Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala lepo.

Nekoliko pitanja.

Prvo pitanje Vladi Srbije, predsednici Vlade i svim ministrima koji su u svojoj nadležnosti vezani za tu temu, a to je pitanje penzija. Bila je neka najava pre neki dan, neki ljudi koji se predstavljaju, jedan kao predsednik države, drugi kao neki funkcioner, su rekli da prestaje smanjenje penzija i da je to istorijska fenomenalna odluka koja će imati neverovatno pozitivne efekte na penzionere.

Od tada je prošlo nekoliko nedelja, možda dve, možda tri. Pitam Vladu Srbije - da li u Vladi Srbije postoji neko pismen, i ako postoji, da se utvrdi ko je pismen, ko može u odnosu na najavu koja je data pre 15 dana, da sroči zakon koji bi se zvao, ja znam da je to teško, da prevazilazi kreativne i svake druge mogućnosti aktuelne Vlade, ali da neko napiše zakon koji glasi – zakon o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija iz 2014. godine? To je naslov, član 1. - ukida se zakon koji sam već naveo. Član 2. - ovaj zakon se objavljuje u „Službenom glasniku“, osam dana nakon usvajanja u Narodnoj skupštini. U potpisu treba da piše predsednica ili predsednik Vlade, kako voli da se oseća, Ana Brnabić.

Znači, da li postoji u Vladi Srbije iko dovoljno pismen da sroči takav jedan zakon i da ga pošalje Skupštini, pošto je to najavljeno kao čudo neviđeno? Bilo bi lepo. To je jedno pitanje vezano za penzije.

Drugo pitanje je koliko para je ukradeno od penzionera po ovom zakonu u protekle četiri godine?

Kaže se da je malo, da će imati najveće moguće penzije u istoriji čovečanstva i možda i pre istorije čovečanstva, i pre Hrista, i pre Muhameda, i ne znam pre čega svega, da vidimo koliko para je oteto penzionerima, zavisno po grupama, po kategorijama penzija i koja je namera Vlade u odnosu na tu krađu. Da li će ona biti vraćena kroz… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Živkoviću, ne možete da nekoga ko sprovodi zakon nazivate lopovom.
(Zoran Živković: Ne, nisam rekao to.)
Jeste, i da efekte sprovođenja zakona nazivate krađom.
Izvolite.

Dakle, ko je oteo po zakonu ili po kvazi zakonu i koliko kom penzioneru, odnosno kojoj grupi penzionera po njihovim visinama penzija? Šta je namera sa tim parama, odnosno da li će to biti vraćeno? Ako će biti vraćeno, kada će biti vraćeno i na koji način, kojom dinamikom? I, još jedno pitanje iz te oblasti – koji su efekti toga? Koliko penzionera je umrlo u poslednje četiri godine zbog toga što nisu imali pare za lekove, recimo? A to nisu mogli da omoguće zato što su im penzije bile male, pa još smanjene.
Druga grupa pitanja je isto upućena predsednici Vlade Srbije i nadležnim ministrima i tiče se obećanja predsednika SNS Aleksandra Vučića fudbalerima reprezentacije Srbije da će ako osvoje prvenstvo u Rusiji, koje sada počinje za neki dan, da dobiju 10 miliona evra nagradu. Moje pitanje je ko je ovlastio predsednika Vučića da obećava pare, jer za te pare je nadležan budžet Srbije? Ako nije, da mi Vlada kaže iz kojih izvora je predsednik Vučić obećao te naknade. Da li su te pare usvojene budžetom za 2018. godinu? Da li su usvojene planom trošenja budžeta za jun i jul mesec ove godine? Iz kojih izvora, da li se to uzima iz budžetske rezerve ili se uzima iz onog dela koji je namenjen za podršku penzionom fondu ili se uzima iz Fonda za lečenje bolesne dece u inostranstvu ili se uzima od lokalnih samouprava ili se uzima od kulture ili se uzima od neke sportske aktivnosti koja ima smisla? Po kom kriterijumu je neko ocenio da je 10 miliona evra prava mera za tako nešto, ako znamo da sportisti, koliko se ja sećam, imaju negde oko 50.000 evra nagradu za zlatnu medalju? Kako to da eventualna pobeda fudbalera, kojima želim, naravno, najveći uspeh na ovom prvenstvu, kako i zašto bi oni trebalo da dobiju 10 puta više?

Privodite kraju, kolega Živkoviću.

Imam vremena još.

Nemate.

Ne, ne, imam.
Treće pitanje je pitanje niškog aerodroma. Ućutala se Vlada Srbije, sve sa ministarkom Zoranom Mihajlović, o toj temi. Moje pitanje je šta se planira? (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

(Zoran Živković: Šta vam je?)

Meni ništa, gospodine Živkoviću.

