Hvala.

Reč ima Radoslav Milojičić. Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne vidim razloga za paniku sa druge strane, vidim razloga za paniku među građanima Srbije. Vidim razloga za paniku među građanima Srbije zato što ova najbolja Vlada, sa najboljim budžetom, sa najvećim suficitom u istoriji čovečanstva se ponovo zadužuje 225 miliona evra. Tih 225 miliona evra, građani Srbije, ćete vraćati vi i mi i naša deca.

Dragi prijatelji, 25 miliona evra, ovo govorim zbog građana Srbije, ide za razvoj zdravstva u Srbiji, što je u redu, 160 miliona evra ide uglavnom za propala javna preduzeća gde su propali direktori iz vladajuće stranke koja je šest i po godina na vlasti. Naravno da nema ništa od toga da se direktori biraju po konkursima, naravno da se postavljaju partijski kadrovi i naravno da su rupe u budžetima tih preduzeća sve veće i veće, naravno da ćete vi, poštovani građani, iz vaših džepova, iz vaših praznih džepova, plaćati u godinama koje su pred vama ova zaduživanja i ovo neznanje vladajuće garniture da upravlja kako javnim preduzećima, tako ministarstvima, tako državom i svim institucijama u ovoj zemlji.

Četrdeset miliona ide za reformu finansijskih institucija. Ja umesto reforme finansijskih institucija predlažem da zaposleni u finansijskim institucijama nemaju plate od po 500 i 600 hiljada dinara, dok građani Srbije rade za 22 hiljade dinara. Da li ljudi koji obavljaju odgovoran posao treba da imaju ozbiljan novac? Da. Da li treba da imaju pet puta veću platu od ministra, predsednika Republike, direktora? Ne. Da li treba da imaju deset puta veću platu od direktora škola? Ne. Da li treba da imaju deset puta veću platu od medicinskih sestara ili pet puta veću platu od doktora? Ne. To je nekompatibilnost i nejednakost.

Vidim da je prethodni govornik iz vladajuće garniture bio nadahnut, pa je rekao da je 2012. godine Srbija bila pred bankrotom. Poštovani prijatelji, ovo je sedmo leto, sedma godina kojom upravlja finansijama SNS. Kažete da smo bili pred bankrotom 2012. godine, sa zaduženjem od 14,1 milijardu. U redu, prihvatamo taj vaš argument. A šta smo sada kada je zaduženje države 26 milijardi, skoro 11 milijardi evra je za šest i po godina SNS zadužila građane Srbije, šta smo onda sada? Sada nismo pred bankrotom. Izvinite, dolazim sa sela i ako domaćim ima žita ili ima kukuruza u košu, on ne ide kod komšije da zajmi taj kukuruz, on ga ima dovoljno, ne ide od komšije da pozajmi sto evra da plati struju, ako ima kući novca. Zašto ako je s jedne strane, vi kažete, stanje u budžetu sjajno, da država nikad bolje nije stajala, da su finansije odlične, zašto non stop imamo nova, nova i nova zaduženja? Kako građani žive? Žive tako što imamo skuplje gorivo nego u Nemačkoj, od 170 dinara. Imamo situaciju da ste smanjili subvencije za poljoprivredu sa 12.000 na 4.000 dinara.

U vreme nas žutih koji smo bili loši, kako vi kažete, subvencija za poljoprivredu je bila 12.000 dinara, pri tom je cena goriva bila 80 dinara, a evro je bio 80. U vreme vas, kako kažete, dobrih, je subvencija za poljoprivredu 4.000 dinara, evro je 118, a cena goriva 160 dinara. Kako mislite da poljoprivrednik može da krpi kraj sa krajem? Poskupeli ste cenu struje, poskupeli ste cenu goriva, smanjili ste subvencije za poljoprivrednike, oteli ste penzije, smanjili ste dnevnice policajcima i vojnicima, smanjili ste plate, oteli ste lokalnim samoupravama 50 milijardi dinara za šest godina vlasti. Samo prošle godine svim lokalnim samoupravama oduzeto je pet milijardi dinara, a zašto? Pa, kako biste prikazali da Vlada ima nekakav suficit i da se dobro radi.

