Ovde smo slušali već duže vreme raspravu, koja se uglavnom odnosila na banke, između poslanika one bivše, bivše vlasti i ove aktuelne vlasti i zaista ne može se pobeći od činjenice da su naše državne banke, srpske banke uništene u vreme DOS-a i da je glavni akter uništenja tih banaka bio Mlađan Dinkić. Sećam se dobro, sećamo se svi da je Jorgovanka Tabaković u to vreme bila najveći kritičar onoga što je Dinkić radio. Naravno, Mlađan Dinkić za to mora krivično da odgovara kad-tad i tu ne može, od toga prosto ne može da se pobegne, odnosno on neće moći da pobegne.

Činjenica je da ni sadašnji guverner nije nešto promenio kurs kada je u pitanju odnos građana i banaka. Svi naši propisi i delovanje Narodne banke je apsolutno u interesu banaka. Mi imamo situaciju da se banke oglušuju o pravosnažne sudske presude i kažu to u javnosti i niko na to ne reaguje. Narodna banka ne reaguje, pa hoće li pobeći te tzv. strane banke zato što moraju da poštuju pravosnažne presude naših sudova? Neka beže. Kako došle, tako neka odu. Dakle, mora se funkcionisati tako da građani Srbije moraju biti prioritet svakog segmenta države, a naravno u svakom slučaju i Narodne banke, što do sada nije bio slučaj.

Jedino što je dobro u ovom zakonu jeste činjenica da će sada bez problema moći da se koriste platne kartice u inostranstvu. Da je bilo ovog zakona, možda bi Meho platnom karticom platio, umesto što je ukrao u fri-šopu kozmetiku. Hvala.

Na naslov iznad člana 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč?
Na član 1. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su Milorad Mirčić i zajedno Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Evo, ovde se radi o nečem što je relativno, a to je sigurnost kada je u pitanju plaćanje na daljinu, odnosno sistem koji funkcioniše. Ne može niko da garantuje da je to 100% sigurnost, ali je očigledno da je Narodna banka ponešena sa idejom ne samo što je to, uslovno rečeno, tehničko pitanje koje se primenjuje u Evropi. Narodna banka, pre svega, želi da sa ovim merama doprinese da se što više novca koji se sliva ili koji odlazi iz naše države da ima pod kontrolom i to se radi preko poslovnih banaka.

Ovde, konkretno, ciljna je grupa oni koji uplaćuju sredstva. Mi znamo da je preko dve milijarde i dalje prihoda, priliva novca iz inostranstva. Taj novac je u jednom periodu sve manje i manje bio pod kontrolom zato što su se tražili neki drugi kanali, nije se moglo to raditi i sada Narodna banka pokušava da, na neki način, uspostavi kontrolu.

Ono što je suština čitave ove diskusije, koja se ovde vodi, to je da vidimo i sami da nema baš toliko garancije za neku sigurnost, jer kada su u pitanju interesi građana, onda se brzo institucije ove države, u zavisnosti ko je na vlasti, distanciraju. Kada je u pitanju zaštita interesa građana, ovde se bukvalno pravi ta distanca kao da država nije u kontinuitetu, kao da ova vlast nema nikakve veze, odnosno Narodna banka sa prethodnom garniturom koja je bila na čelu Narodne banke. Ne zaboravite dobro da devizne štediše, odnosno oni koji su tačnije rečeno koristili kredite u švajcarcima, oni su ponukani objašenjima bivšeg ministra finansija i bivšeg, nažalost, guvernera koji je upao sa oružjem u Narodnu banku, Mlađanom Dinkićem koji je objašnjavao javno u svojim nastupima koje su sve prednosti korišćenja kredita u švajcarskim francima.

Sada jednostavno imamo situaciju da se distancira institucija koja se zove Narodna banka Srbije. Jednostavno, kaže, to je problem koji nisu oni započeli, niti počinje, niti se završava Narodna banka sa ovim. Sigurnost, na kraju krajeva, postoji u ovom parlamentu. Ne možemo da prenebregnemo činjenicu da i u ovom parlamentu sede ljudi koji su dosta nečasni, koji su čak toliko nisko pali da blate i ovu državu i ovaj parlament, idući po inostranstvu kradući.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li želite reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde su i pripadnici bivšeg i sadašnjeg režima onako pominjali, rekao bih, vrlo negativno, svakako s pravom, Mlađana Dinkića i Labusa. NJihov direktni Vuk potomak, što bi Marijan Rističević rekao, je Zorana Mihajlović. Ona je njihov Vuk potomak, pa onda mi izražavamo jednu bojazan i za građane.

