitajte u izveštaju vaših kolega, gde su sami napisali da ste svi zajedno krali, nameštali i ugrađivali se. Tako je bio minus, a kad nije tako, onda je plus.

Završavam s ovim, gospodine predsedavajući, to ima neke veze i sa onim četinarima i nekim zimzelenim kategorijama.

Privodite kraju.

Kada se propada? Kad počne da se liči na njih. Znate kad list padne? Kad požuti.

(Zoran Živković: Replika.)

Nemate pravo, kolega Živkoviću.
Nijednom nije vas spomenuo.
(Zoran Živković: Sada se obratio direktno meni.)
Nijednom vas nije spomenuo.
Reč ima narodni poslanik Sanda Rašković Ivić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospođo Brnabić, vi niste odgovorili ni na jedno pitanje koje je vezano za afere Siniše Malog. Sve vreme ste u svojim tzv. odgovorima zamenjivali teze i vrlo često ste se služili neistinama.

Na račun onih koji govore da citiramo „Tabloid“, da citiramo „Krik“, citiramo i Agenciju za borbu protiv korupcije, koja je institucija u Republici Srbiji, a takođe citiramo i bugarsku agenciju, a usmerili smo svoju pažnju takođe i na Tužilaštvo.

Međutim, to je manja stvar, ono što je značajnije i interesantnije jeste da, opservirajući ceo igrokaz oko postavljanja Malog, stiče se negde utisak u javnosti da je on ručno odabran od strane Aleksandra Vučića i da je dobio devojačku spremu u vidu vraćanja penzija.

Svi dosadašnji ministri, uključujući i predsednika Vlade, obično su dobijali gorke i teške stvari koje treba da iznesu. Međutim, evo, samo Siniša Mali na početku svog mandata dobija tu popudbinu, da tako kažem, tu devojačku spremu obećanja povraćaja penzija koje su otete penzionerima 2014. godine.

Šta to govori? To govori o tome da je to jedan akt kojim se kupuje mir i kojim se kupuje naklonost ka čoveku čije afere ga praktično diskvalifikuju da sedi na ovom mestu i na taj način, evo, su se i najviši državni organi uključili u to.

Mali zaista, složila bih se sa mojom koleginicom Vukomanović, postaje novi premijer. Naravno, i on će, kao i vi, gospođo Brnabić, crpeti svoj autoritet i svoju moć sa Andrićevog venca.

Srpska javnost je imala prilike da vidi kako izgleda pokoravanje ponižavanjem i mislim da smo svi mi ovde poniženi, a naročito oni narodni poslanici koji moraju da glasaju za Sinišu Malog i koji imaju knedlu u grlu, a moraće da kažu da su za njegov izbor, a takođe i građani Srbije. Ovo je poniženje za sve građane Srbije.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Igrokaz nisu odluke kojima se povećavaju penzije penzionerima od 8% do 13,3%, igrokaz nisu rezultati Vlade i suficit u budžetu, igrokaz nije ekonomska politika Srbije. Ono što je realnost to je da na osnovu rezultata ekonomskih reformi, fiskalne konsolidacije mi sada imamo uslove da ukinemo mere štednje za koju su podneli teret penzioneri. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branislav Mihajlović. Izvolite.