Znate, kako se gleda da li narod ima novca i da li dobro živi? Tako kako ima i koliko ima novca u novčaniku, goriva u rezervoaru i hrane u frižideru. Na osnovu toga se gleda, a ne na osnovu vaše lažne statistike da je u Srbiji smanjena nezaposlenost. Jeste, ali zato što ste uveli modalitet da ako jednog dana u mesecu čovek radi, jednog jedinog dana on se vodi kao zaposlen. Tako da ako imate zakazano da dođete na biro u 12, vi dođete u pola jedan, skinuti ste sa spiska i vodite se da radite. To nije istina, izađite napolje i obiđite malo Srbiju, a ja je obilazim svakoga dana od Surdulice do Subotice i vidite kako građani žive i da li imaju novca da pošalju decu na ekskurziju. Da li imaju novca da plate struju i za osnovne potrebe.

Znam, da je vama to smešno, ali je Srbiji žalosno to što državni sekretar u Ministarstvu finansija Nenad Mijailović kupuje vilu od 400.000 evra. Naravno, da je to tužno za Srbiju.

Kažete, šta ste zatekli, šta je vama ko ostavio. Dragi prijatelji, 2000. godine prosečna plata je bila 30 evra, podigli smo je na 200, a od vas smo nasledili zemlju. Morali smo da vratimo staru deviznu štednju. Morali smo da vratimo 13 zaostalih penzija koje ste vi ostali dužni građanima Srbije. Morali smo da vratimo 12 dečijih dodataka, morali smo da vratimo Telekom, morali smo da ukinemo vize i da vratimo zemlju u UN i u normalan tok. To je posledica vlasti. Hvala.

Hvala vam.

Pravo na repliku dr Aleksandra Tomić. Izvolite, kao ovlašćeni.

Interesantno je, kada neko govori ko je zadužio lokalnu samoupravu sa četiri milijarde dinara, isplaćivao plate preko fudbalskog kluba, da priča o tome kako treba trošiti budžet i kako treba voditi domaćinski finansije.

Interesantno je da govorim o kursu evra koji je 84, možda je on zaista plaćao neki kurs 84 dinara za jedan evro, ali taj kurs je bio 2005. godine. Znači, kurs, tačno je da je varirao od 84 do 123 je čak varirao do 2012. godine i NBS je vodila jednu krajnje komercijalnu politiku, tako da su pojedine banke mogle samo time da se bave, a i neki pojedinci. Tako da je sve to išlo preko građana Srbije, preko tog budžeta i preko deviznih rezervi. Tada su devizne rezerve bile 400 milijardi evra, a danas su 10.550 milijardi evra. Znači, velika je razlika.

Pričanje o javnom dugu 1,5 milijardi evra su nam ostale kamate samo od velikih kredita koje ste podizali i za koje ste bili sigurni da ćete nešto uraditi u državi, odnosno da isplatite plate, penzije i zato ste podizali kredite jer više niko nije hteo sa vama da radi, jer ste građevinske dozvole investitorima izdavali za 300 dana. Zato što ste kursne razlike krili na posebnim računima NBS. Zato što ste plaćali 750 miliona evra iz budžeta za firme u privatizaciji koje su vraćene, pa su se nazvale firme u restrukturiranju i zato što ste vojnim penzionerima doneli određenu odluku, ukinuli praktično, penziju nivelisali sa penzijama koje nisu iz oblasti Vojske, pa napravili dug od 22 milijarde dinara u sudskim presudama.

To sve nije ušlo u javni dug, ali kada dođu određene finansijske institucije, onda kažu mi hoćemo da vidimo koliko ste vi zaista dužni. Onda morate da stavite sva dugovanja koja stoje na završnim računima, odnosno u budžetu Srbije i onda normalno da taj javni dug mora da bude veći, jer upravo je ta razlika onih vaših sposobnih menadžera, političara koji su vodili ovu državu i koji su pokazali da je najlakše zadužiti i tako voditi u stvari ekonomiju do trenutka dok ne kažu – e, dosta je bilo, dok niko više neće da vam pomogne, dok jednostavno građani Srbije ostanu u situaciji da ne mogu da prime plate i penzije. To je razlika između vas i nas. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević, pravo na repliku. Izvolite.

