Jako mi je drago što postoji jedna ovakva rasprava, s tim što je dobro malo sećanja, malo pamćenja.
Znači, MMF nije imao nikakvog uticaja na dosovsku vlast nikada i da vas podsetim da je dosovska vlast trajala do novembra 2003. godine, kada je izvršeno formalno raspuštanje te koalicije. Ja sam predsedavao poslednjom sednicom DOS-a. Prema tome, kad govorite o DOS-u, govorite do novembra 2003. godine. U to vreme MMF i Svetska banka su, hajde sada da ne veličam ulogu političara u to vreme, dobile otpis jedno šest-sedam milijardi evra. Prema tome, MMF je radio neku vrstu pomoći. Nije slušano sve što oni kažu. Recimo, na primer, tražili su da poskupi struja negde u aprilu 2003. godine, Vlada Srbije je to odbila i našla druge načine kako da urade te efekte koje je MMF očekivao od povećanja cena struje, a da nije bila povećana struja, time što su smanjeni troškovi u samom EPS-u.
Što se tiče banaka, one su bile mrtve još u 90-im, na razne načine. Prvo, bile su velike hiperinflacije, bombardovanje, razni ratovi koje nismo vodili ali smo ih gubili, ogromni troškovi za sve i svašta.
Privreda je uništena u 90-im godinama. Hajde da uzmemo jedan primer. Recimo da je kolega koji je govorio pre mene, da je on tajkun koji je negde nakrao neke pare, dođe u Srbiju i neko mu omogući da kupi dobru firmu jeftino. Zašto bi je on uništio? Ako je to dobra firma, onda ulažeš dalje, da ti dalje donosi profit od tih prljavih para koje si negde od zlata, krvi ili ne znam čega uradio. Znači, ne uništavaš je. To je minimum logike.
Propale su firme kojima nije bilo opstanka, bez obzira što su pevane himne o njihovom mestu u svetskoj trgovini, proizvodnji, itd. Da je bilo takvih firmi, one bi opstale i dan danas. One koje jesu bile takve su opstale i dan danas, uprkos privatizaciji, kao, recimo, cela duvanska industrija, kao što je proizvodnja piva, kao što su cementare. Jedina dobra firma u to vreme prodata budzašto je bio „Telekom“, pa je onda dosovska vlast, govorim od 5. oktobra do novembra 2003. godine, znači dve vlade, jednu je vodio Zoran Đinđić a jednu sam vodio ja, smo otkupili „Telekom“ od Grka i Italijana i vratili ga da je on i dan danas u 100% vlasništvu države Srbije. A ljubitelji dživdžana i drugih ptica su to prodali za male pare u 90-im godinama.
Prema tome, hajde da se danas bavimo onim što je danas dnevni red. A ako se bavimo širom eksplikacijom ekonomske situacije, hajde bar onda da se koristimo činjenicama.