(Zoran Živković: Prvo ste me prekinuli, uzeli ste mi 20 sekundi.)

Ja vodim računa, ne želim da nikako vaše pravo vama bude uskraćeno.

(Zoran Živković: Zašto to radite?)

Ne radim ja ništa, sprovodim Poslovnik. Govorili ste dva i po minuta, pa sam vas prekinuo, resetovao vreme i govorili ste još dva i po minuta, dva i po i dva i po je pet.

(Zoran Živković: Kako? To je neistina, ali proverite još.)

Proverićemo. A šta ćemo ako je istina, ako ja budem bio u pravu?

(Zoran Živković: Ne možete da budete nikako u pravu. To je pitanje generičke laži.)

Zahvaljujem, kolega Živkoviću, što ste me nazvali generičkim lažovom.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se uvek veselim neznanju mog kolege poljoprivrednika. Taj se nikada oznojio nije, iako je pokušao da bude poljoprivrednik.

Evo, postao je ekspert i za penzije. S tim u vezi, da vidite kako je on vesela ličnost, mora da je neko jutros ranije otvorio kafane. Dakle, u vezi penzija, moram da pitam – da li je tačno da je moj kolega poljoprivrednik, koji je upravo zamahom kafanske čaše zalupio vrata na Narodnoj skupštini, da li je moj kolega poljoprivrednik u jednoj operaciji iz budžeta uzeo 525.000 evra, odnosno 2.500 prosečnih penzija? Da mi Vlada jasno odgovori – sa koliko novca i koji procenat se dotira u penzijsko-invalidski fond? Dakle, ne koliko je Vlada uzela, već sa koliko dotira PIO fond. S tim vezi, s obzirom da je kolega Živković učestvovao u otpuštanju 400.000 radnika i time osiromašio i PIO fond i zdravstveni fond, da mi se odgovori koliko je porasla uposlenost posle 2012. godine, kada su ovi pelješanovići, varajići, mutibarići i njihova ekipa otišli sa vlasti. Dakle, koliko je više ljudi zaposleno? Sa koliko novca Vlada dotira penzije, zato što on tvrdi da Vlada uzima? Želim da mi se na ta pitanja jasno odgovori, kao i na pitanje – da li je on u jednoj operaciji leva ruka – desni džep, da li je Zoran Živković uzeo 2.500 penzija i strpao u svoj džep?

Drugo moje pitanje se odnosi na jednu sličnu ekipu, to je savez propalica, džabolebaroša i prevaranata okupljenih oko Dragana Đilasa, a tu mislim na Boška Obradovića, Borka Stefanovića, Janka Veselinovića i na ostalu čudnu družinu. Da li je tačno da su oni preko jednog od njih kupili Nezavisno udruženje novinara Srbije? Ovo je pitanje za ministra za informisanje u Vladi Republike Srbije. Da li je tačno da su sa sedam miliona dinara kupili čuveno Nezavisno udruženje novinara Srbije i da li to utiče na nezavisno, objektivno i blagovremeno izveštavanje naših građana i o radu ovog parlamenta, a bogami i o dešavanju u našem društvu?

Takođe, da li je tačno da pomenuta družina ima vlasništvo ili uticaj na Dejvida Petreusa, čuvenog šefa CIA-e i bivšeg komandanta vojnih snaga u Avganistanu, da zajedno Šolak, Petreus, Đilas i ekipa oko njega okupljena Boško Obradović, Borko Stefanović, Janko Veselinović itd. kontrolišu više nego što je dozvoljeno medijski prostor u Republici Srbiji. Jer, nedavno je N1, CIA televizija, sa ne znam kog broja pomerena na broj 1, a RTS na broj 2, dakle, da su uveliko vlasnici kanala, kablovskih televizija, Totala, i da na nedozvoljen način kontrolišu previše medijskog prostora, što može da utiče i na političke prilike, a bogami i na nezavisnost zemlje, s obzirom da mnogi od njih sarađuju ne samo sa Dejvidom Petreusom, šefom CIA-e, već sa celom CIA-om, s tim u vezi želim da dobije odgovor na to pitanje.

Treće pitanje je po pitanju goriva. Da li je tačno, a s obzirom da su ovi naši neobavešteni, da cenu goriva ne određuje Vlada, odnosno da akcize, poreze i prihode ne utvrđuje Vlada Republike, već Narodna skupština. S tim u vezi, gospodine predsedavajući, ovi vrli zaštitnici koji bi voleli da mi zauzmemo Libiju, Siriju, Iran itd. i spustimo cenu goriva, želim vas da pitam – da li je tačno da Skupština Republike Srbije utvrđuje akcize i druge poreze i da li je Boško Obradović podneo neki predlog, kao ovlašćeni predlagač, da se smanje akcize i doprinosi, ili tek ovako, što naš narod kaže, lupeta na prazno? Hvala.