Ne ulazeći uopšte u ocenu kako doživljavamo i kakva je naša percepcija kako građani Srbije žive, a to je različita percepcija zato što je neko ko je opozicioni političar i neko ko je političar na vlasti, ima svakako različitu percepciju. Suštinski, tu percepciju i zašto mi nalazimo u različitim pozicijama kažu građani Srbije. Građani Srbije na izborima od 2012. godine jasno govore da sa izbornim rezultatom od preko 50% Aleksandar Vučić nosi promeni u Srbiji, jeste neko ko zaslužuje i ima potpunu podršku građana Srbije, pa i za ekonomske reforme.

Ovde je bitno da govorimo o jasnim i čistim pokazateljima. Ono što se tiče makroekonomskih parametra i što vrlo često čujemo, ne kaže guvernerka NBS, kaže i ona, kaže i predsednik Vlade, kažu narodni poslanici, ali kaže i MMF, kaže Svetska banka, kažu sve relevantne svetske institucije i naspram tog mišljenja imate mišljenje jedne grupe poslanika koji pripadaju opozicionoj političkoj stranci. Javni dug je 59,9% opšte države Republike Srbije. Znači, to je toliko veliki rezultata da se meri sa istorijskim uspehom, 59% je javni dug Republike Srbije na nivou budžeta Republike Srbije.

Dakle, kada pogledate sve te makroekonomske parametre, onda možete da shvatite da je zaduženost, nelikvidnost, problem sa budžetom Srbije daleko je iza nas i Srbija će u narednom vremenskom periodu da uzima kredite za investicije i za razvoj. Kada uzimate kredit od 0,75% po kamatnoj stopi i koristite činjenicu da je euribor danas u minusu, onda je to vreme kada treba koristiti likvidna finansijska sredstva koje imate na finansijskom tržištu za rast i razvoj. Nije bilo u redu kada ste u prethodnom vremenskom periodu uzimali kredite od 7,8% i gušili mogućnost Srbije da se razvija u budućnosti zato što su tako velike kamatne stope ne možete da servisirate, a sve ste tu u stvari finansirali izborne rezultate i ličnu potrošnju. To su potpuno različiti koncepti. Politika je jedna stvar. Ekonomski parametri druga stvar. Naravno, da je SNS i za politiku i za ekonomiju i to dobro radimo zato i imamo podršku građana. Hvala.

Hvala, kolega Kovačeviću.

Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvažena guvernerko, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pa čovek ima priliku, dobije neku podršku od građana u lokalnoj samoupravi odakle je. Onda te građane ostavi bez vode. Onda te građane zaduži u milijardama i eto nekim nesrećnim slučajem završi u Skupštini Srbije u jednom trenutku i soli pamet ljudima koji su zaposlili preko 180 hiljada ljudi za pet godina u Srbiji, koji su otvorili preko 90 fabrika predvođeni predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji su Srbiju doveli dotle da danas ima suficit u budžetu.

Ljudima koji su devizni kurs održali stabilnim. Ljudima koji su u Srbiju počeli da privlače investicije ne samo sa jedne strane sveta, druge ili treće, nego sa svih strana sveta. Ljude koji nisu upropastili Železaru i doveli je dotle da pet hiljada porodica dođe u nesigurnost, da ne zna šta će sutra deci da da za užinu, kako to govori moje prethodnik iz propalog raspalog žutog preduzeća. Ljudi koji su učinili ama baš sve i radimo sve i uradićemo tek da deca u Srbiji vide perspektivu.

Njihovi roditelji danas to vide i zato se danas opredeljuju da ostaju u ovoj zemlji da rade u njoj i da stvaraju porodice. Zato i mi kao poslanici podržavamo sve ono što je danas na dnevnom redu, kao predstavnici građana, jer znamo da to je to dobro za ljude.

Mi smo svaki dan sa tim ljudima. Mi primamo građane i razgovaramo sa ljudima. Znamo kao ljudi žive. Znamo da ima i ljudi koji teško žive danas u Srbiji, ali je to posledica jedne propasti sveopšte kojoj smo prisustvovali od 2000. do 2012. godine, pa smo govorili o kursu evra. Evo, da tim ekspertima nešto malo dam i ja doprinos u toj raspravi o kursu.

