Zahvaljujem.
Po Poslovniku, narodni poslanik Milojičić. Izvolite.

Gospodine Arsiću, reklamiram član 107. i reklamiram član 108.

Da li je moguće da ste vi ostali nemi na ovo da je guvernerka rekla za poslanika da je nasilnik i svašta još? Na šta ovo liči? Ovo joj nije SNS. Ovo je Narodna skupština i ovde su poslanici koji su izabrani od građana Srbije. Nije rekla nikome iz poslaničke grupe Demokratske stranke, ali ste vi u obavezi da reagujete na tako nešto. Zaista nema smisla.

Gospodine Milojičiću, proverićemo, ali vi samo što ste utrčali u salu, odmah ste tražili povredu Poslovnika. Nije vas bilo.
(Radoslav Milojičić: Šta vas briga kad sam ja ušao u salu?! Ko ste vi da određujete kad ću da dolazim?!)
Ne vičite na mene, gospodine Milojičiću, molim vas.
(Radoslav Milojičić: Da naziva nekog grubijanom i nasilnikom?!)
Nije gospođa Tabaković tako nešto rekla. Proverićemo. Ja nisam čuo.
(Radoslav Milojičić: Niste čuli?!)
Lepo sam vam odgovorio.
Još jedno pitanje – vi ste kolegi Obradoviću advokat, jel tako?
(Radoslav Milojičić: Šta vas briga?!)
Mene to uopšte nije briga, nego konačno pokažite da ste u koaliciji, ništa više.
Po Poslovniku, Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Član 106, član 108. Ne mogu da verujem da ste dozvolili prethodnom govorniku da urla sa svog mesta na jednu damu, gospođu Tabaković.

Želim da mu kažem, kao što je on malopre prigovorio da ovo nije SNS, ne, ovo nije savez za Srbiju, kome on pripada.

Kada je reč o nasilnicima,šta je nejasno u tome što je gospođa Tabaković rekla da mi znamo nasilnu prirodu Boška Obradovića? Šta je nejasno u tome? Pa, cela Srbija zna da je nasrtao na žene u RIK. Cela Srbija zna da je nasrtao na žene novinarke ispred zgrade Pinka svojevremeno. Šta je nejasno u tome?

S druge strane, verujem da se prethodni govornik prepoznao lično u odrednici nasilnik. Pa, cela Srbija zna da je on sa svojim „tigrićima“, kako su ih zvali u Smederevskoj Palanci, da je napadao čoveka od 63 godine. Cela Srbija to zna.

Molim vas, mislim da ste trebali da reagujete i minimum opomenu da mu date.

Po Poslovniku, Vjerica Radeta. Izvolite.

Član 116. je povređen, zato što je malopre Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke, ne znam po kom osnovu govorila skoro pet minuta.

Dakle, u raspravi smo u pojedinostima, govorimo o amandmanima. Ista prava i obaveze, kada je reč o amandmanima, ima predstavnik predlagača, kao što imaju narodni poslanici.

Razumem ja želju i potrebu da se ko zna šta kaže, ali tu istu želju i potrebu često imaju i narodni poslanici, ali ne mogu da govore više od dva minuta. Dakle, ako je replicirala, to je dva minuta. Ako je po amandmanu, to je dva minuta. A da sabira dva plus dva i još pola, tako ne može. A, ceo dan nam je u četvrtak pričala kako se ona seća kao narodni poslanik, kako ona zna Poslovnik, pa se pozivala na svoja poslanička prava, poslovnička prava itd.

Koleginice Radeta, to je moja greška, a ne gospođe Tabaković.

Gospođa guverner je po više osnova imala pravo na repliku.
(Vjerica Radeta: Otkad se to sabira?)
Mogao sam da biram da li na svako izlaganje gde bi guverner bio prozvan da dajem dva minuta, a to bi potrajalo možda i dvadesetak minuta. Evo, prihvatam da je to moja greška. Od sad ću da vodim računa o tome, a izmerićemo efikasnost te moje odluke.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni? (Ne.)
Hvala lepo.
Sada određujem pauzu.
Nastavljamo sa radom u 15.00 časova.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč?
Kolega Damjanović, izvolite.

Hvala.

Dođe vreme da prođu sve moguće replike, povrede Poslovnika itd.

Što se tiče zakona koji dolaze inače u naš parlament, može se plastično, onako u stihovima reći, teoretski zakon lepo zvuči, malčice je drukčije u praksi. Na samo par minuta od našeg doma nalazi se Beogradska poslovna škola i najveći problem te škole jeste direktor Visoke škole strukovnih studija. Pored desetine prosvetnih, finansijskih, budžetskih i mnogih drugih inspekcija, čak i konačne odluke Agencije za borbu protiv korupcije, dokazanih malverzacija, stiče se da se zakoni koje donosimo u ovom parlamentu ne primenjuju u praksi. Postavlja se logično pitanje – zašto mi te zakone donosimo ukoliko izvršni organ selektivno određuje kada će ga primeniti i na kome?

Još decembra 2017. godine, što se može videti ovim predmetom, Agencija za borbu protiv korupcije kaže – utvrđeno je da je rešenjem v.d. direktora Agencije, pod brojem tim i tim, izrečena mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije direktora škole, jer ste postupili suprotno odredbama …