Nije problem ovaj komentar gospodina Orlića, za njega je utvrđeno da zna da čita, a čak može da govori i da ne čita. Ali, ovaj hi, hi, hi tamo smeh od ovih dragih koleginica koje još nisu naučile ni da čitaju, stvarno smešno.

Što se tiče amandmana, mi srpski radikali, nas ovoliko koliko nas je, nećemo dozvoliti da nas vi pregazite vašim brojem, ni vašim velikim brojem amandmana, mi ovu igru sa amandmanima nismo počeli. Vi ste je počeli, ne zbog nas, nego zbog onih što su sedeli tamo, koji su prvi nametnuli, i to treba javnost da zna, i one besmislene amandmane, ono, kako se zove, iz DJB, pa onda predlog za proširivanje dnevnog reda. Oni su se od toga umorili, mi se nećemo umoriti nikad, dokle god ovo traje, mi ćemo u tome učestvovati. Ali, to ne znači, da nećemo kritikovati. Ovo zaista jeste obesmišljavanje, i to morate da se složite, obesmišljavanje rasprave o amandmanima.

Znate, sećamo se mi, koji smo ranije bili poslanici, lepo je bilo raspravljati - jedan predlog, jedna tačka dnevnog reda, pa se onda na taj predlog podnese amandmana onoliko koliko zaista neko misli da treba. Da li je to na predlog od 40 članova, maksimalno je moglo biti 40 amandmana ako neko želi da briše sve, jer misli da treba da postoji taj zakon u pravnom saobraćaju u Srbiji, ili je bilo pet amandmana, 15, 20 i onda se normalno raspravljalo i sa predlagačem, da li je to sada guverner ili neki ministar, i sa kolegama iz vlasti, sa kolegama drugog dela opozicije.

Morate priznati, mi ćemo u ovome učestvovati. Vi hvalite Vladu i hvalite sve što vi mislite da je dobro, koristeći amandmane. Mi sve to kudimo koristeći amandmane. Legitimno, ali nije pošteno prema narodu što smo doveli Skupštinu u ovu situaciju.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Još jednom, naravno, svako ima puno pravo i treba to pravo da koristi, da govori o stvarima za koje smatra da su važne. Ukoliko to radi u skladu sa onim što predviđa Poslovnik nema tu ništa sporno.

Ono što je meni neobično da primetim, da neko koristi to pravo i onda kaže – a, korišćenje tog prava to je obesmišljavanje. Korišćenje tog prava to je bruka. Dakle, ako je to na nivou samokritike, ja u to apsolutno ne ulazim. Samo da vodimo računa kad se jedni drugim obraćamo. Mi, naravno, ne mislimo da je bilo šta besmisleno u činjenici da mi imamo dobre rezultate dobre politike i da imamo šta da pričamo kada o tim rezultatima govorimo. Impresija drugih grupa neka ostane njihova stvar dok se u tim impresijama bave sobom i eventualno jedni drugima.

Što se tiče poslaničke grupe SNS nema ni jednog razloga a pokazalo se nije ni baš korisno ni dobro po druge da nas pominju. Mislim da je ovo bila krajnje dobronamerna i krajnje korektna napomena sa moje strane, ni najmanje u tragu onog komentara koji se ticao naših koleginica. Ne treba to nikome ovde, to smo valjda utvrdili do sada.

Koleginice Radeta, omogućiću vam da govorite, ali vas ipak molim da se nakon toga vratimo na raspravu po amandmanima. Izvolite.

Vrlo kratko ću.

Razumem ja da kolega Orlić brani svoje koleginice, ali znate, meni možete da zamerite šta god u mojim političkim stavovima itd. ali da možete da kažete da ja nešto nisam dobro pročitala, pa da napravite karikaturu kojoj se smeju oni koji zaista ne umeju dobro da čitaju, to ne mogu da dozvolim, ili da neko zna Poslovnik bolje od mene, ili bar onoliko da ga ja znam, eto bar onoliko koliko vi mislite da zna neko ko ga najbolje zna.

Dakle, meni kao narodnom poslaniku ne možete takve stvari zameriti. Možete politička opredeljenja i ja sam ponosna što zastupam ovu politiku koju zastupam, ali ako vi kažete – koristićete to pravo, kao što i koristite, ponosni ste jer imate čime da se pohvalite, zašto mislite da mi nemamo pravo da vam zamerimo nešto što mi mislimo da nije dobro?