Recimo 2001. godine, kada su formirali svoju prvu Vladu, kurs je bio 59,7, a kada su odlazili 118. Pa, ko je ovde lud, ko je stručan i ko je nestručan govore brojke, govore rezultati. Četristo hiljada porodica, četristo hiljada ljudi su ostavili bez budućnosti, bez perspektive. Zatvorili su njihove fabrike, njihova radna mesta, a kome je bilo dobro? Pa, bilo je dobro tajkunima, jer je Srbija bila tada tajkunsko-mafijaška država, u kojoj se ma ni ti političari nisu pitali ništa, u kojoj su tajkuni zavrtali uši njima i rekli – majstore, radićeš to i to, prodavaćeš tako i tako i nikada odgovora građanima gde su milijarde iz privatizacije?

Gde je novac građana Srbije? Gde je sve ono što je prodato u privatizaciji i otišlo? Pa, otišlo u privatne džepove. Pa, kako je moguće da neko dođe na vlast u jednim jedinim patikama, u jednim cipelama, u jednom sakou, a iz toga izlazi u vilama, skupocenim automobilima, a građani Srbije žive sve gore? Kako je to moguće? Eto, neka mi neko objasni.

(Radoslav Milojičić: Kako kada ste vi šest godina na vlasti?)

Evo, javlja se čovek stručan, verovatno, sa patikama od preko 1000 evra.

Pričamo o užini, a on ni ne zna koliko košta užina. Priča o kifli od 150 dinara. Neka pokaže gde je ta kifla od 150 dinara. Gde to postoji.? Možda kad se oni ugrade, svi njihovi prijatelji u tu neku kiflu, možda ona izađe 150 dinara, ali, evo, pređite u Kosovskoj ulici, nije više od 30 dinara.

Danas, hvala Bogu, imamo odgovornu vlast, ljude koji su spremni da uvek svoj interes podrede opštem interesu i građani to prepoznaju. Zbog toga i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i SNS ima rekordnu podršku u Srbiji. Ta podrška će biti sve veća, jer ćemo imati sve više radnih mesta i sve više fabrika u narednom periodu. Hvala.

Hvala, kolega Filipoviću.

Reč ima narodna poslanica Ružica Nikolić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, čitajući predloge zakona o kojima danas raspravljamo, ovaj set zakona iz oblasti finansija, može se primetiti da se vaša stara dobra praksa usklađivanja srpskog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, odnosno sa evropskim zakonodavstvom nastavlja i da je gotovo potpuno usklađeno sve sa EU i da se nastavlja dalje sa pogubnom politikom evrointegracija.

Mi zakone treba da donosimo da budu u skladu sa našim pravnim sistemom, da budu primenljivi, a ne da donosimo zakone samo zato što je to nečiji uslov i zato što moramo nekome da se dodvorimo.

Većina ovih predloženih zakona predstavlja izmene i dopune. Na primer, Predlog zakona o privrednim društvima, koji ima oko 600 članova, vi danas menjate otprilike jednu trećinu članova tog zakona. Zar nije bilo bolje doneti potpuno nov zakon?

Mi srpski radikali smatramo da je potrebno doneti potpuno nove zakone, a ne non-stop da imamo raznorazne izmene i dopune i da je potrebno doneti prvenstveno primenljive zakone u praksi.

Kod obrazlaganja, odnosno objašnjenja većine članova ovih predloga zakona možemo primetiti da su ona identična sa samim članovima koje bi trebalo da objasne bez konkretnih objašnjenja, pa se pitamo da li ste to ostali bez teksta, jer nemate opravdanja, odnosno zašto je objašnjenje zašto je takva zakonska regulativa potrebna i šta će se time postići. Zatim, mi srpski radikali smo podneli veći broj amandmana kojima smo tražili brisanje određenih članova i i time smo jasno iskazali stav da treba doneti potpuno nove zakone, primenljive zakone, zakone koje štite interese svih učesnika u prometu i zakone kojima će se efikasnije poslovati.

Takođe bih istakla još jedan problem, a to je da imamo objedinjenu raspravu o svim tačkama dnevnog reda i da nećemo biti u mogućnosti da o ovim predlozima zakona na adekvatan i kvalitetan način diskutujemo. Zato ću ja diskusiju usmeriti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima.

Promene koje su predviđene ovim izmenama i dopunama slobodno možemo reći da su više nego kozmetičke i da se posebno brinulo o naslednicima preminulih članova privrednih društava, kao i o raspodeli sredstava u okviru tih privrednih društava.

