Gospodine Arsiću, za razliku od prethodnika koji su govorili o Hilandaru, ja makar govorim …

Govorili su u replikama i trudili su se da makar malo govore nešto o finansijskom tržištu. Vi ništa o finansijskom tržištu niste rekli.

Upravo govorim o tome kako se zloupotrebljavaju određene funkcije u državnim institucijama. Ne vidim razlog da me prekidate.
Ja ću objasniti kroz ovaj primer kako je ugovor na daljinu, npr, koji je sklopila Beogradska poslovna škola sa Simpom, nikada nije vraćen, a radi se o milionskim iznosima i vrednostima ili npr. kako je ista ta škola, koja je u budžetskom sistemu Republike Srbije, u julu 2014. godine dala donaciju fondaciji Dragice Nikolić u vrednosti od 400.000 dinara. Da li su to ugovori? Jesu. Da li su dali? Jesu. Šta vam ovde nije jasno? (Isključen mikrofon.)

Objasniću vam sada, pošto očigledno niste pročitali zakon.
(Miljan Damjanović: Naravno da jesam.)
Izgleda mi da niste. Vi pričate o Zakonu o obligacionim odnosima. Ovde je reč o zakonu koji reguliše oblast finansijskih usluga koje mogu da pružaju samo lica koja su za to registrovana. Ni jedno lice koje ste vi spomenuli nije registrovano u smislu Zakona o pružanju finansijskih usluga.
(Miljan Damjanović: Hoćete li me pustiti da govorim ili nećete?)
Možete da govorite samo u okviru tačke dnevnog reda i u okviru vašeg amandmana. Ne određujem ja šta ćete da govorite, nego određuje Poslovnik. Ja sam dužan da primenjujem Poslovnik.
(Miljan Damjanović: Ja za razliku od onih koji čitaju sve vreme danima i slušam iste tekstove, pokušao sam da objasnim kako se u praksi ne primenjuju … Ne vidim razlog zašto bi u ovom zakonu …)
Kolega Damjanoviću, to je bilo u vezi replika. Znate, kada je replika, onda je drugačije.
(Miljan Damjanović: Replika je nastala kada je kolega Boško Obradović, koji nije govorio u skladu sa zakonom o kom je govorio, došlo do toga da se raspravlja gde su nečije pare nestale. Ne vidim razlog zašto me sada prekidate, a alarmantno jeste kako jedna budžetska organizacija koristi …)
Zahvaljujem, kolega Damjanoviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Kolega Saviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u svom prvom amandmanu govorio o tome kolika je briga ove Vlade za pružanje finansijskih usluga građanima Srbije. Danas kada se ode u bilo koju banku, kada potpisujete bilo koji ugovor koji se odnosi na neku finansijsku transakciju, prvo, ako ste uopšte u prilici da tako nešto primetite, prvo što vam pada u oči jeste da vidite neke rečenice, reči koje su ispisane sitnim fontom. Neke najvažnije stvari i najnepovoljnije stvari koje su u tom ugovoru, a koje se odnose na klijenta, ispisane su sitnim fontom, neke se čak nalaze u nekim ugovorima na marginama, a neke stvari nalaze se i u fusnoti. To nije samo slučaj sa bankarskim uslugama, nego i sa bilo kojim drugim stvarima gde građanin ima potrebu da potpiše neki ugovor koji se tiče neke finansijske transakcije.

Dakle, vidimo da, sada kada vršimo ove, hajde da kažemo, klasične transakcije, postoji milion začkoljica, milion zamki, milion načina da se obmanu građani, da se obmanu klijenti, a šta li će se tek onda desiti kada zaživi ovaj zakon, kada počne ugovaranje, odnosno ugovaranje na daljinu, kao što je to predviđeno ovim zakonom.

Jedan naš kolega poslanik, poslanik vladajuće većine, Meho Omerović izgleda da je bukvalno shvatio predlog ovog zakona, pa je pokušao na daljinu iz toaleta da plati stvari koje je uzeo u fri šopu. Međutim, očigledno da zakon, pošto još nije donet, nije donet ni u EU i znamo šta se desilo, a to naš narod naziva krađom.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč?
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Ristić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani narodni poslanici, nastaviću svoje izlaganje o Predlogu zakona o zaštiti korisnika finansijskih uloga kod ugovaranja na daljinu.

Nažalost, zaključak je da je ovo još jedan od zakona EU koji su samo prevedeni. Ovom prilikom moramo da pohvalimo guvernerku jer je angažovala odlično prevodioce, pa je zakon preveden tako da je razumljiv i laicima. Svakako ima bolje prevodioce od onih koje angažuje Vlada, a možda su samo snalažljiviji jer su uvideli gotovo sve tačke potpuno iste kao već u postojećem zakonu. Ako je tako, onda imaju pohvale za snalažljivost jer je ona veoma važna u diplomatskim krugovima, ovde u Skupštini, pa i u fri šopu kada je potrebno brzo da se reaguje, da se smisli replika doskoči protivniku. Snalažljivost sama po sebi nije loša i može da pomogne da se daleko dogura životu, pa i u politici. Problem nastaje kada se koristi kada ne treba, pa se izazove diplomatski skandal i to zbog malo kozmetike. Znate kako kažu - manje je više. A ovaj put je nastala gromada,koja će se teško zataškati.

Mi, srpski radikali, se oštro protivimo uvođenjem zakona EU, a naročito na ovaj način pod parolom transparentnosti, pod parolom ozbiljne studije i teškog i samopregorenog rada. Još jednom prevodiocima svaka čast. Kako god da ste radili vi se niste obrukali. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč?
Kolega Despotoviću, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kroz ovaj amandman a vezano za predlog finansijskih zakona o kojima govorimo u ime građana Srbije, SRS vas pita i traži odgovor – da li je tačno da ove strane banke koje drže monopol u Srbiji plaćaju preko 450 različitih provizija na bankarske transakcije, kako za privatna tako i za fizička lica, pravna, pardon? Da li ste proverili da li su te provizije zakonite? Po našim informacijama mislim da nisu. I zašto se ne izvrši kontrola, a sve u cilju zaštite građana Republike Srbije?

Da li je tačno da je u Srbiji za elektronsko plaćanje naknada šest puta veća nego u EU, a prepisujemo i usaglašavamo zakone sa EU? Zašto ste dozvolili po pitanju platnih usluga na relaciji trgovac-potrošač da tek sada rešavate? Zašto se moralo čekati punih šest godina kada ste vi mogli da rešite to za dva dana kad ste postavljeni?

Ovde su građani oštećeni jer punih šest godina su plaćali veću proviziju, jer trgovci su tu razliku računavali u cenu proizvoda. Tako su i banke šest godina zarađivale na račun potrošača.

Dok građane Srbije ne oslobodite monopola stranih banaka i dok ne osnujete domaću razvojnu banku u državnom vlasništvu, koja će razvijati i privredi i poljoprivredu i koja će raditi za interes građana Srbije, tada će i vama lakše biti da branite interes domaće banke i građana Srbije, naravno, a ne da vam pripisuju da štitite strane banke i njihov kapital.

Na kraju, ovo što je poslanik Omerović uradio činom krađe za vreme velikog posta Ramazana je pre svega veliki greh, a još veće poniženje za ovaj dom i Republiku Srbiju. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav LJubenović.
Da li neko želi reč?
Kolega LJubenoviću, izvolite.