Znate koliko god vi mislili da sve cveta, da je sve najbolje npr. u okviru poslova Narodne banke, nije. Nije, pitajte građane koji imaju problem sa ugovorima za kredite, gde je Narodna banka stala na stranu banaka, poslovnih banaka, i tamo onaj predstavnik banaka kaže – da imamo pravosnažne sudske odluke, ali mi ih nećemo poštovati i Narodna banka ne reaguje.

Nama to nije dobro. Vama možda jeste, ako jeste vi kažite – bravo i ne trebaju se poštovani sudske odluke. Mi mislimo da treba da se poštuju i na to skrećemo pažnju. Ne možete da kažete, možda možete, da je dobro da guverner Narodne banke, sada je to Jorgovanka Tabaković, ko god da je, ne može imati veću platu zajedno od predsednika države, plus predsednik Vlade, plus jedan ministar i plus jedan narodni poslanik. Ne može. Prosto ne može, to nije dobar sistem vrednosti. Vama možda može, ali dozvolite da i mi kažemo da nama ne može.

Zahvaljujem koleginice Radeta.
Kolega Orliću, omogućiću vam da govorite.
Želite repliku?
I vama molba da se vratimo nakon toga na raspravu po amandmanima.

Jasno je i meni, kao što je jasno i vama gospodine predsedavajući, da je ova priča izdivergirala Bog zna gde u odnosu na ono odakle je počela.

Akcija i reakcija, ono što se desi i reakcija na to. Problem koji imamo i verujem, rešavamo ga sada uspešno jeste upravo to, konstantna potreba nekih ovde da se bave drugima. Konkretno nama i našim kolegama, bez ikakvog razloga i povoda.

Što se tiče ovih amandmana, uopšte više neću time da se bavim. Sami koristite pravo, koristite ga, svaka vam čast, samo ako imate bilo šta loše da kažete na temu tog korišćenja, ne mešajte nas u svoje lične odnose spram onoga što sami radite.

Što se tiče Narodne banke, ništa niste razumeli. Problem u vezi sa tim ljudima koje pominjete je problem koji se tiče sudova i ti ljudi koji su protestovali pre neki dan, gde su otišli da potraže rešenje? Pred sudom. Čime su bili zadovoljni kada su dobili odgovor koji smatraju korektnim? Kada se taj sud izjasnio.

Dakle, nema nikakve potrebe da neki lični odnos uplićemo tako da promašujemo temu. Verovatno po sistemu šta nas briga da pogodimo temu, jer ko pogodi temu, promaši sve ostalo, a mi nećemo da promašimo sve ostalo. To ne služi ničemu i nije prilog dobre i kvalitetne rasprave.

Što se tiče Narodne banke i konkretno gospođe Tabaković, da je jedini rezultat, a nije jedini, ovaj nivo kursa koji imamo od 2012. godine do danas, ta stabilnost i ta izvesnost za naše društvo, bio bi to toliko dobar rezultat da svi ti kritičari zajedno da se skupe ne bi imali toliko dobrog da stave naspram njenog i da kažu možemo da konkurišemo, imamo šta da komentarišemo. Mislim da je ovo bilo više nego dovoljno, ako hoćemo i dalje na liniji korektnog.

Zahvaljujem.
Izgleda da moja molba nije urodila plodom.
Još jednom vas molim da ne izazivamo dalje replike i da se vratimo na dnevni red.
Izvolite.

Što se mene tiče, dva objašnjenja.

Nisam promašila temu, nisam govorila o kreditima u švajcarcima i obećanju sudova i štrajku koji se desio juče, nisam to pominjala. Govorim o redovnim postupcima gde su banke dobile nalog od sudova da ne mogu u onim sitnim slovima što piše neko održavanje ugovora, neke provizije, da ne mogu to više da naplaćuju. LJudi imaju pravosnažne presude, predstavnik banaka izađe i kaže mi znamo za tu presudu, ali mi nećemo da je poštujemo. Jasno, glasno i precizno.

Kolega Orliću, vi ste prvi mene uvredili, to moram da vam kažem, jer ovo o čemu danas raspravljamo je Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, a vi ste rekli da ja mislim da se radi o ogovaranju.

Dakle, ono što ja kažem ovde ili bilo ko od nas, ne može biti ogovaranje. Ogovaranje je ono što mi slušamo u kulorima šta vi pričate jedni o drugima. Hvala.

Zahvaljujem.
Kolega Orliću, izvolite.