Ono što je najbitnije i o čemu je trebalo posvetiti posebnu pažnju, u ovom setu predloženih zakona je potpuno izbrisano, odnosno izostavljeno je i nigde se ne pominje niti jednom rečju prava poverioca u slučajevima likvidacije privrednih društava ili njihov stečajni postupak.

Naime, ovde predloženim zakonom se samo brine o poveriocima u slučaju kada sve funkcioniše kako treba i gde se ni jednom rečju ne prejudiciraju neke privredne malverzacije kojima smo godinama unazad bili izloženi. Ono što hoću da kažem je da nigde nema reči o zaštiti poverilaca u slučajevima likvidacije ili stečaja preduzeća. Znači, apsolutno nijedne jedine reči.

Podsetila bih vas da smo godinama unazad svi svedoci toga da je u mnogim preduzećima u bilo kom obliku, da li je to privredno društvo sa ograničenom odgovornošću ili ortačko društvo ili komanditno društvo bilo omogućeno i to od strane države koja je u najviše slučajeva bila poverilac, da uzimaju bezpovratne kredite, zatim subvencionisane kredite od strane države, da su ta preduzeća odmah nakon dobijanja sredstava da su se gasila, odlazila u stečaj ili likvidaciju na kraju, a da nijedan jedini dinar nisu vratila državi niti kroz rate kredita, niti kroz proizvodnju i usluge, izvoz ili sličnu privrednu delatnost, već su stečena sredstva ta privredna društva izvlačila iz preduzeća, prodavajući imovinu ili su izvlačili gotovinu u različitim oblicima pranja novca.

Naravno, država iz stečajne mase nije mogla da naplati ni jedan dinar. Jedino ko su mogli da se okoriste u takvim okolnostima su neki od stečajnih upravnika, koji su svojim veštim malverzacijama sebi obezbeđivali bogatstvo. Nije tu samo država bila na gubitku. Takva preduzeća su kroz ovakvo korupcionaško ponašanje iz države iznela preko 55 milijardi dinara, što od same države, što od oštećenih poverilaca, zatim drugih poštenih privrednih društava, preduzetnika i fizičkih lica.

Ono što je evidentno je što Predlog zakona, odnosno zakon koji ćete usvojiti ni u jednom segmentu ne pomaže poveriocima da zaštite svoja potraživanja. Navešću primer jednog privrednog društva sa ograničenom odgovornošću koje gradi „Beograd na vodi“. Znači, to je aktivno privredno društvo koje ima osnovni kapital od sto dinara. To možete proveriti na sajtu APR.

Sad vas pitam, kako je moguće da se naplati poverilac iz stečajne mase ovog preduzeća, ako ode u stečaj, ako je osnovni kapital tog preduzeća samo 100 dinara? I uzgred, nikakvih drugih upisanih obezbeđenja nema, a, recimo, državno preduzeće mu je isporučilo projekte, radove i usluge u vrednosti od preko milion evra.

Zatim, sa druge strane imamo nesrećne privatne preduzetnike koji su za svoje poslovanje odgovorni, ne samo imovinom svoje firme i svojom ličnom imovinom, pa kada se desi da budu u situaciji da budu prevareni od nekog špekulativnog privrednog društva, država im odmah šalje sudske i privatne izvršitelje, pa onda gube ne samo posao i preduzetničku radnju, već i krov nad glavom.

Dalje, kažete da želite da pospešite privatno preduzetništvo. Želite da pospešite mlade da otvaraju preduzetničke radnje. E pa gospodo, prvo primenite jednaka prava za sve, a ne da i dalje omogućavate lopovima da i dalje besomučno kradu.

Ovi više i ne kraduckaju kao nekada, što se ipak ne može reći za predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava, gospodina Meha Omerovića.

(Vjerica Radeta: Krade u fri šopu, a gospodin.)

Mlade preduzetnike, odnosno preduzetništvo, samo pominjete u izbornim kampanjama, a kada one prođu ostavljate ih na milost i nemilost raznoraznim lešinarima.

Takođe bih istakla, i time bih završila, da ovde ima i elemenata kršenja Ustava, jer nisu svi u lancu privrednih aktivnosti izjednačeni na tržištu. Mora se nekome napraviti ustupak ili pooštriti pravila za sve. Ne možemo selektivno primenjivati zakon i nekome odmagati, a nekome pomagati. Zahvaljujem.