Zbog građana sam malo, pošto se ovde otvorila jedna tema, a to je želja, pretpostavljam, da svi najiskrenije žele da pomognu građanima Srbije koji su svoja kreditna zaduženja uzeli ili napravili u švajcarskoj valuti, franak. Zbog njih hoću da kažem da je Narodna banka slobodna institucija, nezavisna, da ona ne zavisi mnogo od Vlade, odnosno u direktnoj vezi je sa Narodnom skupštinom Republike Srbije. Guvernera Narodne banke bira Narodna skupština Republike Srbije. Svoj izveštaj Narodna banka podnosi narodnim poslanicima, pa ako je to tako, ako su iskreno govorili jedni i drugi, onda bi Narodna banka trebala da nastavi sa istraživanjem načina na koji bi mogla da pomogne građanima Srbije. Oni to zaslužuju.

Mene malo iznenađuje kada jedan kolega kaže – to je problem, to nije problem Srbije, to je problem građana. Čiji su ti građani? Problem građana je proizvodnja maline i sve je problem građana. Na kraju, ti građani u dobroj meri pomažu da ova država, kako vi kažete, procveta. Postoji li valjda neka odgovornost od svih faktora političkih za te građane? Što su moje kolege naglasile, da je ovaj zakon ranije donet, kada je bio pripremljen, onda bi sigurno moglo, pretpostavljam da je Meho Omerović imao novca ili imao mogućnost da realizuje tu karticu na daljinu, da sklopi ugovor o pružanju finansijske pomoći i onda ne bi došao u situaciju da bruka svoju državu, Narodnu skupštinu i sve građane Srbije.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li želite reč?
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li je baš ovaj Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu najsrećnije odabrani zakon za ovako temeljnu raspravu. Mislim da je šteta što i o ostalim zakonima iz ove oblasti nećemo moći da govorimo, a mislim da su bili zahvalni za ovakvu diskusiju i amandmansku intervenciju.

Prvi član ovog zakona na koji sam podneo amandman smatram da je trebao, bolje bi možda zvučalo, da glasi – da se ovim zakonom uređuju uslovi i način ostvarivanja, kao i zaštita prava korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja usluga upotrebom sredstava za komunikaciju na daljinu.

Postojeći pravni okvir u oblasti zaštite korisnika finansijskih usluga u Republici Srbiji ovim zakonom se dopunjuje uvođenjem novih odredaba koje imaju za cilj uspostavljanje jedinstvenih principa za sve vrste finansijskih usluga na daljinu. Pohvalna je i namera predlagača kako da zaštiti korisnika ovih usluga, tako i za međusobno jačanje poverenja između pružaoca ovih usluga i njihovih korisnika. Sve bi ovo imalo smisla i mi bi pohvalili da se ne nameće usklađivanje domaćeg prava sa propisima EU u ovoj oblasti, pre svega sa Direktivom 2002/65 EU, tako valjda stoji u ovom tekstu o usklađivanju, a koja se odnosi na sve vrste finansijskih usluga: bankarske, kreditne, osiguravajuće, penzione, investicione, platne itd.

Na član 1. amandman je podnela poslanik Ružica Nikolić.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je član 1. Predloga zakona u pitanju, kojim se uređuje predmet zakona, amandman koji smo podneli tražimo izmenu kompletnog člana jer smo na taj način precizirali i konkretizovali osnovne odredbe ovog predloga, a koje se odnose na sam predmet predloženog zakona.

Amandman koji smo podneli glasi – ovim zakonom uređuju se prava korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja usluga upotrebom sredstava za komunikaciju na daljinu, kao i uslovi i način ostvarivanja i zaštite prava i interesa korisnika.

Kao što se vidi iz predloženog amandmanskog teksta akcenat smo stavili na zaštitu prava i to svih prava u korist korisnika, kao i načine i uslove ostvarivanja istih.

Međutim, kada je u pitanju zaštita prava u pitanju ne mogu a da se ne osvrnem na aktuelnu situaciju. Uskoro ćemo u ovom domu raspravljati o predlozima zakona koja se tiču prava nacionalnih manjina. Znate u kakvom su položaju nacionalne manjine u Srbiji, naročito pripadnici Roma i da se godinama unazad intenzivno radi na inkluziji Roma.

Članovi SRS koji su i članovi određenih udruženja Roma aktivno rade na poboljšavanju njihovog društvenog statusa, opismenjavanja. Sprovodimo razne projekte, kompjuterskog opismenjavanja što dece školskog uzrasta, a tako i onih starijih od 15 godina i raznorazne druge oblike edukacije.

Skupštinski Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova je organ koji se bavi upravo tim pitanjima, ali ono što obesmišljava rad ovog odbora i napore svih nas koji se aktivno bavimo i trudimo da pripadnicima Romske nacionalne manjine pomognemo u prevazileženju različitih životnih problema i diskriminacije, kojoj su svakodnevno izloženi, jeste sam predsednik ovog skupštinskog dela, Meho Omerović koji je uhvaćen u krađi parfema, karmina i određenih krema. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Zoran Radojičić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli poslanici Zoran Živković, Marinika Tepić, Aleksandra Čabraja, Jovan Jovanović i Sonja Palović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela poslanica Marija Janjušević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Neđo Jovanović.
Da li neko želi reč?
Izvolite.